Narodna milicija

kupuje na slobodnoj pijaci, a neko drugi meže jevtino da kupuje preko tablica obezbeđenog snabdevanja i to po nižim jedinstvenim ili nekim drugim svakako nižim od komercijalnih cena, onda to znači da je ovaj drugi pri-

'vilegisan. ; О Е 1 Posebni problem predstavljaju odmarališta, vile i

drugi objekti koje su pribavile pod svoju upravu i svoje

. sopstveno korišćenje, van opštih' fondova, razne uštanove. Ne samo što ovi objekti pretstavljaju ustvari ponajčešće osetnu materijalnu privilegiju, nego oni jednovremeno traže mnogo više osoblja nego što bi to bila potrebno pod opštom upravom. S druge strane, takav sistem omogućuje tom osoblju da neodgovorno troši pa čak i zloupotrebljava materijal potreban ха зпабдеуа-

nje. Sem ·toga, veliki broj tih zasebnih odmarališta i vila ·

raznih usfanova jeste, dalje, potpuno nerenfiabilan, a troškovi takve nerentabilnosti prelaze onda na budžetske postavke. ; |

Šta je karakteristično za sve te vrste privilegija?

S čisto ekonomskog gledišta, za njih je karakteristično -da su one iz temelja suprotne novčanom me= todu privređivanja, koji u socijalističkoj izgradnji ostaje Osnovni metod još za dugi period, kako za utvrđivanje društvene rentabilnosti pojedinih privrednih grama, odnosno individualne rentabilnosti pojedinih socijalističkih preduzeća, tako i za lično nagrađivanje građana. Umesto novčanog metoda i principa da jednako, zakonom ulvđeno nominalno primanje nagrade za rad trudbenika treba da znači i jednaku realnu nadnicu odnosno platu (pod uslovima jednakih cena), postojanje naturalnih privilegija unosi u sistem nagrađivanja ekonomsku: zbrku i nepravednost. Jednakost nhominalnih plata ne znači više i jednakost realnih plata. Ovo može da ide čak tako daleko da pojedine kategorije trudbenika u pogledu njiћоуог nagrađivanja više nije moguće tačno upoređivati među sobom i, prema tome, starali se. pravilno o njihivoj nagradi, pošto u baš naturalne privilegije pod neposrednim upravljanjem samih ustanova manje-više otrgnute od kontrole države, odnosno socijalističke zajednice.

A kako stoji stvar s društvenog gledišta?

Nije teško shvatiti da svako neopravdano davanje materijalnih povlastica znači — htejući, ne htejući neku vrstu naturalne, mente na štetu zajednice. Naturalna renta je pak sama po sebi izričiti ostatak prošlosti — eksploatacije čoveka čovekom — i to ne samo kapitalističke nego i ranije. i

Čim se materijalne povlastice u osetnoj meri suprostave novčanom metodu privređivanja, one same po sebi prouzrokuju u svesti ljudi gubitak smisla za stvarnu vrednost proizvoda ljudskoga rada. Neposredna posledica gubitka takvog smisla jeste rasipanje i — manjeviše — lakomislen odnos prema teško stečenoj opštenarodnoj imovini, pa i predmetima individualne potrošnje, Treba konstatovati da su pojave nedovoljnog cenjenja stvarne vrednosti ljudskih proizvoda kod nas još uvek vrlo česte, čak i kod pojedinih funkcionera, i da one imaju svoj koren upravo u naturalnim povlasticama i u nedevoljnoj uazvijenosti striktno novčanog metoda.

Ukoliko bi se pojave naturalne rente povećale i

stvarno razrasle u jedan uokvireni sistem, to bi jedno-

vremeno preistavljalo, zajedno sa administrativnim mačinom upravljanja privredom, uslov za postojanje i dalje razvijanje materijalne baze birokratizacije, tj. materijalne baze za rast jedne privilegisane birokratske kaste.

