Narodna skupština

12 САСТАНАК

аргумеиат у адреси, — да се и ја итало књиживикчки и:(])азим (жнво кретање мослапика) — на мзаКи прсд народ тако шго год говорити, ја држим да је то — нећу да кажсм подлост алп морам рс1|П да је крајња исискреност нрвма иароду, комс треба каваги шта јс у ствари; коме вал>а рекн: ДЈгује се то п то, пнтабулпсано је иман.е нли валожено и на то кредптори 'имају и ирааа, н то треба илп нлатитпти илп оставнти н дал.с нмања своја иод уремом. Ово трсба учнннти тнм пре, што сс зна, да овакво изношење, бпло у адресн, бнло путсм штамне, бнло путсм збора н договора не можс ипигга корпстити, н тиме се не служн пп јсдан савестаи човек. Друго је интање ко је то задужио. У адреси мањнне има још пека ствар, где се (оворп о спољној иолнтнци. Како ја пнсам спсцијалпста, то нека послужп за објашњењс оно, што су мојп другови у том погледу говорили. Овака једиа партнјска одбрана, којом се опознција служи, бпло у адрссп, бпло иутем штампе, бпло путем збора н договора не може ннкад н нпкако номутнтп мозак савесном иароду, него он 1.е га гледатн нс 1.е казатп : „иди дн знаш ја те ие зиам, нн откуд сн, ин нгга сн. и У адреси ман.нне пмајош којекаквих ствари којима сс чнсто отужује странка радикална, алн и о њој су говорнли мојп друговп раднкалне партнје, п то нека посдужн за објашњење, а ја сада пмам да побнјем разлоге , на неистинн основане, којн су браннлн адресу мањппе , те да бн њу Скупштипа прнмпла; а то су разлози овс госноде на првом месту. Г. Алимннје саветнпк, кога ја особнто иошгујен, као раннјег иријатеља, дугогодишњег чпновинка, ирофесора, минист. и т. д. каже у свом говору , да сриски народ није ннкад бпо у жалосннјем „моралиом н матерпјалном стању". Кад он овако говорп у сред Скупштпие, п кад то киже један дугогодншњи ирофесор, јсдан саветиик , кога је ова нста веКнна за саветинка узела, још је неиуна годнна, и када га иеморалан нирод за саветиика узео онда је по његовој логпцн н он неморалан, но ја то не велим. Тако нсто знам , да се том саветнику ин један месац од плате ие дугује; те по том народ инје нн моралио пн материјалио нронао, ја го не би могао друкчнЈе да ценпм, него као партизапство (ЈКагоЈ)). Но ја 1.у све то оби11П и сставнћу оннма , којн буду то читалп, иека то оцене, да ли је могао г. Алпмпнје тако да мнсли п да то јавно у српској Скупштннн рекие , алп ја то ие мислпм. Ко год нро^е кроз народ он ће моћн да впдп, даје парод данас п морално н материјалио коракнуо и ндс на боље (одобравање). Чим је дануо слободно нснод нрптиска напредњачког. Посланик неготннскп казао је да је раднкална влада новисила цифру пензија. Ја нрпзнајсм то, но ја бн њему казао : кад би узео од Вукашпна Цетровнћа грађу за нсторнју Краљевпне Србнје нашао бн кад ннкако није било пензнонера но од онда до данас колпко је годнпа н колнко је министарства нзашло ? Свака влада стављала је по неког нензноиера внше ; ту јс внши узрока: један је што се не пзнемоглн људи морају сгавити у иензнју а другн је као главнији што се нн у једној школн нису образовалн младнћи за иољоирпвреду н индустрнју но само за 26. Па разуме се данас у колико сс школе усавршавају , у колпко се Уставом н другпм закопнма ујемчава то, да се пзвесна звања не могу даватн песпремпим људпма, него се за то пшту квалнфнкације у толнко мора да се онај, којн је заузпмао неко место а неспреман, немнисвно с тог места уклони, те да га уступп млађнм и сиремипјим људпма . И на основу тога, нрнродноје да сс сваке годннс немоћни слаби људи морају да се уклоне као несиремнн п ставл>ају на терет државне касе , што се зове иенсија. Ова кривица не иадп радикалној влади и радпкалној странцп на врат, него ако нада што год, што се то ио иовом Уставу морало учнннтп п то опст пада на врат свима, јер јс нрн грађењу Устава у упавотворпом одбору најмање бнла заступљена радикална странка , па ако су хтелп мпслпти могли су и ове послсдице очпма видети п рукама опннатн н зашто то ннсу одмах снречнлп. Тај је нрекор могао момепталио да се

