Narodna skupština

СТРАНА 68

догађаје сиада, пре свега, мучко убпство нашега впце-копсула у Прпшлши, које је дубоко повредило осећаје народа срискога, који је вазда готов бпо на све жртве, кад ваља да се очува народна част и достојапство државе. Под тешким унечатком тога догађпја, а полажућн такође велпку вредпост па што боље одношаје са отоманском царевином, Народно Иредставииштво очекује, да се што нре обистинп уздање, да ће се то иитање ускоро расправити путем споразума са Високом Портом н то иа начин, којн одговара достојанству једпе н друге стране н задовољава повређено осећање народа српоког. Друга неирнјатиа иојава, на пољу наших међународних одношаја, састајала се у отежању једнога дела пашега земаљског нзвоза услед изузетннх мера, које су за неко вре.ие употребљене на нашој грипнцп. Народно се Предсгавппштво радује, што је влада усиела да, узајамним обавепггењем н споразумом са суседном аустро-угарском монархпјом уклонп поменуте сметње п повратн уговорно стање. Потиуно ценећн потребу добрнх н нрнјатељскнх одношаја са велнком суседном државом Народно се Представпнштво узда, да ће се лојалпом ме1)Гсобном предусретл>ивошћу у наиредак нзбећи такве нојаве, но свакојако налази, да влада, у договору са Народном Скунштином, ваља тако нсто да прнступн остварењу свих мера, које су потребне, да нас могућии сличнн догађаји не бн изненаднлн н неспремие затекЈШ. Народно се Представннштво радује, што је н наша држава могла у неколико да припомогне важном културном предузећу, које је по одредбама Берлпнског уговора отиочето да се нзвршује на доњем Дунаву у регулацноннм радовима на 'Бердапу од стране аустро-угарске монархнје. Коректно држање наше владе у одношају са балканским државама заслужује нрнзиањо, иарочпто кад је опо задахнуто тежњом да те државе, схватнвши иравилио своје улајамне ннтересе, негују слоту н мнр ме1;у собом, иако би могле заједннчкн одржавати самосталаи жпвот п развптак балканскнх иарода. Желетн је, да такав ир^вац нађе нрпзнања н одзнва код свнх балканскнх народа. Задатак је неносредно заиптересованпх н позванпх фактора па Балкапу, да за времена ог. клањају трвења у хрншћанским иокрајинама балканскнм, од којих у иоследње време нарочито трнн ударе — српска народносг, како би се очувао мпр на овоме нолуострву п потномогао такав развој нрнлнка, којн води нгавнчном задовољењу међусобннх интереса свнх балкаиских народа. Ириступајући својим гешким п многостручинм нословнма, Народно Иредставппштво још једном свечапо пзјављује, да ће, внсоко ценећн сву важиосг осведочепог узајамиог новерења нзмеђу Круне п Народа, у својим иословима иматп пред очнма само срећу и напредак отаџбине, углед п славу Престола и лепу будућност Сриства. У то име кшчемо: Лигвео Краљ Александар 1! ЛЈивело Краљевско Намесннштво! Жнвео Народ Сриски ! 13 новембра 1890 год. у Београду. Извести.гач, Прелселник одбора за адј/ссу Илија Душманић Гл. Горшић чл\нови одвора: Пера Велимнровић, Д-р Драгиша Станојевић, Д-р у1аза Илпћ, Благоје Божић, Станко Петровић, Мнхајло Моиовпћ, Ранко Пбтровнћ, Л>уба Јоксимовцћ/Бока Г.рачннац, Коста Јурншић. Продсодник. Сад нзволте чути нацрт адрссе, коју нредлаже одборска мањина. Известилац Тодор Туциковић нрочнта. ИАЦРТ АДРЕСЕ КОЈИ ПРКДЛЛЖК МЛМ.ИНА ОДНОГА ЗЛ ЛДРЕСЈ' Господо Краљовски Намосници I Пародиа Скупштина пажљиво Јо сислушали Престопу Посчлу, којом су огпоренп овогодипш.е седницо п.еио, и оматра

