Narodna skupština

СТРАНА 106

НАРОДНА СКУПШТИНА,

стварц иема. С тога наводи оиозиције у овој дебати, ма да су иокушај за једну оптужбу своЈе отаџбиие, јер кад се овако што може рећи: „Власг — то је безвлашће; а сиољашња иолнтика, то је нануштање интереса народа," али ннак је бројање асприма. Такве мислн може диктнрати само разбнјена н поннштена војска. А ноцеианост те војске могла би се, госиодо, још са стогнпу разлога доказатн, како се онн не слажу међу собом, како један једну мнсао каже а другн са свпм протнвну те како долазе у-сукоб са собом. Све те разлпке одвеле бн ме далеко, кад би нх овде ређао. С тога завршујем ову реч, и молн м за пзвинење што нпсам пскључиво говорио о адресн,јер ношто је дебату одст])анила оиознција, говорећи о свему другом: о нзборпма, о наљевннама, мононолима, о владајућнм партпјама, о најразннјнм догађајнма од пре 10 и 20 година, то сам се н сам на нонеким нзнетпм странама задржавао. Ранко Тајсић. Но досадашњем Уставу н пословиом реду нмале су ирестоне беседе н адресе далеко друкчији значај, но што пмају данас. Данас, кад сваки иосланпк нма ниицијатнву у законодавству: да нредлаже оне законе н оне законске пројекте, које влада не би нашла за потребно доносптн, адресе немају толнку вредност; јер, као што рекох нанред, сваки посланнк нма ирава да ма какав закон поднесе п ако га влада не бн поднела нлн јој не бп годнло да га иодносп. Но адреса и сада нма једну другу страну, која н данас вредн, као што је данас и речено од стране оиозпцпје: да је то један нолитпчкн скуиштннскп акт. Она нма ту страну, да владу н владин рад оитужн пли похвалн. Оиознцнја, која је нзнела нацрт ад^есе мањнне, опа у њеном нацрту адресе иосн у правом смнслу, колпко сам ја протумачно, п оно у редовпма н нзмеђу редова — носи нраву онгужбу, не само на владу нашу, која се може н сама одбраннтн, јер је ношгеннм нутем раднла — него се овде оптужује сва радикална странка, цео народ, којн је гласао залисте раднкалне. Сва унрава, која је нрнредила гласање, све се зове фалсифнкаторнма, лоновпма н т. д. (Чује се: тако је). За то морам да будем што дужн у говору, н одбацујем од странке н владе све оно што је неистиитно нзнесено,алн ћу се онет чуватн да обратим свој говор само на адресе две п њин значај. У адреси мањине прнмећује се на два трн места као најзначајннја, која у очи иадају, ово: на првом месту окривљнвање за изборе н за сву снрему, која је по закону нзборном извршена; да је све то бнло извршено нод притнском „оздо", дакле под прптпском парода, т. ј. свнју гласача којн су нрниадали раднкалиој страицч ; под прнтпском власти „озго," која је вршпла то. Ја не могу да разумем може лн се назвати прнтисак нли наснље онда, кад у закону нзборном нма једно велнко време од времена састављања а>бучнпх сннскова за правпе гласаче, који се дају судовнма окружннм, па до дана нзбора. За сваку неиравду свима грађаннма остављеио је нраво да се туже редовннм судовнма, н сваки такав акт ради се као хитан н што је још главннје — без марака. То зна свакн, зна свака партија а нарочпто онознцпона, јер опа нма доста инсмсних људн а п шпекулативних, који су ио свнма закоинма претурали п вадили шга им треба, и који су у сваки крај Србије завнрнли и зборове држалн. Они најбоље знају, да немају факта нн једног да им је неправда учнњена; свуда, где су се год обраћали: н код миннстара, и код разинх властн, свуда им је чињено, што су тражили. Иека господа и једаи факт изнесу, да им што ннје учињено, иа ћемо иризпатп да с,чо крнвн. Ко је год био гласао, тај је дошао са иравом да гласа. Нигде се ннје дало да пеко бесправно гласа, што је у осталом ирома данашњем снстему немогуће. Пнко није могао у суду — оиштиии — да добије каргу док нпје илагио иорез, а о том се водила велпка конгрола, јер се свакн иорсз сваког гласача само по наи иатн заводп у књиге, па иосле нредаје благајппку, н тек онда дајг* бнрачка варта. Дакле, ннкакав случај нећете гаћи да је неко бесправно гласао, а ако за ово нмате факта, ја примам нрекор. Истина је, да су њихови зборови били и сви остали беснлоднн; и заиста онн су дизали велнку хуку и буку н у штамип

