Narodna skupština

СТРАНА 98

озбиљно н еиергично пош.)а тим путем, да поирави иаше Финапсиско стање и да унеде ред у наше поремећено држапно газдикство. То мислим да смо могли сасвим савесно казати. А даље господо, ми смо казали и то, да ће Скупштина, претресајући буџет и буџетски закон, гледати свакојако да се што нише приб.шжује оном циљу, који се увек мора имати пред очима. а то је, да се разумном штедњом, смишљепнм распоредом и тачним одређиваљем прнхода и расхода унесе шго виш поправака у наше Финансиско стањо. Ја мислнм, гу није нешто казано као некн идемнитет и за оно, шго Не од сад бити али пе можемо не прпзнати знатне напретке, који су у том погледу учињенн Сад хоћу да се оснрне.м и на оно, што је казао г. Машић наш онде посланнчки друг, о прииредном пранцу, о нривредном стању и мерама, која су данас па дневном реду. Г. Машнп, чини ми се, да се и сувише оштро изразио о садржини адресе у том погдеду, казавшп да у њој нема апсолугно ништа; а ја мислим да у овој адреси одборске већине има много више него у нацрту мањине. Осим тога инслпм да се нећу превариги ако кан<ем да је ово први сдучај, да су престоној беседи овако енергично н са особнтим нагласком поменуте ове привредне рсФорме и потребе народне, као што је сад учињено. Нацрт одборске већине гоме се радосно и одазнва и каже, да ће иародно претставппштво с највећом готовошћу прихватити све те реФорме и да ће учинпти све што је нужно за нашу трговппу, занате и пољопривреду. Па и опет се овде пребаиује и каже, да је то нншта!. Ме1>у тим, каже се, и то су мисјим баш речн г. Машпћа, да се очекиваЈО, да ће адреса већине бити препуна пројеката за те стварн. Но адреса, господо нпје место 1де се пројекти набраја |у, а у почетку није ни потребно, да се све то у адреси иабројн и напнше, јер се у њој говори у опшге иадаже се ГЈавна мвсао и олшти правац, у коме нешто треба да се извршн. А посде то исто пије учиниЈа нн адреса мањине, и ио томе мени се чнни, да овдс ннје нмало никаквога места замерању, Госнодо. ја сам сад прешао онпј део нацрга адресе којн се бави досадашњом унутрашњом политиком, како је вођена у данашњем стању и покушао сам, да видпм које су то замерке, и који су раздози, којима је хтеб да се оправда онакав закључак и суд, какав је нашо израза у нацрту одборске мањине. Ја могу овде да напоменем, да што се тиче пројеката за ове законодавне радове, којн пам предстоје, гато се тиче тога, ту се и адреса одборске већино и адреса одбор^ке мањине у гЈавноме сдажу. Каже се, да ће се сви ти закони сада са пзбиљном пажн.ом проучнти и да ће се гдедати, да се сачуво сдобода од преживеЈих стега и ограничења с једне сгране и од могућих алоупотреба с друге стране. Дакде сви смо вољнп, да те зоконске установе очувамо и да их удеси.мо тако, како ће одговараги оне духу Устава, а о поједнностнма за те законо разговараћемо се доцније. Сад допустнте ми, да пређем на спољну поЈитику. Господо, што се тиче спољне поЈитике, ја нмам од приЈике оно нсто да кажем, што сам напоменуо о нашсм Финансијском стању. Мора се признати, да у једној мадој државици , као шго је наша држава, па Још кад се она налазн у своме прсображајпом про« цесу, кад се наЈази у сред економских појигичкнх и друштвеннх роФорама, и кад се налази у овако тешком Фннансијском стању, мора се дакло признати, да у тој држави није дако водити спољну поЈнтпку. Ту је такођо доста неагодан терен за замерко и за критику. Но ја овде имам, да напомснсм само то, да г. Рнбарац пије имао право, кад јо јуче нпрочито ударно глаоом иа ту спољну политнку н наанао ]о пссталпом и сомнабулистичком. Као што рекох није Јако воднти ту снољиу подигику у опако тешким око4ностима, али опојнко стоји, да адроса одборске већине пијо ништа казала, чему би со с осиооом могло заморнтн кад хоћо пепристрасно да со цони и суди. Она Јо про снога казала, да чуЈе, како су наши односи сн снима држанама приЈател.ски и и добри То Јо нама приЈатпо, а држим да Је то приЈаТно и господи иа опопиције. После јо назано и удареио гласом, да Је Скупш 1ИИИ још већо задовоАСтно, шго народна политнка, коЈа одгоиари тежн.ами и предан .има народним, нашни иоверон.о и