за прму дужпост своју да одговори на тгоздрав Краљевскоме Намесништву. Влада [{раљевског Намеспиштиа имала је доиста гешко, ну и бдагодарио по.1.е рада, да, унодећи у живот одредбе нонога Устава, даде чпрста основа жнноту народном и државном. Ну. Народиа Скугннтина мора приметити да влада. одкад управља државним пословима, није одговорила том важном задатку колико се очекпвало. Нов општипски закои, у мпогим одредбама и сам противан духу општинске самоуправе, претриео је зиатне ударе у практичној примеин, која је учииила илузорном општииску самоуправу. Нов изборни закон, у многим својим одредбама, стојп у оиреци с Уставом, на штету изб^рног прама, ујемченог Уставом II Народпа Скупштина уверена, да слобода избора, и поред уставинх н законскнх одредаба, зависн и од извршилаца закона, сматра за своју свету /.ужност према Отаџбипи. пред Краљевским Намесништвом изјанити : да сиобода избора није ни онога пута очунана, нарочито у прииремпнм пословима, који претходе самом акту избора пославика, а који несумњиво условљавају и сам резултат избора. Недопуштено угипање на и;:боре од стране органа нласти, нли приватних лица под љеним закриљем, Народпа Скупштииа мора и осудити тим ире, што су ове повреде закона и слободе нзбора, у многим случајовима носиле очевидне знаке порицања лнчне и имовне безбедности с једне, н поништаваља Уставом признатог начела једнакости с друге сгране. Внсоко ценећи устанону оудова, којаје стуб дичне и имовне безбедности, Народна Скуцгатнна мора да изјави сноје сажаљење што пренос судске власти од нолицијо на судове иијо изведен у духу Устана н љегове пзречене 0 1редбе о томе, већ је и данас осгало, да полпцијоке властн суде о иступпма, као што је било и пре Устава. Народна Скунштпна н сада, као и свагда, примила је с највећнм задовољстном уверавање Краљепског Намеспишгва о добром стаљу иаше појске. II с готовошћу да прихваги и патрнотски оцени све предлого, који јој се подпосу, за упапре1>еље земаљске одбране — Пародпа Скупштипа дели правнчно иризнање, којо се одаје старешинама н наставницнма наше војско. Господо Краљевски Намееници! Народна Скупш гнна с радошћу је саслушала увераваље да је иаше Финансијско стан>е пошдо прапилнпм путем. Ну, на жалост, Пародпа Скупшгнпа мора констатовати, да народ ннје опазио послодицо гога; а на нро гин осетно је последице осведочепе нештедн.е у државпом газдовап.у и увећан.у буџета. Право стан.е државног буџета остало је ноосветљено, што влада уз нрошлогодишљи буцет пије иоднела н завршнн рачун, као што то Усгав одрсђује. Ирианавајућн да је добро оргаппаована привреда народна кајсталнија основа не само за правнлно стан.е државннх Финансија, већ н за понољан развој целокупног државног газдинства, Иародна Скуиштина искропо ће се радовати, ако јој се пружи могућност да у овој сесијн својим радом решн што више нредлога, којима би се ојачала пронзнодиа снага народиа, унанредила земаљска трговина н занаги, а нарочито укинули штетни монополн дувана н соли. Народпа Скупштниа обратићо озбиљну пажњу овнма нредлоаима, што јој со буду иоднолп за утврђеље слобод4 и правдо. Обезбедитн нраву слободу, сачуваги јо од стошљаваи.а с јодне, и од могућнх н чеото попапљаиих влоупогреба с друго стране, јесте ноома важан и оабпл.ап аадатак, пред којим со Народпа Скупштина сусрета са Краљевским Намеспиштвом. Народна Скунштина поклониће нарочиту пажп.у закону о мииистарској одговорпости, о урођељу Главпе Конгроле, пооловном 1»оду у Државном Савоту, штамнн, удружел.има н зборовима, коЈи би носили у себи потиуио и поокрљсно оболежје Уотава. Господо Крал.овски Намооници! Народпа ('купштинп нрнмила Јс оа надовол.сгвом унеравање, Да су одпошаЈи нашо аомл.о прома оиима држаоама поиол.нп и ириЈатол.скн. II, ценоои то као Јомстпо иа оамосталпу народну нолнгику нпшо Крал.опнно, Иародна Скупштина и оном нрнлнком