Narodna skupština

СТРАНА 154

1 !ише оД 2 — 3 4 ор. од чопора. Међу тнм прилике су наше такпе, да би он могао јевтипије оборНну наплаНИвати, дакле само празнина у повластици руководила Ме је, да ово поменем, а протИву саме повластице немам нншта, шта више радујем се успеху, који се н.Оме постигао; Јован Мидић— Баличевац — Господзј ја мислим, да је ова повластица корисна за народ II сад не би требало ништа друго. до замолиТи владу, да се пожурн, да веже уговоре са сгранцима, да страни Лекарн не прегледају више нашу стоку него, да она иде куд хоће, а не да је вуку куд други хоће. Мика Спасојевић — Као што је г. Јокснм Павловн}1 дођољно јасно говорко односно саме иовластнце н како постојн већ Једна кланнца у Вел. Планн и ја мнслнм , да мп не треба на овај наЧпн да нзађемо са новластпцом, нарочпто ношто једна кланица већ ностојп, а особнго кад се на овако дуго време даје новластнца. После тога нма ваздан овде ствари иа које би се могле чпнитн нрпмедбе, нарочито што се тнче матернјала, који ће се беснлатно упогребљаватн, на прнлнку сечење шума н т. д. Ја мислнм да бн то бпло протнвно нанретку нашем, јер кад нма већ једна кланпца н кад се овом повластнцом нскључују другп да је нодигну, а бнло бн, може бнти. некнх, којп бн нмалп ннтереса, да је подигну; онда је то снречавање рада, а носле тога, као што рече г. мнннстар може да пма случајева, да концеснонар, ношто добпје повластпцу , тек тада тражп друштва па да подпгне радњу. То псто нраво остављеио је н овом концеспонаруј н оп може то да радн. Дакле шта смо с гим добнлп ? Нпшта. Ја сам нротнван у начелу овој концесијп (чује се: досга је говорено). Известилац Д-р. Лаза Илић. — Молпм вас госиодо. Као пзвесгпоцу одбора фпнанснјског нека мп је дозвољено да и сам одбор финанспскн у седннци својој учннпо је прнмедбу код овнх цена, које је поменуо г. Днмовић, а п осталих цена за мерење н т. д. Ме^утнм г. мннистар народ. привреде нзјавпо је одбору да су те цене онаке као што је и у Штајнбруху, а неке да су још н јевтиније , н онда је одбор на н>нх нрнстао. На нримедбу г. Јокснмовнћа нмам да кажем, је да радња Шајсова тако незнатна и мала у сравнењу са овом радњом, за коју се сод даје повластпца Маршалу, да се то не може ни сравњпватп. И мн бн свп радпје нристалн на начпн радње као што је нма Шајнс , јер му се повласгпца не даје, алн како је та радња несравњпво мала , то нам је ова друга много корнсннја. Оно можда нма мало н недостатка у овој повластнцп, но како она нма у целинп да се нрпмн нлн одбацп то узнмају1|И у обзнр огромпу корпст коју нам она нашој земљн доносп, ја држпм да ће се Нар.одиа Скушитпна сложити н са мишљењем финанспског одбора н са мпшљсјбсм Државног Савета н нрнмитп ову концеспју у целннн. Потпредседник — Прегрес је свршеп. Ко је за то да се повласгпца примн у начелу тај нек седн, а ко је протпв он нека устане ? (Двојица устају). Огла ј ујем да је прнмљена. Сад прелазпмо иа сиецпјални претрес. Известилац Лаза Илић — нрочнта чл. 1. (стр. 125). Потпредседник — Ношто се нпко не јавља за реч то стављам овај члан на гласање: ГСо је за то да се овај члан нримп нека седи, а ко је протпваи нек устапе? (Свп седе.) Оглашујсм да ,је нрпмљен. Известилац Лаза Илић — Прочпта чл. II. (стр. нста). Потпредседник — Ннко се ипје јавио за реч. Прнма ли Скупштнна нрочнтан члан ? (Прпма). Известидац Лаза Илић — Прочнта чл. 111. Потпредседик— Нсма ирпјављеннх говорника. Прнма ли Скунштпна овај члаи ? (Прпма). Известилац Лаза Илић — Прочита чл. IV. Потпредсееник — Прнмали Скупштииа нрочптап чл.? (Прпма). Извоотилац Л. Илић — Прочпта чл. V. Потпредсодник — Прнма лп Скунштина прочптан чл. ? (Прпма).

