Narodna skupština

СТРАНА 156 НАРОДНА СКУПШТИНА,

Ранко Тајсић. — Само ради објашњења на говор поп Богосава да кажем пеколпко речи. Мени се чини да оиај поппс пеће служити за војску, или ма какав доказ о годинама старости. За то пма општинска канцеларија књиге своје, где је уписано свако лице и мушко н женско, којима се и сад општински суд служи у случају недостатка црквених нзвора. Да^е да приметим г. Костп1>у, да се овде не могу казне ставитп строге, јер у првом попнсу може да буде вр .10 мпого недостатака, и кад бн један истражни судија снс ово нзвпђао. онда би се он дуго мотао око тога. Ја мислим да је добро учињено што је то турено у дело1;руг опш гинскнх судова и колико их може казнити, он ће кх и кпзнити. Ово су ја мислим довољне казне, а треба имати на уму да је ово попис за С1атистику, а не за војску и друго што. Потпредседник — Иретрес је свршен. Сад прнступамо решењу ове ствари. Ко је за то да се прими члан 5 онако, како је прочитан гај нека седн, а ко је противан нека устане. (Сви седе ) Извест. Милош Марковић прочита чл. 7 (стр. 152). Милун Миљковић — Код овог члана каже се: „државни н општински чиноваици п званичници." Ја разумем под тпм чиновнике свију струка п ако се тако разуме, онда се то коси с чланом 159. Устава где сс каже да судија ие можс примити вршења пикакве државне службе и да он не може бнги пи привремено упућен на другу дужност. Према томе. ја мнслпм да бн требало изузети судске чиновнике. Ранко Тајсић — Ово је малн посао, Кога чиновнпка општина буде одредила да изврши тај посао, то се пеће ни сматрати да је држаини посао, него кулук, кога ми грађани српски вршимо сваке 4 или 7 дан. Па п ова господа дужна су изаћи једно два дана да то ураде, што се не зове државни посао већ општински кулук, и кад сви морамо изаћи да такве послове радимо, онда мора и он :;а једно два дана. Потпредседник — Прегрес је свршен. Ко је за то да се прочитаии члан прими нека седи, а ко је протпв пека устане? (Свн седе). Извест. Милош Марковић нрочита чл. 7. Тома Бојичић — Ја мисли-м господо, кад један закон стнарамо, треба да што боли изађе. Овде се у овоме члапу каже: „Ко по упуствима издатим од министра народне привреде намерно не нзврши поверепи му иосао казни се новчано од 2 5 до 100 динара. в Ја не налазим господо за потребно да се каже а по упуствима од министра народне прнвредс. в Ја бих бпо мишл.ења да се то избрише и да се каже : ко по овоме закопу не учини оно што му се налаже бићо кажњен, јер мппистар може издати упуства која сс косе са законом н да се ради мимо закона. С тога ја. сам мишд>ења, да греба нрсстати са упусгвима министра, и да се држимо па да кажемо, ко не изврши оно шго се законом нареди, он ће бити кажњеи. Ако овако оставимо, онда мннистар може кад хоће да примсњује у нротинпом правцу н да ради мимо закон. Потпредседник Нема више јаплмгних говорпнка. Ставл,ам на гласање: ко је за то, да со прочитанн члан 7 прими, тај нека седи, а ко јо прогиван тај пока устане ? (Свп седе.) Извест. М. Марковић прочига чл. 8 (стр. 152). Потпредседник — Нико се по јавл.а за реч. Стављам на гласан.е : I«о је за то да се 8 члаи примп као гато је прочитап, тај нека соди, а ко јо иротииав тај пока устано ? (Сви седе.) Оглашујем да је примАон једногласно. Извест. М. Марковић — прочита члап 9 (стр. 152). Потпродседник — Пнко со ио јанл.а аа реч. Стављам на гласап.е : Ко јо за чо да со чл. 9 прими како јо прочитпн, 1 ај нека изволн содети, а ко јо нротипап, тнЈ пека усгаие? (Сви седо.) ОглашуЈем да Је иримл.он Једногласно. Извост. М. Марковић — прочига чл. 9 (етр. 162) Потпј одсодпик — Стављам на масап.е: ко Јо на то, да сс чл. 9 н|јимн као што ј<' прочитан, тај нока иинолп ссдоЈИ, а ко јо протнван, тај нока нзволи усгати'( (Сни с-едо.)

