Narodna milicija
Израда ових фотографија изискивала је много труда и пажње. Тако, на пример, једну фигуру у покрету, рецимо играчицу, требало је по 20—30 пута фотографисати. При томе поједини покрети нису смели да се много разликују од претходних како би приказ постао што вернији. Доцније, ове фотографије нису више смештене у виду књиге или на точку који се врти, него на једној траци претечи филма, где су размештене једне испод друге, Томе су много допринели
РАДОВИ НАУЧНИКА АМЕРИКАНАЦА, НЕМАЦА, ФРАНЦУЗА
Тако су Американац Мејбрадиџ 1877, а немачки механичар Аншиц 1885 године пронашли и усавршили справу, помоћу које се фотографисање наизменичних покрета могло вршити аутоматским путем. Механичар Јанзен пронашао је такође сличну справу, која је била конструисана у облику револвера, док је та справа међутим, била фотографски апарат за снимање покрета, који су се испољавали један за другим, дакле, наизменично,
Француз Мареј усавршио је 1884 године Јанзонов апарат, толико да је за једну секунду могао снимити 12 снимака, Мареј-ев проналазак већ никако није спадао у ред дечјих играчака, него је носио сва озбиљна обележја техничког напретка, Усавршен 1888 године он се сматра као
ПРВИ АПАРАТ ЗА СНИМАЊЕ КИНЕМАТОГРАФСКИХ
СЛИКА Касније, приликом снимања, Мареј је почео да употребљава уместо фотографских плоча — папирну траку,
која је била премазана масом, која у великој мери реагира на светлост. Ова трака била је омотана око једног калема. Покретање папирне траке вршено је са извесним скоковима, тј. између појединих снимака остављен је мали празан простор, како се фотографије не би слиле једна у другу.
Ускоро је и овај проналазак усавршен на тај начин, што је у апарат смештен зупчасти точак са тзв. малтанским крстом који је редовно окретање ручице претварао у правилне скокове папирне траке, .
Године 1889 пронађен је филм од целулозе, који је много еластичнији, јачи, провиднији и према светлости много осетљивији него папирна трака, После тога, дошли су
ПРОНАЛАСЦИ ЕДИСОНА. И БРАЋЕ ЛИМИЕР
који су пронашли онај облик справе за снимање кинематографских слика, који се све до данас одржао, наравно уз извесне измене и допуне,
И најзад 1895 године одиграо се догагај који је имао огромног утицаја на даљи ток развитка светске културе.
Фебруара исте године Французи браћа Лимиер добили су право патента на »апарат за снимање и приказиавње книематографских слика«, а 28 децембра исте године у Паризу је био отворен први у свету биоскоп. Тај дан је значио велику победу људске мисли на путу тражења и стваралачких напора, који су се вршили скоро у току 1700-тих година. Тог дана почела је историја победничког развитка кинематографије —- најмасовнијег и најомиљелије уметности код народа света,
ПРВА ЈАВНА БИОСКНОПСКА ПРЕТСТАВА У БЕОГРАДУ
одржана је 25 маја 1896 године у кафани »Златан крст« на Теразијама. Улазна цена била је динар за одрасле, а пола динара за ђаке, Београдска штампа је приказивала ту претставу као »чудо технике«, Исте године одржане су прве јавне биоскопске претставе у Лондону, Брислу, Берлину, Бечу, Њујорку, Петрограду и Букурешту. Те су претставе организовали претставници француског филма. Прва стална биоскопска дворана у Београду отворена је много година доцније. А сада, да се осврнемо и да нешто кажемо
0 БЛИЖОЈ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ ФИЛМА
Први филмови су били безвучни и зато су кино у оно време (почетком ХХ века) називали »велики мутавац«,
"Пролазиле су године. Техника се све више усавршавала и 1928 године »велики мутавац« је проговорио, Тонфилм је стекао свеопште признање и са биоскопског платан истиснуо неми, безвучни филм,
Данас ми већ имамо често прилике да на филмским рекламама читамо: »Уметнички филм у бојама«, Техника је поново коракнула даље и није већ далеко оно време када ћемо по биоскопима гледати само колорисане филмове. Звук и боја — па шта би још требало2 Али, људској мисли и људским стремљењима нема граница. Оне слике које ми данас гледамо у биоскопима су равне, површинске слике, којима недостаје обим, дубина, пространство, рељефност. Прелаз од равних слика према рељефном приказивању, према стереокину, је нови задатак који данас савлађује модерна наука и техника.
То је нова етапа у развитку кинематографије у којем такође својим радом и својим напорима учествују многи људи у разним земљама и коју Бе без сваке сумње савладати бесмртна општечовечанска мисао,
NEŠTO O PAKLENIM MAŠINAMA | RADIOMINI
Paklena mašina je ustvari. noćni budilnik, samo sa tom. razlikom što umesto zvomca ima prikačenu minu. Svako je mogao videti budilnik sa zadnje strane. Tamo se nalaze dva ključa, ispod jednoga je napisano »čas«, a ispod drugog »zvomce«. Jednim se navija satna opruga, a drugim opruga zvomca sata. Kad se naviju obadve opruge, sat se namešta na određeni čas kada treba da zvoni.
Kada skazaljka dođe do određenog časa, sat počinje da zvoni; u čašicu zvona udara čekić, opruga od zvomca se odvija, a ključ sa natpisom »zvonce« vrti se na Suprotnu stranu. Ključ se okreće takvom snagom, da bi prevrnuo sat ako se podupre elekričnim prekidačem. Znači, da se satu može dodati još jedno opterećenje; recimo neka se ma gde uključi električna struja. Mladi amateri koriste se time. Jednom od njih je sat svakog jutra uključivao radio aparat, drugome električnu grejalicu sa čajem itd. Davno su već mineri uveli u upotrebu budilnik-prekidač. Oni bi za budilnik-prekidač spojili električni upaljač mine. Na taj način stvorena je mina koja se sama pali, ali ne odmah, već posle dužeg vremena u određeni čas.
24
Budilnik budi minu u određeni čas. To može da bude i posle veoma dugog vremena a zavisi će od navijenosti opruge. Postoje satovi koji se navijaju jedanput mesečno. U njima se može i kroz mesec dana pokrenuti budilnik, koji će uključiti električni upaljač. Tako se stavlja u dejstvo jedna od najstrašnijih mina. Po njenim svirepim osobinama krstili su je »paklenom mašinom.«.
U prošlom svetskom ratu desio se ovaj slučaj. Francuzi su napustili jednu željezničku stanicu. Nemci su je
лиши |
пас је
TELO minE
Dunjenje
ит · 0"
Па | | |
о о' detonator brovodmike
1 Je zatvoren | A NL O
Struktura mine