16 НОВЕМВРА СТРАНА 107

прпмн на радпкалну страику алп кад сс размнслн и ладно разгледа онда се овај ирекор не можс прпмити. Г. Гпба])ац , кога ја гакођер поштујем навео је нзиеђу осталог н то , да у звапичнпм новииама стојн да је 50.000 гласача узело карте и нпје гласало п из тога изводн да је тих 50.000 гласача угрожено н иреплашено , иа нпсу смелн доћн на гласање. То господо не стоји, ко год зна наш радннчкн н земл>оделскн иарод , ко год зиа онај народ, који са нсточних крајева долазн код нас и правн ћерамнду н разие Д1>Уге занате ради, а наш крај нланинскн нде у шумадију да иорез заради. То долазн отуда , што кућнн старешина узмс норезну књигу , плати задружнн иорез н узме за свс своје задругаре бнрачке карте. Кад до1>е даи гласања, он сам нде па гласа, а другн су иа странн. Још иред пзборе носланнка бнла су вежбан>а народне нојске и људи су бнлн још иа нуту п од нута уморенп. Дакле овај не долазак иа гласање ннје могао да до1)в отуда цјто је власт плн ма ко угрожаво бнраче, јер да је било угрожавања, оида не би тн људн ни карте узпмали, што је далеко видљнвпје, него кад једаи опозиционар увуче руку у 4 нлн 5 кутнја, на се не зна где је гласао. Меип се чнин да је овај разлог г. Рнбараца са свим иеумесан. Даље г. Рнбарац навео је још да је некакав каиетаи Милосав Тодоровнћ целога дана око једиог изборног онштннског мсста обигравао. Господо, кад је бпо нзбор посланпка у целоме срсзу на једноме месту, на су се ту често бнрала по два нлн четпри посланика а нреко ноксреннка, онда је ту било вредно обнграватп, као што су п раднлн н.нховн капетанн: стане на врата, на пропушта оног, вога хоће. Међу тнм даиас, кад не сме ни у авлнју да у 1>е онај, којн нема нраво гласа а и онај којн гласа чпм гласа мора да иза1)е, н он кад ие зна за кога ја гласам, данас му нс вредн ништа то обигравање. Дакле та прпмедба нема никакве вредностп, п то може да се узме само у агитацнју и одбраиу, али то нс вредн. Г. Авакумовић, кога ја такођер иоштујем, у своме говору окривио јс чак н миннстра финанснја што је затражно рачуна од нредседнпка онштиискнх. Он је затражио још, у колпко се сећам његовог расниса, те рачуне 1887. годпне. Другн мнннстар финаиснја ноновпо је његов расиис н тражио је да нрсдсодници склопе рачуне н трећи је распис нзашао још нролетос за склаиање рачуна, п поред свега тога рачунн нису оиопљени. Сад кад треба да се ти рачуни контролн даду учнњеиа јеједна мера, која је може бнти оштра, али сс друкчије до тога нпје могло доћп. Морале су се, дакле, одредитн комисије н рачуни ск .1апатн на штету нредсединка. Сад, помнслнте, једном носланику нз опозпцнје криво је, што су одрођене компснјс п што се склаиају рачуии, а другом је криво, што инсу склонљепн и ирсдатн коитрош у свом року. Смешаи ианад оиознције! Како ћете доћн до рачуна кад неће нредседннк да нх склонн? Да није нмала места та примедба, ја ћу да иаведем за доказ ирнмер, да кметовп, нарочнто напредњачкн, од 1884—86—6 — 7 а и 88 год. ннкад не би склопнлн рачуне док их власг не би иатерала. II кад миипстар ие бп иаредно, да се рачуни склоие, оида би дошла у пнтање нореза, јер можда бн нрешла у застарелост, н оида не бн ин коитрола могла нматн никако завршан рачун буџетскн Н11 јсднс годние. Онда бн оиознцнја џумле казала^ како је влада оштетпла земљу н како је нореза упропашћеиа. Оваква једна одбраиа своје адресе и свога мишљења од онаквог човека, кога ја иоштујем, ннје ме могла занети ни мало, а ццслнм да иеће заиетн ии остале, којн знају како требају рачуин да се склаиају и како морају доћи иред коитролу н нред Скунштнну у своје одре1)еио време. По мом схватању одређнвањв овнх комиснја бпло јс нотребно, да се овом ровитом стању учпнн крај н ко нма, има, а ко нема нема, да се внше не варамо. Друго је то пнтање ко ће н кад комисији плаћатн, да лн само крпви илн н иравн и крнвн. Г. Авакумовпћ још јс једпу нрнмедбнцу учинио, која није вредпа да се сномене, али хоћу да је сиомснем с 1ога, Д>1 впдимо како би то могло ио његоном мишљсњу бнтп. Он кр и ви радикалну владу за што је обишла Устав тнме, ппосе