ЗА 1890 ГОДИНУ

Оглашујем да је примљен једпогласно ■ Извест. М. Марковић — прочита чл. И (стр. 152.). -Д Потпредседник. — Прима ли Скупшгина члан 1 1-ти-ј (Прпма). Тако је усвојен целокупан овај закоп на првом чигању. Сад је на дневном реду пројект закона о повластици г. Маршалу о клању сииња и преради сиињских продуката по систему америчком. Изволте чути нзвестиоца. Известилад Др. Илић — прочита проЈекат и мишљење Државног Савета (види бр. 9 стр. 12 5). Потпредседник — Јуче сте чули изпешгај одборов. Жели ли Скупшгииа да се на ново чнта? (Не желп). Настаје прегресу начелу. Има рсч г. Димигрије Димовић. ^ ■ Димитрије Димовић — Намера ми ннје да говорим прогп :у оне повластице , јер сви знамо каква Је овог лста наша нзвозна трговина била, него сам рад да учиним једну примедб^ г. министру привредо у толико, што налазнм да има неке празпнне у овом пројекту. Та празпина је у томе, што ннгде ја ни-< сам нашао да Је одређена мшшмална цена, по којој бн повласгичар био дужан примитн од народа мршаве иш гоЈене свиње. кад сс то не одређујс, онда он у доба , кад би постојада забрана , могао бн да постане монополисаии купац да уцењујс народ н да купује свин.е по цену, по коју он хоће. За то мислим да Је потребно да ср . каже : да трговачки одбор у договору са госп. миннстром нмао бн да одредн минималну — најмању цену. Даље, имам да учиним Једну прнмедбу односпо наплаћн вања таксе за оборнну. Овде се у пројекту закона вели: да ћ( он нматн право да наплаћује таксу 10 пара дин. по грлу и д; пе можо бпти мања, од 1 0 пара дин. по грлу. Ја мнсји.м , да јо т< мпого узето, ја бих био мишљења, да се то одређпвање такс< оставн на иољу трговачко-занатлиЈском одбору, Јер 10 пр. дин по грлу за Један мањи чопор, за 0 мессци илатило би се 8( дуката само оборине, дакле, држпм да је такса врло скупа. Према овоме што рекох, ја мислим, да је Једпа празншЛ у овом закопу у томе, што је одређена овако велика такса 31 оборипу, а други недостатак да је у гоме, што се дајо повлас тичару ираво, да он купује свиње од народа по цену, по кој; он хоће, а нс офећује се најмања цена по коју би он мора да купује. Министар привреде К. Таушановић, — Односпо пр вог питања, господо, ја имам да скренем пажњу Скупштиие н ову околност. Шга бн било са ценом наших свнња, кад би с забранио њихов нзвои а не би посгојала она концесија? II какв је разлнка у ценн кад је пеко у земљи обвезан да мора потр< шитп 1 00.000 коМада свнња. Свакојако да тај рескира да плаћ; много веће цепе од данашњпх кад Јс нзвоз слободап, ту се 01> дакле, пзлаже ризику. А с другс стране да плаћа ман.у цеи кад је граница затворспа, по и га мања цена биће далеко ве1 од цспо која бн со добила кад бп пзноз бпо забрањеп а нс С ова клапица постојала. Главно јо то шго греба нматп на ум. да јо његова обнеза, то да мора потрошити 100.000 кома^ свип.а, а та потрошња наЈбољо регу.шше цено. Ако би мн с њсга захгевали да со одредн мнннмална цепа кад јо грани! затворона, он ћо онда тражитн од нас да се одроди максимал! цена кад граница нијо затноропа , н као год што ви тражи да со осигураЈу нашп пронзвођачи, гако псто н он бн траж! да оспгурт свој капнтал. То јо пгго се оиога тиче. А сад ш се тнчо друге иримедбо одиосно таксо. Меии је чудно, да г. Д мопнћ мисли, да су ово цено узето прома пештанским пијацам а оне су уаете нпжо ио што су на пијацн пештанској. Г. Д мовнћ, коЈи тргујо оа том робом, знаће да јо тамо цена скуп. него ондо. Мо1>у гим, пијо нико обвезан да у оборнма повл гичпра држи свин.е, он их можо држаги у ком хоћо обору. I нластичару со само дајо нраг.о, да ои можо подићи оборо, а и го, да мора пеко у ц.егово.м обору држати спни.е, а ако почпо да уцоп.ује, одмах ћо га конкурепција бити у главу. ја ма да сам одредио минималиу таксу, држим да ћо с.о од оп тропутка кад г.е ноднгну у Ппшу ово клапицо, напиаатн обо других припатпих л.уди, јор ћо со коицептрисатн сва роОа Дак.и , ) стојн ту п приваша к01 .курснциЈа дч наи!)0 одмах