Narodna milicija

НЕГОСЛАВ ОЦОКОЛИЋ

ИАЛБА У АДМИНИСТРАТИВНО - КАЗНЕНОМ ПОСТУПКУ

Калба у административно-казненом поступку јесте правно средство које има за циљ да се незаконито или неправилно решење о прекршају првостепеног органа укине, поништи или измени од стране непосредног вишег органа надлежног за. решавање по жалби, У нашем административно-казненом поступку (Други део Основног закона о прекршајима) дато је право странци (окривљеном и оштећеном) да се против првостепеног решења о прекршају може жалити непосредно вишем органу. Овим је конкретизовано уставно начело према коме се у административном поступку грађанима признаје право да се у

циљу заштите својих права могу жалити. С друге стране,

признавањем права на жалбу против првостепеног решења о прекршају, остварује се и принцип законитости рада органа државне управе, јер поступак у другом степену по жалби нема само за циљ да заштити права грађана,

већ и да се коригира незаконито или неправилно поступа- '

ње првостепеног органа. у

У погледу права па подношење жалбе у административно — казненом поступку усвојено је начело двостепености. То значи да се против првостепеног решења, о прекршају може поднети жалба само непосредно вишем државном органу и да се против другостепеног решења не може више жалба подносити, Ово начело проведено је у административно-кавненом поступку без изузетка,

„Калба против првостепеног решења о прекршају подноси се у року од осам дана од дана саопштења решења, Рок од осам дана рачуна се од дана, саопштења решења и у случају, ако је приликом саопштења, решења странка, тражила препис решења, па јој је овај по том захтеву касније. издат. Међутим, ако је окривљеном који је отсутан решење саопштено путем достављеног преписа решења, рок од осам дана рачуна се од дана када је достављање извршено. У рок од осам дана не рачуна се дан када. је решење саопштено, односно када, је отсутном лицу достављено. У ток рока за жалбу рачунају се државни празници и недеље, али ако последњи дан рока падне у државни празник или недељу, жалба се може предати и следећег дана. Рок за жалбу од осам дана је преклузиван, што значи да се он не може решењем о прекршају нити скраћивати, нити продужавати, Међутим, за подношење жалбе посебним законом може бити прописан и други рок, пошто je административно-казнени _ поступак предвиђен | у Основном закону о прекршајима суплеторан, тј, он се примењује у случају ако посебним законом за поједине "прекршаје није прописан други поступак. Треба истаћи, да се друкчији рок за жалбу против решења, о прекршају може одредити само законом а не и другим општим прописима (уредбом, наредбом, правилником и ој

У отвореном року жалба се предаје државном органу који је донео решење о прекршају у првом степену. Жалба се може изјавити писмено или усмено у записник, Жалба се не мора посебно образложити, већ је довољно да жалилац наведе у чему је незадовољан решењем, Ако се жалба подноси писмено, може се предати непосредно државном органу или преко поште препоручено, У случају када се жалба подноси преко поште, дан предаје

пошти сматра се као дан кад је жалба предата државном органу коме је упућена. Према томе, ако је жалба предата, пошти препоручено у отвореном року од осам дана, сматраће се благовременом, иако је првостепеном органу стигла после тога рока. Ако је жалба упућена обичном поштанском пошиљком, за оцену благовремености жалбе треба узети дан кад је она стигла првостепеном органу против чијег се решења подноси. Ово стога што се код обичних поштанских пошиљки не може установити тачан дан предаје пошти. Осим тога, дан предаје пошти признаје се као дан предаје органу коме је жалба упућена само у случају ако је она предата препорученом поштанском пошиљком, па се ово не може проширити н на обичне поштанске пошиљке, Писмену жалбу која се подноси непосредно органу који је донео првостепено решење, дужан је примити службеник који је одређен за пријем писмених поднесака. Он не сме одбити пријем жалбе ни онда, ако је она неблаговремена, Исто тако, орган који је донео првостепено решење дужан је примити и ставити у записник и усмену жалбу на решење о прекршају, чак и онда ако се ова жалба изјављује после истека рока за жалбу. Пријем писмене жалбе може се одбити само у случају ако није таксирана или је недовољно таксирана, а исто тако н усмене жалбе, ако жалилац не положи таксу за жалбу. Међутим, ако је жалба упућена поштом нетаксирана или недовољно таксирана, првостепени орган дужан је позвати жалиоца да плати прописану таксу како за жалбу, тако и за опомену.

ЖКалба у административно-кавненом поступку има, деволутивно дејство и то апсолутно, што значи да о жалби ниуком случају не може решавати орган који је решење 0 прекршају донео у првом степену, већ другостепени орган. Првостепени орган дужан је жалбу са свима, актима без одлагања да достави на "решење другостепеном органу. Он нема права да се упушта у оцену благовремености жалбе и да је као неблаговремену одбаци. Отуда проистиче да је првостепени орган дужан примити и доставити другостепеном органу не само писмену, већ и усмену неблаговремену жалбу. Стари општеуправни поступак одређивао је да првостепени орган одлучује о благовремености и допуштености жалбе, а такође му је давао право да своје решење измени, ако нађе да, је жалба умесна, Ова начела старог ошштеуправног поступка, не могу се примењивати у административно-казненом поступку, јер су она противна одредбама Основног закона о прекршајима. Првостепени орган не само да нема права, да решава о благовремености и допуштености жалбе, већ он нема права по жалби ни да, мења своје решење о прекршају, па ни у случају ако би сматрао да је жалба, умесна. У том случају он може само спроводећи жалбу другостепеном органу да предложи да овај решење о прекршају измени. Једино у случају, ако жалилац не плати прописану таксу на писмену жалбу ни после опомене, сматра, се као да жалба, није ни поднесена. + по њој се не сме поступати (чл. 9 Закона о таксама). У овом случају по истеку рока за жалбу, решење о прекршају постаје правоснажно, а првостепени орган не треба да, жалбу доставља другостепепом органу на решење,

+