Narodna skupština

СТГАНА 118

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИБ ЗЛ 1800 ГОДИНУ

Емилија Зековићка, учитељица; Анђелина Ничићка, учптел.ица; Милаи Матнћ, учитељ; Димитрије Маркопи1| учител>; ЈеФта Ристић санитетски капетан; Коста Недић н Срећко Ђурић учитељи; Виљем Вадер управитељ, Фабрике монопола дуваиа; С. Дадић учитељ; Павле А. Павличевић срески начелник у пензијн; Атанасије Урошевић, учител. у чензијп; Михаило А. Јанковић телеграФиста; Милија И. Рикић учитељ и Стеван ТрнФуновић учитол> цртања — моле : да нм се упаже извесне годпне службе. Дилитрије Трајконић нз Алекспнца моли да му се сеоска утрина да на уживање. Сганоје Веселинопић из Ииша моли да Народпа Скупипипа нареди тамошњем онштинском суду, да пресуде извршује у законом року. Тодор Петровић, служител, болнице за душевне болести, моли да му се врати плата за време рага задржата. Милаи Јоиановић п још 9 сељана из Нрилинца и Лопаша моле, да им се исплате реквнзициопе призианице, Саика удова поч. Милосава Трифунца. моли да јој се исплате- реквизиционе признапице. Никодије Ранђеловић тежак из Стаљалаца, среза ни шавског округа пирогског, молп да му се земља премери. Тривун Илић и још 8 0 сељана из Криваче у срезу голубачком, окр. нон^аревачвом, моле да им се поново оцени земља и равреже пореза. СоФИја Протићка удова Ив. Протића, моли за државну помоћ. Милисав Трипковић из Ужица, жали се што га је казнпла управа монопола дунана. Грађани Љешнице и околине, моле да им се на Дрини огвори скела. Сељани села Врбнице, среза моравског округа пожаревачког, моле да се одвоје од општине орљеначке и да за се образују општину. Општине у срезу моравичком округу ужичком моле, да се народу њиног среза изда оружје, ради чувања живота и имања. Благоје П. Срећковић и још 32 дуванџнје из Београда моле да се на првом месту п.има дају службе у монополу дувана. Цпетан Чонтечић из Лознице, жали се што му управа дувана ништа није платила за дуван. Петар Нсћић из Тоболца, у срезу трстеничком, округу крушевечком, жали се против управе монопола дувана што му је јеФтино оценнла дуван, Мпх. Н. Смиљанић, пуномоћник села Белотића, жали се што му нису исплаћене реквизиционе нризнанице Председник—Све ове молбе н жалбе унутиће се одбору за молбе н жалбе. Изволте чути једиу честитку. Секретар Љуба "Еирић чпта: Народној Скупштини, Београд Желим скунштини срећан рад а још срећнији свршетак у корист миле отаџбине. Бела Паланка 15 новембра 18 90 г. архимандрит Агатангел. Председник. Изволте чутн молбе посланика за одсуство. Секретар Љуба Ћирић чита: Народној Скушптини, Београд Због слабости не могу сада доћи. 17 новембра 1890 г. Снилајнац. Димитрије Катић. Председник—Одобрава лп Свунштииа тражено одсуство? (одобрава). Секретар Љуба Ћирић чпта:

Председнику Народне Скупштине. Нужно ми је још три дана осуство. Молим за одобреп.е. 16 новембра 18 90 г. Крагујевац. Урош Вукићевић, Председник — Одобрава лн Скуиштнна тражеио одсуство ? (Одобрава). Секретар Љуб. Ћирић чига: Народној Скушптини. Због мојих нриватних послова, потробно ми је пе го-дневно одсуство. Одсуство ћу употребити од 2 0 т. м. 18 новембра 1890 год. у Београду. Ј. Ж. Јовановић. Председник—Одобрава лп Скуиштпна тражено одсуство? (Одобрава). Секретар Љуб Ђирић чнта: Народној Скупштини Због преко неодложног посла потребно ми је нетнаестодневно осуство, с тога молим Скупштину да ми исто одобри. 18 новембра 1890 год у Београду. Стојан Станковић ПОСЛАНИК Председник —Одобрава ли Скунштина гражено одсуство? (Одобрава). Изволте чути два предлога посланпчка. Секретар Љуб. "Кирић чита: П Р Е Д Л 0 Г Народној Скупштини. Закон о „Санитетској струци" од 1881 год. а у чл. 4 наређује: да се у интересу здравља народа нашег, обусгави ношња и продаја нресних опанака. На основу овог законог наређења, миннстар унутрашњих дела, расписом својим од 1 887 г., забрањује продају и ношњу пресних опанака; но како је оваква једна законска одредба, не само код народа но и у Скупштинн изазвала нерасположење према једној гаковој одредби, то је поменути распис опозват и продужена је ношља н продаја пресних опанака све до с конца ове 1890 год., а аа тим да ступи у живот горња законска одредба — т. ј. да се обустави продаја и ношња пресних опанака, на основу чсга је и поновпи распис у овој 1 890 г. изузет. Како се наш народ у целом источном и јужном крају Србије па и иише, пресним опанком обува, а за прерађене и пе зна, то би онаквим једним наређен.ем наш народ јако оштећен био, а друго сматрао би опако једпо наређење као „монопол" на његов сопствени цроизвод, а то отуда; што данас пресним опанком један домаћин своју породицу од 5 — 6 лица обује са 2 — 3 дин., док у случају оваквог ограничења, не би могао једног јединог свог члана с том сумом обути. ^ Из ових разлога, а о погледом на слабо материјално стање нашег народа, потписати имају част предложити Народној Скупштини следеће : 1.) Да се чл. 4 закона о санитетској струци а у погледу на ношњу и продају пресних опанака са свим укине, а тиме остави слободпа воља у погледу продаје и ногање пресних опанака. Нотппсати се надају да ће Народна Скупштина овај наш предлог примити као користан н узаконити. 17 иовомбра 1890 год. Београд. пародни посданици : Мнјајло Ристић, Раша Нинпћ, Вуча Николић, Стеван Ристић, Стојан Станковић, Никола Ј. Живаднновић, Младсн Живковић, Благоје Божи11, Радоје М. Костић, Дим, М. Илнџановић, Станко