Narodna milicija

Генерал-мајор МИЛАН ШИЈАН

ПЕТ ГОДИНА ОД ПРОГЛАШЕЊА РЕПУБЛИКЕ

Двадесет и деветог а навршиће се пет година, од када је Уставотворна скупштина, прогласила РЕПУБЛИКОМ ФЕДЕРАТИВНУ И ДЕМОКРАТСКУ ЈУГОСЛАВИЈУ, а седам година од другог заседања АВНОЈ-а Двадесет деветог новембра 1948 год. у Јајцу, када су донете историске одлуке ва наше народе и ударени чврети темељи нашој новој Држави, када се је фактички она и родила, Због тога, Двадесет и девети новембар претставља значајан датум у нашој националној историји и велики празник свих наших народа. Овај велики народни празник означава победу наше Народне револуције коју су извојевали наши народи на, челу са радничком класом, а под вођетвом Комунистичке партије и друга Тита над окупатором и домаћим издајницима, капиталистима, Овај народни празник наше Републке очекују грађани широм наше домовине са великом радошћу и залагањем у извршавању евојих радних обавеза које су преузели на себе у част овог значајног дана. И овогодишњи празник Народне Републике, треба да означи велике победе, које су постигли наши народи у току минуле године и које свакодневно постижу на пољу социјалистичке изградње и извршења Петогодишњег плана. Због.тога ће он бити прослављен у знаку још већих напора евих наших људи, како би дате обавезе биле на време остварене и премашене и у знаку још већег уверења да ћемо испунити наш Петогодишњи план и изградити социјализам упркос свим тешкоћама и препрекама, које нам стоје на путу.

Проглашење Федеративне и Демократске Југославије Народном Републиком 1945 године, од стране Уставотворне скупштине, био је само формалан акт са којим је потврђено оно што су наши народи створили у току рата и санкционисали одлукама АВНОЈ-а. На свом другом заседању у Јајцу АВНОЈ се из опште политичког прететавпиштва, народа Југославије конституисао у Врховно законодавно и извршно претставничко тело Југославије, као врховни претставник суверенитета народа и државе у целини. Самим тим суверенитет народа Југославије, прешао је са краља, на његово истинско прететавништво које је израсло из борбе народа за своје ослобођење, за. своја права и независност, У својству највишег законодавног тела Југославије АВНОЈ је донео низ одлука о изградњи нове државе, које су од битне важности и имају историски значај за нову Југославију.

Поред осталог АВНОЈ је донео одлуку, да се држава нова Југославија изгради на демократском федеративном принципу, као државна заједница равноправних народа. Том одлуком коначне и на делу укинут је централистички систем владавине и ликвидирана хегемонија великосрпске буржоазије над другим нацијама. Све нацијб у Југославији добиле су пуну слободу и гаранцију, политичке и националне равноправности. Оне су слободном вољом на основу права на самоопредељење до отцепљења, могле одабрати, како да уреде свој државни живот. Захваљујући правилној политици Комунистичке партије Југославије по националном питању, еви наши народи уверили су се да ће најбоље бити гарантована и очувана њихова национална и политичка права у заједничкој држави Федеративној Народној Републици Југославији, где неће бити великосрпске хегемонистичке клике, националног тлачења и угњетавања. Они“су се за такву Југославију изјаснили "У заједничкој борби са пушком у рукама противу окупатора и старог режима.

Даљим одлукама другог заседања АВНОЈ-а, одузета су сва права избегличкој југословенској влади у иностранству, а краљу Петру Карађорђевићу забрањен је повратак у Земљу. То је био израз “потпуног краха који је доживела монархистичка Југославија и њена, владајућа хегемонистичка, клика. Монархији је било потпуно озвонило. Она је изгубила, сваки утицај у народу и нико више није веровао у могућност њеног повратка, Народ се је преко

свога претставништва. био и формално одрекао монархије. Тако брви пораз владајућих кругова старе Југославије, резултат је њене ненародне политике коју је проводила над народом у току двадесет и две године постојања старе Југославије, као и њене сарадње са окупатором у борби против властитог народа, Већ у самом почетку народног устанка, наши народи будући издани од владајуће, буржоазвије, ставили су се под руководство Комунистичке партије Југославије, одбацили старе бирократске, капиталистичке форме власти, сломили и уништили њене установе у сваком месту и селу, које су ослободили, а на њихово место успостављали народноослободилачке одборе, нову форму власти, форму која је најбоље одговарала, потребама, народног устанка и народним жељама, То су биле форме социјалистичке власти, које су бирале саме народне масе на својим зборовима, предвођене Комунистичком партијом. У вези с тим друг Тито каже: »бамо — позив да се иде у борбу против окупатора, а. истовремено не дати

народу разумјети да ће се том борбом уједно постићи не-

што ново, много боље, да се неће више вратити старо, тако не би било могуће покренути све народе у ту борбу, нити тако широке масе народа заинтересовати за. њу, нити би се у њој могло издржати до краја тј. побједити,« Те нове форме народне власти све више су се развијале кроз народни устанак, а пред друго заседање АВНОЈ-а формирани ву и извршни одбори при земаљским антифашистичким већима, скоро у свим нашим републикама, који су руководили народпоослободилачким одборима и контроливали њихов рад. На другом заседању АВНОЈ-а добили смо и највише законодавно извршно тело наше нове државе у облику АВНОЈ-а и његовог извршног органа, Националнор комитета, тј. привремене владе нове Југославије. Тиме је завршен читав један револуционарни период у развитку наше Револуције и формирању нове социјалистичке државе. Значи да је од почетка устанка до другог заседања АВНОЈ-а учињен квалитативни скок од капиталистичке државе и старих капиталистичких форми власти, које су јој.одговарале, у државу социјалистичку пролетерску, То није била обична промена људи у влади из редова исте класе и у оквиру истог друштвеног система, већ је извршена коренита промена друштвеног система, прелазак од капиталистичког државног система у нови, виши, напреднији социјалистички систем. Промениле су се дакле друштвене класе, које управљају државом, носиоци власти. Власт је прешла из руку буржоазије у руке пролетаријата, После другог заседања АВНОЈ-а у целој земљи постојала је и функционисала нова пролетерска власт, која се темељила на постигнутим успесима наше Револуције, на одлукама другог заседања АВНОЈ-а и прописима донег сеним на основу тих одлука. Док је у земљи било такво стање, у међународним односима још увек су сматрани за важеће монархија и њен устав, проглашењем Републи-' ке, од стране, на слободним изборима изабране Уставо- · творне скупштине, 29 новембра 1945 године, збрисани су H последњи остаци монархије и реакционарне буржоаске власти. Дугогодишње тежње наших народа за републиком и формално су биле прокламоване.

Наша народна. демократија није обична буржоаска демократија, већ пролетерска демократија, демократија за широке народне масе, Републикански облици владавине, постојали су у свим друштвеним системима, па и у капиталистичким, Међутим то је била, једна од форми, помоћу које владајућа класа, држи у потчињености све остале друштвене класе. Такве. форме допуста буржоазија, онда, када је јака, дајући ширу демократију и веће политичке слободе. Колико била широка та демократија, у буржоаској. републици, она је демократија само за владајућу класу, ва буржоавију. Радне масе у капитализму бев обзира какве политичке слободе добивали, принуђене су да раде за капиталисте и да им дају један део вредности,

7