Međutim, naš socijalistički razvitak, suprotno od razvitka Sovjetskog Saveza, ide pod rukovodstvom naše revolucionarne Partije, upravo protiv rasta takve birokrafske kaste. Prelazak na radničke savete i radničke upravne odbore, početak procesa pretvaranja državne svojine kao najniže forme socijalističke svojine u opštenarodnu imovinu pod neposrednom upravom samih proizvađača, dalje razvijanje i jačanje socijalističke demo-

2

)

kratije — sve to materijalno i socijalnopolitički sprečava • birokratizaciju i obezbeđuje stvarni socijalistički razvitak naše zemlje. Ukidanje nepravednih materijalnih po-

'vlastica, odnosno borba protiv nepisanih i neczakonjenih i 'privilegija, sa svoje stane odlučno doprinosi takvom razvitku upravo na.veOma osetljivom poprištu raspodele

materijalnih dobara, namenjenih širokoj potrošnji,

Iz svega do sada izloženog izlazi da inicijativa koju je dao CK Partije u borbi za štednju ima ne samo praktičan značaj, nego je ona od velike političke i društvene važnosti. Ona se sliva s našom opštom borbom ža dosledno socijalističku izgradnju zemlje. Naše partiske organizacije. treba da u celini shvate veliki značaj Naredbe o štednji i da se založe svim snagama za njeno sprovođenje u život, One su dužne da smesta povedu najodlučniju borbu za njenu konkretizaciju i ostvarenje i da se s revolucionarnom dosljedncšću bore kako .van

· svojih redova tako i unufar svojih redova za striktno i

neodložno sprovođenje Naredbe u život. Naša Partija će time ogromno doprineti he samo daljem komunističkom vaspitanju svojih članova, jačanju socijalističke svesti i političkom uzdizanju širokih radnih masa, nego i daljem. povezivanju Partije s najširim masama.

U vezi s borbom za sprovođenje Naredbe o štednji potzebno.je konačno da upozorimo partiske organizacije na neke tendencije koje će se verovatno pojavljivati i pokušati da iskrive liniju Partije. · y

| Prva tendencija, koja se ponegde već pojavila čim je naša Partija zaoštrila borbu protiv. pojava birokraijzma, jeste sitnoburžoaska i u suštini neprijateljska tendencija da se te pojave okvalifikuju kao stanje, odnosno sistem koji vlada kod nas i те о еуегаји пајodlučniji inicijatori borbe protiv takvih pojava, a time

cela naša zemlja i naša Partija. Ne radi se ovde o borbi

protiv jednog sistema koji se toliko razrastao da bi ugrožavao naš dalji sacijalistički razvitak, nego se radi O

borbi protiv pojedinih pojava koje se objektivno neiz-

bežno javljaju kod socijalističke izgradnje, naročito u niskim materijalnim uslovima, a koje treba blagovre-

'meno likvidirati da ne postanu smetnja igstinskom socija-

lističkom razvitfku. Kao što je naša revolucionarna Partija blagovremeno digla zastavu borbe protiv raznih drugih revizionističkih i antisocijalističkih motoda koji su u Sovjetskom Savezu doveli do despotizma i vladavine birokratske kaste, tako isto' ona diže zastavu i protiv tih pojava. To je samo jedan dokaz više revolucionarnosti, čvrstine i čistote naše Partije. |

S druge strane, borba protiv neopravdanih mate-

· rijalni povlastica ni u čemu ne znači da smo ma čim

pristali na princip anarhistički — malograđanskog зћуаtanja izjednačavanja bez obzira na težinu, kvalitet i. odgovornosti posla. Naprotiv, materijalni uslovi prelaznog perioda od kapitalizma ka komunizmu koji su karakteristični za sadašnji period našeg razvifka, bezu-

'slovno traže da ljude nagrađujemo upravo prema težini,

kvalitetu i odgovornosti njihovog rada. Svaki drugi sistem nagrađivanja bio bi nepravilan i nepravedan. 'fendencija izjednačavanja bez obzira na težinu, kvalitet i odgovornost u radu bile bi isto toliko štetne po naš socijalistički razvitak kao što mogu biti štetne neopravdane povlastice koje krše socijalistički princip pravednog nagrađivanja prema radu. ;

Vodeći borbu za dosledno i energično sprovođenje Maredbe o štednji, naše partiske organizacije dužne su da povedu i borbu protiv takvih tendencija.

16 oktobra 1950 godine CENTRALNI KOMITET KOMUNISTIČRE PARTIJE JUGOSLAVIJE