Narodna milicija

Како је регулисана слободна продаја робе широке потрошње

Слободна, - продаја индустријске робе широке потрошње има још дубље и далекосежније значење.

Напуштање админитративних метода управљања, које се сада проводи у цијелој нашој привреди, претставља и у расподјели производа крупан корак у борби против бирократије, против монополизма, који је како каже друг Кидрич — »не само отров против квалитета, и асортимана него и кочница општег напретка, материјалних производних снага« (»Борба« од 28. VI, 1950. год.), »Док је ва методологију првих периода наше социјалистичке планске привреде карактеристично да су се највиши плански органи много бавили кадкада и смијешним појединоотима, што је у суштини одговарало чињеници да искључиво држава наступа као колективни власник основних сретстава, за производњу, то се сада државно планирање ограничава, све више само на опште пропорције и извјесне кључне појединости које спречавају анархију у привреди и расподели и обезбеђују генералну линију плана. У оквиру тих чвретих генералних пропорција које су довољно јамство, за стварно социјалистичку планску привреду, наша ће планска методологија убудуће дати више мјеста, слободном дјеловању оних објективних економских закона, који су још неизбјежни, обзиром на дати степен развитка наших материјалних производних снага. То, наравно, не значи никакво враћање на старо нити има нешто заједничког са руским НЕП-ом, Ради се просто о томе да на темељу социјалистичке својине и то њене већ више форме допустимо у нашој привреди стварну иницијативу и тиме обезбједимо квалитет и асортиман у производњи и брзину у расподјели, чувајући генералну линију плана коју овигуравамо централизованим социјалистичким планирањем општих пропорција и кључних појединости,« (Кидрич, на, истом мјесту).

Код нас није укинуто осигурано снабдевање и трговина по везаним цијенама. Напротив од 1. ТУ, о. г. повећан је број индустријских производа, који улазе у осигурано снабдјевање, а трговина по везаним цијенама знатно је проширена. За ове облике снабдијевања, који осигуравају трудбеницима у пољопривреди индустријску робу по нижим цијенама, а индустрији сировине, изузимају се потребни фондови. Осталу индустријску робу широке потрошње стављају предузећа у слободну продају, која се не може огранчити контингентирањем, планском или другом расподјелом, ограничавањем продаје на поједина мјеста или крајеве (точка 1 Упутства о промету производа, широке потрошње за слободну продају — (Сл. лист ФНРЈ бр. 20/50).

Слободна продаја робе широке потрошње обухваћа, и слободно формирање цијена како приликом продаје из произвођачког предузећа, тако у продаји малопродавача, потрошачу. Само изнимно Претеједник Савјета за промет робом Владе ФНРЈ може максимирати цијене појединим артиклима који се продају у слободној продаји, као што је већ учинио у погледу соли, шибице, петролеја, дуванских производа и још 5 артикала, (Ријешење од 17. ТУ. 1950, год, (Ол. лист ФНРЈ бр. 29/50). Произвођачка предузећа, у сталном контакту с трговинском мрежом и агенцијама, за посредовање у промету робом треба да прате какву робу

потрошачи траже и какав је однос понуде и потрошње на.

тржишту да би могли планирати своју производњу и одредити најпогоднију цијену за своју робу,

"Директор трговинског предузећа одређује цијене у продаји на мало производе широке потрошње у слободној продаји према набавној цијени производа, снабдјевености тржишта, квалитету, намјени производа итд, Према датим околностима директор може одредити продајну . цијену испод цијене-по којој је поједина роба набављена (налр. некурентна, роба). За. цијене које одреди не мора тражити ничије одобрење, а може их, кадгод то тражи ситуација на тржишту, мијењати и одређивати нове, више или ниже цијене, Директор треба, само да извијести о свакој новој цијени Повјереништво трговине и снабдевања градског

4:

(ереског) народног одбора и да изврши инвентарисање рдбе, којој се цијена мијења, да може одмах почети с продајом по тим новим цијенама.

Борба против злоупотреба у слободној продаји

Како се види, овај облик трговине врло је еластичан, а у пракси се примјењују још еластичније форме (путујућа продаја). Усљед тога, природно, предвиђено је врло мало мјера, којима се обезбеђује правилност материјалног пословања у предузећу. Досадашња искуства из борбе против злоупотреба службене дужности и проневеравања, у трговинском апарату упућују на то, да код овог еластичног облика трговине треба, нарочиту пажњу обратити на то, да ли се у пословању те мјере проводе.

Тако је врло важно подношење извјештаја Повјереништву трговине и снабдијевања о цијенама и нарочито о свакој њиховој промјени, које је и прописано првенствено ради контроле правилности материјалног пословања.

Посебно магационирање и мјесечно инвентарисање робе у слободној продаји онемогућује оштећивање фондова, слободне продаје и других фндова, (осигураног снабдјевања или везане трговине). Инвентарисање, које се врши приликом промјене цијене омогућује евиденцију колико је робе продано по ранијој цијнен, а колико је остаје за. продају по новоодређеној цијени.

Врло је важно да продавачи тачно испуњавају парагон-блок у погледу врсте, количине и цијене робе и да га благајници контролишу када потписују будући да су одговорни са, продавачем за правилан обрачун цијене. На пр. да продавач не би продао робу по ранијој нижој цијени која више не вриједи; парагон-блок омогућује потрошачу да и сам контролише правилност продаје.

За развијање масовне контроле и за контролу самог купца нужно је увођење прописа, о видном истицању цијена робе у продавници.

Неке раније појаве протекције, од стране продавача,

„знатно су сузбијене у нашој трговини захваљујући народ-

ној инспекцији и масовној контроли, Али у условима еластичних цијена ова неправилност се може јавити у још опаснијој форми, у форми злоупотреба као што је напр. куповање робе од стране трговинског персонала и обавјештавање »пријатеља« прије подизања цијена односно одвраћања од куповине када се спрема снижење цијена. Ова злоупотреба нарочито ће се јавити тамо где директор не чува службену тајну, нарочито у погледу својих одлука о промјенама цијена све док их не донесе и док се по њима не почне роба продавати.

Упутство о продаји робе широке потрошње у слободној продаји поставља да трговачка мрежа врши продају вамо на мало. Међутим, контрола је показала да многа предузећа, врше међусобну продају на велико. Резумљиво је да су код такве продаје на велико могуће веће малверзације, напр. проневјерење у договору с купцем, трговање за, свој рачун робом извученом прије дизања цијена. Најчешће предузећа, продају робу на велико општим пољопривредним задругама, које саме не могу набављати робу слободне продаје већ то за њих треба да чини трговинско предузеће њиховог среског савеза чији директор им одређује и цијену роби у продаји потрошачима, Путујућа, продаја, која се не обавља под редовним условима, пословања у предузећу, отежава контролу од стране самог руководства предузећа и радног колектива, па је поред контроле врло важан избор персонала за овај задатак, Тако су два службеника једног трговинског предузећа у Зеници искористили одлазак на сајам у Бања Луку. да путем и на сајму са робом предузећа продају и »своју« робу. Они су поред тога мијењали цијене у току дана, а, да нису чак ни евидентирали поједине продаје него су утржак само стављали у џеп.

Приликом вођења, ислеђења свакако ће требати увијек утврдити како се ово неколико мјера, за контролу материјалног пословања у трговинском предузећу спроводи и да, ли се иза пропуста, које од ових мјера, не крије злоупотреба на штету предузећа или потрошача,