и по зборовпма; увексушнли иа места, где се народ скупљао, око цркава, манастира н завјетнна н т. д., мислећн, да се ту народ због њнх скупно. Но да то ппје био њихов народ п бирачи, то се вндело тек 14. сеитамбра, ког је дана народ пречпстпо све кандпдате за посланпке на нзборном решегу. До тога дана могло се још и говорити пгга се год хтело, алн тога је дана сваки могао да дозна коме је иарод иоклопно иоверење. То ннсу бплп либералп, но раднкална је странка добнла заслужено поверење од народа. Има, госиодо, бар једно место где господа из опозиције не могу да кажу да је било прнтпска за њих. То је место Чачак. Чачак је гњездо либерализма. И ја с тнме не кажем, да су ту либералн непоштенп људи, то је далеко од мене, јер ја знам да су то добрн п пмућнп људн. Еле, ту је држан лнберални збор, и ту је дошао, ако се ие варам, н Кундовић н Рпбарац. Ту је била и оиштпнска управа, ту ннје дошао нп један бвсправни гласач н они су н ту иропали ! Шта значи то ? Значи, да је народ ту казао: ,прпчај н говорп шта хоћеш", а у себн је мислно: „иутуј, игумаае, не старај се за манастпр !..." (ЗКиво кретање). На другом месгу у нацргу адресе окривљује се влада за нештедњу и рђаво финанснрање за ову годнну. Ја ћу овде у кратко напоменуги: да је влада наша затекла ову земљу кад је управу примила одпста у најжалосннјем стању, онако као кад један задругар, којн је у задрузн иајстаријн — огац или брат — својим расникућсгвом све унронасти н задужи нод урем, да му нико нше ие да ни једну пару, иа он сад утекне нли срећом умре, иа се онда задруга иочнње да опоравља н пнта: које ћемо нарче ирво даспасавамо? Једиа задруга кад иочиње то да испод уреиа и терета враћа, за то јој треба времена и она то не може да учиии н све поврати за једну, две илн три године, него одузнма комад ио комад, док у току времена све не поврати н закунце са свог нмања не растера. Тако је стање, госнодо, нашла н иаша влада у земљн кад је на управу дошла и ја бар то тако у прпменн стављам да је нзгледало. И кад бн ова земља била најбогатнја са свнма рудама н трговпнама н кад не бн имала такве песрећне трговачке уговоре, као што их ми имамо, оиет бн јој требало бар 7 — 8 годнна, те да стаие иа праву ногу, и да пође нутем да јој ирнходн н расходп буду у равнотежн. Међу тнм ова је влада за једиу годину постпгла много, враћајућп све оие иаше ве.шке творе прихода, као: желешпцЈ, монопол дувапа н солн, која три нзвора доносе скоро колико сав даиак грађанскн, а којн су до сада текли у туђе касе ; она их је сад нз туђнх руку узела п они теку у народиу српску касу. Никако се, господо, овакав рад, као шго је ова,ј рад радпкалие владе, не може иазвати рђавпм фннанснрањем нли нештедњом, као шго су то опозпционари у адреси мањине казали. Још једио место сгојп у адресн мањиие, које лено звечп, а то је оно где се говорн да се укину моноиол дувана н солп. То кад се каже сељацима, онн се радују, а н ја бнх се радовао, јер само мени треба више со.ш но овде иегорици савегника, внше но целом мниисгарству н њиховим кућама, јер ја се бавпм сточарством. а овп троше више шећера но солп. (Смех). Него пма још једпо иитање, које овде занпње, а на које се господа из опознције не осврћу. У списку дугова, кад се ирегледа шта ми коме дугујемо, онда на десстом месту нма н дуг на со. Ту је цифра од 5,057.718'75 дин., иа носле у броју мнслим 13-ом стоји д^ г на дуван, п ту јо цифра од 4(),527.083'33 дин. свега та два моаонола носе иреко 45 п ио мнлиоиа. Но гоеиода из опозицијв нека нзволе наћн нзворе на да се ти дуговп плаге, илп нек пронађу ма какав начнн да се њнх ослободимо, ,ја ћу бпти ирви, који ћу иристати да се то учннн. Чак ако хоће н да иићаримо, ја ћу и иа то иристати, само ако се можо. Ако се господа осећају снремпа да то учнпе, ја ћу нх иотномагати; по менн се чнни, као што је то паиоменуо н г. Живан Жнваповнћ, кога ја воома иоштујем, дуговп со морају нлатпгн, нпаче ћо се продатн аалога, иа су гек онда квнт носла. Дакле, пзнетп овакав јодан