Narodna skupština

СТРАНА 62 НАРОДНА СКУШПТИНА

доиста може бити говора о томе, а хоће ли то везивати владу ако Скупштина донесе решење овакво нли онакво, у то се нећу ни унуштатн, јер ја држим, да Скупштнна нма ирава да решава о оваквом случају кад је тај иредлог потпомогнут од 20 посланика, држим да се Скушптнна може упустити у расирављање тога питања но чл. 7. пословника скупштпнског и налазим, да је њен рад бно на оспову пословника. И чо томе сматрам за дужност да се упустим и у саму дебату о томе питању: да ли, дакле, г. Даннло можс задржати и посланичкп мандат п положај председника конзисторије ? Господо, ако би хтели да расправљамо питање о овоме, онда га можемо расправљатн на два начина. Буквално тумачећн Устав нлн начелно решитп саму ствар. Кад би се дохватили за члан Устава, који говорп о квалнфпкацији судова и судија у чл. 157 и 150 Устава, онда се у тнм члановнма говори у опште, каквих судова има. какве су квалифпкацнје потребне за судију и онда донста према тпм члановима пзлазн, да г. Даннло као посланпк нема нрава задржати и чиновичкн положај. Алн даље ако би се хтелп мало више обазрети п на то, да је ове године донет и закон о црквеиим властима, који уставна начела простире п даље, онда држнм даје појмљнво поставпти питање: да ли суднја духов. суда пма права да задржи чиновнпчкп положа.ј а у нсто време п посланички мандат? Уиуштајући се у ово иптање , ја сам иоставио себи за задатак делокруг грађанскпх н епархпскпх судова, па сам нашао, да то није војенн суд, него суд, коме је основа наш живот фамнлнјарнн, јер расиравља брачне спорове.' Сматрајући расирављање тога иитања као врло важну ствар, зарад одржања реда н благих обнчаја, ја држпм, да духовни судови могу се сматратн, ако не равнп, а оно као Филијал грађанских судова. Чл. 157 Устава говори о квалификацпји судпја п тражи, да судија мора бнти правннк и да је свршио факултет. Овде је доиста тешко тврдпти да богословнја стоји у рангу факултета. Алн ако се обазремо на то, што ми тежимо да богословнју подпгнемо на стунањ факултета и да је нзравнамо са спремом квалифпкацнја оних чнновника, који сврше нрава и философпју; сматрам да ирема кругу њнховог рада — расирављање брачнпх спорова, да имају снрему близу факултетској снреми. Ирема томе ја налазим. да би могло да се разуме тако, да може г. Данило задржатн п чнновничкн положај поред посланичког мандата. Могло бн се навестн ово: шта би било , кад би ове године донелв закон да суднје духовннх судова не буду зависии ? Иотекло би то да идуће судије не би могле бнтн у таквом положају да задрже н свој маидат, а у исто време и свој чиновннчки ноложај. Алн поштовани иоп Даннло у том случају могао би се користити оиим нравом, које устав даје — да се права, раннје стечена, не могу нонпштити. У том случају могао би он да задржи свој положај , кад би дакле Србија по несрећи пшла на то да духовне судове ноништи и укине им незавнсност. Међу тим кад Србија иде, развнја сс самосталннм иолитичким животом, прошпрење лрава и самосталних установа нде нс само у корист нашнх решења, вего н у корнст грађанског живота и полнтнчких установа. Може се навсстн као протнв разлог да је ус1ав огранпчио број оннх лица, која могу задржаги мандат и чиновничкп но/.ожај. 'Јлав 91) ставно је нстана нека ограпнчења. 11о у том случају да се та ограничеља врло строго нримен.ују, то значп да се буквално прнменс на онај број, којп је устав овдс навео. Али с обзиром на то, што је у самом уставотвориом одбору, кад је бнло нитање о гоме, којн чннов. могу улазитп у Скунштнну задржавајућп мапдатн иоложпј било је решено да иогу улазити онн чнновницн, чијп је положај, иезависип, (Јматрам да поштованп посланнк ноп Дапило може задржатн нотпуно и свој мандат п свој чиновничкп ноложај. Милош Вогданови!«. 1јаш нз онога што г. Анђелковић вели, да је уставотворац рекао то: да гараитује независиоот суднјама п нраво на чиповничкн положаЈ и мандат, ие може с« хо с тога баш овде нримеппти ; јер ја држим да је усга-