Известилац Л. Илић — Прочита чл. VI. Живан Живановић — Иовластпца је ова дата иа 15 година. Први чл. гласи да оиа траје 15 годпна, а у чл. 6 каже се да је он дужан да нлатн земљпште у току од 30 годнпа. Ја не могу да разумем да кад се огласи новластица да може нпак пост^јатп цеповник за земљишге за 30 година. Др^го, :;аже се да се новластнчару уступана беснлатно уживање нЈвестан простор земље, а доцније сгојп да мора да плаћа пзвесну цену од сваког хектара. Молнм да мн се објаснп. Известилац Др. Лаза Илић — Ја сам хгео само да одговорнм г. нредговориику да време нлп рок од 30 годппа да је оно стављено самнм законом о потиомагању индустрнскнх предузећа. Истина да повластпца траје 15 годнна, ала ако повластпчар не пспунн услове овде проппсане, онда ће остатн његово пмање н фабрика нз којс ће се на свакн начпн моћп нанлатптп дато му голо земљпште. Потпредседник — Претрес је свршен. Прнма лн Скуиштпна ирочитанп члан ? (С1рима). Известилац Л. Илић — нрочнта чл. VII. Раша Нинић — У чл. УИ-ом стоји да овај новластнчар може сећп опште народну гору 10 година. Господо, назнт-е на гору народиу,јер ако мн дамо овакпх 10 повластпца свакоме за 10 годпна, онда ћемо упропасгитн гору с којом смо н онако оскуднп и несрегни. Ми смо лане донелн закои н дали једноме иовластицу да гору сече 15 година а сад дајемо го овоме н онда ћемо догератн до тога, да иећемо нматп горе, што могу потврднтн свп иосланицн горштацн. Ова је повластица корнсна за српскн народ алн само гора да се не даје, но нека је куни коме она треба. Министар нар. привреде — Г. посланнк Раша Нпнпћ впдн се да ннје !'азумео овај члан. Не даје се њнме право да повластичар сече гору колпко хоће, но овде се каже да повластнчар може за првнх 10 годииа бесплатно сећи гра1>у за подизање фабрике и фабрпчких зграда. Дакле, само оно што му треба за зграде може да сече ; а зграда може бптн тако велпка да се у њој може клати до 100.000 свиња го дпшње. Он за еву ту грађу не може узиматн грађу сирову, ио ће морити набављагп и стару суву грађу п њсму на сваки иачин неће бнтн погребно внше од 3 — 400 комада грмова. Раша Нинић. — Г. миннстар каже да ја иисам разумео овај члан алн то није, јер кад се нравн 100 до 200 обора онда ту греба доста грађе и треба сећн миого горе. Дим. Ћирковић — Лепо је одговорпо г. мпнпстар г. Нпннћу. Овде се каже да се дозвољава сечење горе само за зграду. Камо лепе среће да он може сећп 10 годпна гору за зграде јер онда го би значило да би радња ншла врло добро и то би била велнка срећа за нашу земљу. Он неће да сече гору те да ложи ватру с тнм дрвпма, но једпно за поднзање зграда н опда се зна да он неће многу гору ни исећп, а моЈкда ће човек п куповатн готово све. Вића Радовановић — Прошле годнне, кад смо давалн новластицу нрстходник/ овога концсспонара и другпма, ми смо водпли досга гово])а о оваквим новластнцамк., којима се даје нраво повластичару, да сече потрсбиу грађу у опште народним шумама. Изгледа ми, да се није довољио обратила иажња на мишљења лањске године, кад смо ми исказалп да ми немамо инкаквнх шума, како се мислч, нлн бар да нх иеиамо на одмет, те да одмах дајемо тако рећп повластичару сикиру у руке п унућујемо га да сече шуму. По овоме изгледа да је Србнја препуиа добрпх шума, међутпм мп увиђамо да је шума уиронашћсиа п да морамо да кажемо да се сгане с давањем таквпх иовластпца свнла, па да укниемо ираво давања п онпма којп секу дрва за стружнпце, на онда да се уреде шуме II да се видк, шга да се чини с њима. Ја пе могу да пађем довољио разлога, који су руковоДН.1И г. мннистри народпо иривреде, да остави оваку тачву у коицеснји, тим про игго још закои о шумама ипје изашао још нијо пзводсн, н немамо преглбда о шумама, какве су, н можемо лII мп даватн сваком ноиластнчару то. Дакле лањске с.мо годпне учиннли ирпмедбе, н онда је требало овом ио-