пријатољске наклоносги код других држапа. Дакле баш је нарочпто поменуга народна политика, коЈа одговара иароднм тежњама н нредањима, а ми сви знамо каква је та полигика. Нома су.мњо, да је са посгаиком далашње владавнне ииау|урисана, огпочега правилпа национална иолитнка и да је она већ и до сад донела добре плодове по наше добре односе са опим народима, чија полигика одговара тежњама и традицнјама нашег парода. II прома томе, Ја ту, као што рекох, налазим, да одборска већнпа пије нншта казала, шге се неби могло правдати. Наведено је са опозицноне страпе, како је у нацрту одборске мањние јаче ударено гласом на интересе српског племена и српске краљевнне. Кад сс прочига оно шго Је о томе казано у нацрту одборске већнне видеће се, да је ту казано све шго је требало казати п што се може казати у данашњим околностима. Пре свега Је обележеиа корекгна политика према осталим балканским држанама и изречена је жеља да такав правац нађе од:шва код свнх осталпх баЈканских народа а уЈедно је казано. да греба од стране непосредно позвапих и заинтересованих Фактора на БаЈкану за времена да се откдањају трвења у хришћанским покрајинама баЈканским, од којих у иосдедње време нарочито трни ударе српска народност, па се то обедежава као услов да се очува мир на балканском нолуострву и да сс потпомогне „гакав развој прилика, којн води аравичном задовољењу међусобних интереса свих балканскнх народа." Ту се дакле нарочито по.миње сриска народносг, а кад говоримо о праничном задовољењу ингереса балканских народа, очда нема сумње да на првом месту нмамо на уму интересе наше државе и нашега народа. У осталом господо ја прнзнајом, и то треба признати, да у дсликатпнм питањима, која со тичу спољних односа, опознција нма много вгодпији подожај и лакши мегдан, но страпка, која Је на влади. То ваљда морате и ви сами признати. Ми управо налазимо, да је у мпого нрилика било це.шсходно, да се у опозпциопој адреси говорн много Јаче о нечему, што не може да учини увек адреса већине. То је дакле основано; но у овој приЈицн и у адреси већпне нпје изостављено ништа, што данас треба н може да се каже, и што одговара осећајима и жељн парода, а да се не учини ништа што би доведо у непрпЈИку наш данашњи подожаЈ. Ја мислим, да оно место н. пр. где се гопори о мучком убиству нашег вице-консула у Ирнштинн, ту је нацрг одборске већнне дао нотпупа израза дубоко повређеног осећаја народа срнског, н нема суми.о, да Је то прави нзраз целога народа Сад Је 6 ијо говора о томе, треба јп ту и влади нешго казати ? М казано је, да се очекује да ће влада наЈонергнчнпјо тражити, да се та ствар извндп п да се задонодење прпбави. Оно, ноко може мислпти, да Јо влада с;1 довол.но енергије, а неко, да пијо са довол.но онергнје радила по тој ствари; но пмајте на уму, да нома ни једне иааде, која бн хтела такву отвар да протоже. Да лп со можо н замиолити, да влада каква може нмати ингереса да ствар протоже, кад се зна да је влади свакој стало до тога, да што про нзађо са повољним резултатом прод народ и спет. Да.;ло го со не може нн мнолити. Међутну, у нацрту од борске мањине изречно јо уздан.е у правдољубљо отоманске царевипе, а у иото вромо очекивање да влада енергичмије потражи задонолеп.о. Мепи со чини да нема довол.по 1логичко возе у тој рочепици, јор ако Је умесно уздан.о у ирандољубље огомаиске царенпно, онда го олакшана гражоње задовољоња н нема потребо нарочито трпжитп још пеку ноћу оноргпју, а чко је било умесно тражоње још воћо онергијо, опда какво јо то уздањо у прандол.убље отоманско царовпно ? У осталом н у нацрту одборско воћпно ћзрочопо јо поуздапо очокннан.о, да ћо оо тто Н рв доћи до задонол.он.а, а прп томо со сни разуме оо уздамо 11 У правдољубл.о огомапске царовипо. I осподо, Ја сам нокушао, у којнко Јо могућо 6 ијо пооло овако дуго дсбате, да у глинппм цргама прођом оно оно, шго Јо у оној добати пзносоно п с Јодие п о друго ограно. Донус1ито да Још са неколико рочи одгоиорнм на јодну оишгу ваморку, коЈа Је пала од страио гооноде ни ман.нно на нацрт