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

вотворац рекао, да ту дођу људн од квалифнкације и од знања, који ће да потпомогну Скупштнну у стварању закопа, па за то је ту ставпо независие судије внших и нижпх , ирвостепенпх судова. Сад у чл. 157 казато је са каквим правом долазе ту људп — каже се људи, којп су свршилн факултет у земљп нлн на страни. Сад на првом месту треба да се запитамо : јесу лн чпнов . духовног суда свршплп какав факултет. Ако су свршилп , могу се равнатп са овим судијама, али ако нису — онда се не могу равнати. Гссиодо, ако бп усвојнли овако, како каже г. Анђелковпћ, ми бн моглп да одемо у суноврат, а ево зашго. Чл. 199 устава каже: установа нороте задржава се. Мн можемо да донесемо закон да установнмо сад пороту на цео живот н то су људп, који, н ако ннсу судпје — суде о смрти и животу човека, а не о једном брачном спору, па зар сад нз тога да пзводимо да ти људи , што суде, пмају квалнфнкацнје за квалифнковане посланпке ! Не. Ја бпх бпо за то, да г. Анђелковпћ задржп или послаиичкн мапдат пли да се одрекне чиновн. иоложаја нли задржн положај председннка, а одрекне се манлата. Љуба Новаковић. Кад је јуче Скупшгнна решпла да се ово пнтање ставн на днев. ред и кад га је председннштво већ ставило на дневнн ред ја мнслим да нмам право да о овоме пптању говорпмо. Па кад је тако, оида сматрам , да ми савест налаже да и ,ја у овоме иптању изјавим своје мишљење. Кад бих могао , кад бих смео да се руководнм осећањима срца н личним симпатнјама, ја бих , господо, нрви одмах био готов с мојим решењем да се решнм н да се изјаснвнм, да мој уважени прнјатељ нрота Даннло задржн н носланнчки мандат н остане иа свом чиновнич . иоложају кога данас заузима. Алп, господо, нити осећаји срца, нитн лична снмпатија ии аитииатнја, нпти икакви иартпјскн обзнри не смеју нас руководити нн онредељаватн при доношењу одлува у овом светом дому; не смеду онредељаватн нарочнто нас, којн смо нозванн да у овом телу доносимо земљн законе, иа ако те смо законе нсћемо поштовати ми , како можемо захтеватп н како се можемо надати од других да иоштују те закоие ! Оставши иа земљишту строге законитостп и одредаба уставних, ја сам готов са мојнм мншљењем да мој уваженп прнјатељ, прота Даннло , не може задржатн нослан. маидат а у једио и свој чиновипч. положај. Одредбе уотава у овоме погледу тако су јасне, да чини ми се ту није ви ногребиа каква днскусија. Чланом 99 устава стављено је једно правнло , један принцнп, којп г.^асн овако: да чнновници и сви, који су у државној службн, ако су нзабрани , ие могу бнти и чиновнпце н задржагн маидат иослаиичкп, већ задржавшп мапдат, морају чиновиичке ноложаје наиустцти. Ова је одредба у чл. 99 као правпло. Од тога нравила наирављен је изузетак, који редови чиновинштва у државној службн са носланичкнм мандатом могу задржаги и своје иоложаје у служби државној. То су ови чиновници: I.) миипстрн у службн н на расположењу. II.) члановн државиог савста. III.) изванредин и онуномоћенп мннистрн, акр^птовани код страних дворова, дииломатскп агенти и геиералнн конзулн. IV.) предссдннцн н члановн виших н првостеионпх судова. V.) професорн вслике школе, стручних н средњнх школа. VI.) инжпњерп и лекари у државпој служби. VII.) исизиоиарн н чниовн. иа расположењу. У свих ових 7 тачака није ннгде поменут иредседник нлн члан вншег нли иижег духовног суда. 11о апалогији могло бп се можда довестн са овом четвртом тачком у везу то снорно нитан>е. Да је, но сроћн за ироту Данила, у одродби устава остао старн назпв — „окружнн суловн" , који су до новога устива били, п међу тнм ностоЈ1иа ова тачка 4 иаква је, но којој предссдпицп п чинов. нрностеиеиих судова могу бпти носланнци п задржатн иоложај чипов., онда зар би со иогло дозволиги дискутовање да ли ове нрвостопопо судовс