Narodna milicija

Др ЈАКОВ БУЉАН

СЛОБОДНА ПРОДАЈА И БОРБА ПРОТИВ ШЛЕЋУЛАЦИЈЕ | ЗЛОУПОТРЕБА

Посљедњих мјесеци дошло је код нас до значајних промјена у промету робом, укинута су нека досадашња ограничења у промету пољопривредним производима и знатно проширена слободна продаја индустријске робе широке потрошње.

Према Наредби Предсједника Савјета за промет робом Савезне владе о регулисању промета пољопривредним производима (Ол. лист ФНРЈ бр. 45/50) сељаци-произвођачи нису више ограничени у продаји својих најважнијих производа (напр. жито и масноће) на свој и су сједни срез, а сељачке радне задруге само на међузадружну трговину — већ сада сви произвођачи пољопривредних производа могу слободно продавати на читавој територији ФНРЈ, све своје пољопривредне производе, којима по постојећим прописима слободно располажу (од производа који се обавезно откупљују само слободне вишкове), као и индустријске производе које добивају као натуралну стимулацију на основу закључених уговора о продаји индустријског биља (напр, шећер, уље) Потрошачи, < друге стране, могу слободно куповати за своје потребе пољопривредне производе непосредно од произвођача, гдјегод хоће. Ови производи могу се сада превозити и преносити, у границама, саобраћајних прописа, слободно H без икаквог одобрења по цијелој земљи, осим житарица и њихових прерађевина за које је потребно, ако се превози или преноси, више од 60 кг одобрење Повереништва државних набавки СНО-а пошиљаоца. У откупу поврћа и воћа начелно је укинута, рајонизација за, откупна предузећа; сада, ова предузећа, и откупно-дистрибутивна предузећа градова и индустријских центара могу ове важне прехранбене артикле контрахирати и откупљивати на цијелој територији ФНРЈ, ако не могу подмирити потребе у својој околини (Наредба о регулисању промета поврћа и воћа — Сл. лист ФНРЈ бр. 12/50.).

Још су веће промјене у промету индустријске робе широке потрошње. По уредби Савезне владе о слободној продаји и цијенама. робе широке потрошње (Сл, лист ФНРЈ бр. 29/50) прешло се од досадашњих облика слободне продаје (пуштање у слободну продају по комерцијалним цијенама појединих артикала) на темељу искуства о слободној продаји једног дијела локалне производње по еластичнијим цијенама, (лок, 1) од 1. У. о. г, на слободну продају свих врста робе широке потрошње произведене у државним произвођачким предузећима (како локалним, тако републичким и савезним), занатским произвођачким задругама, произвођачким предузећима друштвених организација и приватним занатлиским радњама, и то по цијенама које се слободно формирају према понуди и потражњи (т. зв. клизаве цијене) како у продаји трговинској мрежи, тако у продаји потрошачима.

Заштита слободног промета пољопривредним производима од неовлашћеног ограничавања и шпекуланата

Потребно је да се с овим прописима о промету робом упознају, не само органи инспекције и контроле, него и органи Министарства унутрашњих послова (криминалистички органи и органи Народне милиције), будући да и за њих произилазе важни задаци у провођењу новог сиотема слободног промета пољопривредним производима и индустријском робом широке потрошње,

Овај слободни промет робе од произвођача до потрошача искључује непотребне посреднике. Приватна лица, не могу ни у ком виду вршити куповину пољопривредних производа у циљу препродаје ни купљене пољопривредне производе препродавати, као што не могу вршити ни препродају индустријске робе. »Државни органи, а нарочито

мјесни народни одбори, органи трговинске инспекције и органи унутрашњих послова, дужни су да без одлагања, поднесу пријаву надлежном органу, против сваког лица, које врши препродају пољопривредних производа« (точка, 5 цит. Наредбе). т, ј. јавном тужиоцу (чл. 7 Уредбе о трговању пољопривредним производима у приватној трговини од 10. Ц, 1948), Јасно је да ће борба против шпекуланата, у овим новим условима трговања, нарочито пољопривредним производима, бити много тежа. Међу произвођаче, који продају своје производе, и потрошаче, који за своје потребе купују и преносе робу по цијелој земљи, лакше се могу увући препродавачи и други шпекуланти да на бијају цијене и недозвољеним посредовањем извуку за себе корист на штету потрошача па и самих произвођача. Околност, да произвођачи сада не морају са собом носити потврде да су производи, које продају, њихови, а потрошачи да купују за себе (што се раније тражило и у међузадружној трговини), осим оних исправа, које тражи санитарни и ветеринарски прописи (напр. сточна путница), јасно говори о томе, да ће се државни органи морати у борби против шпекулације чврсто повезивати, пратити и проучавати све појаве на тржишту, а нарочито стално бити у контакту и јачати везе с потрошачима и произвођачима, Али не поставља се задатак заштите слободног промета робом само од шпекуланата него и од оних појединаца и органа, који тај промет недоцпуштено ограничавају. Ово треба нарочито подвући за то, што још није. довољно развијена будност против самовољног, често партикуларистичког ометања промета пољопривредним производима и пробијању фондова робе широке потрошње у слободној продаји. И у ранијој ограниченој слободној продаји пољопривредних производа било је случајева, да су поједини органи ресора унутрашњих послова (криминалистички и органи Народне милиције), било самовољно било по протузаконитом налогу других органа, плијенили те прозводе на тржишту и у возовима и на други начин не-

'овлаштено ометати промет, па је ту робу требало враћати

или накнађивати штету, пошто није било услова за вођење кривичног поступка, да не говоримо о томе, колико је такав самовољан начин одбијао произвођаче од извношења робе на тржиште. Нова Наредба оштро поставља, питање одговорности за свако ограничавање промета поЉљопривредним производима: »Новчаном казном до 10.000 дин., уколико се не ради о кривичном дјелу, казнит ће се одговорни службеник и друго лице, које било на, који начин противно прописима ове Наредбе ограничава, промет, превоз и пренос пољопривредних производа« (точ, 6). Исто тако у откупу поврћа и воћа ове године су св испољиле у неким среским органима партикуларистичке тенденције, да се искључе предузећа, из других крајева од откупа на њиховом терену противно Наредби о регулисању промета поврћа и воћа, која предвиђа, новчану казну од 20.000 дин. или кавну поправног рада до 2 мјесеца за особе које неовлашћено спречавају или ометају предузећа приликом контрахирања или откупљивања поврћа и воћа (точка, 8). Ова појава претставља, без сумње, један од најважнијих узрока, релативно слабе и скупе опекрбе већине наших већих градова и неких индустријских центара овим важним артиклима.

Циљ је свих ових мјера, да се стимулацијом пољопривредне производње и разбијањем монополизма у расподели побољша и убрза снабдевање становништва пољопривредним производима. Стога државни органи поред заштите промета од неовлашћеног ограничавања треба, да одговорно и смишљено интервенишу у борби против шпекулације само тамо где се о њој заиста ради, да не би и сами ометали слободан промет робом,