Narodna skupština

21 САСТАНАК -

а.) Ако у месту једном или у растојаљу од дпа сахага било вароши и варошице иди села иема занатлија који Ои могли подмирити потребу са овојим занатима потрошача у том месту ; б.) или ако би их има .10, али би билн у малом броју или тако слабог капигала да не могу сами са сиојом имра1)евином подмиривати потребу онолико, колико би сама околина то потребовала ; и в.) но само по одобренЈу н увиђавиости држапнс власти, и старешине дотичиог оснаФа, ису се продавати есиапи израђени нашим занатлијаиа по радн.ама манифактурним или бакалским Члан VI Код кога би се трговца — дућанџиЈе после означеног рока у члану 1У-ом проиашло да без одобрења у члану У-ом под в.) продаје израђени еспап нашим занатлнјаиа казни1>е се од 100 до 200 динара или забрана радн.е од 1 до 5 мессци. Члан VII Овај закон ступа у жинот кад га Краљ потпише 1 децембра 1890 год. у Београду. предлагачи : Младеи Марковић, Тодор Радованови1>, Памле М. РанковиК, поп Таса Вукоеављевић. За тим Народној Скупштини. Још на „ванредном с&зиву* прошле године, предложили смо Народној Скупштини, да се неки наши просветни заводн, као „Учител.ска школа® и в Виша женска школа" премесге у она места у Србији, која су престала бити окружна места При поднашању овог предлога руководило нас је: што смо мислији , да ћемо овим учинити накнаду горп.им местима, која су ирестала бити окружна сем Београда; шго нам је познато да ое у вишој женској школи сваки разред састоји из три оделења, дакле готоно у Београду има три више жен. школе; што и надзор и настана и дисциплина, у овако, претрпаној шко.ш не може се »ри најбољој пољи вршити онако као шго бц наљало вршити; и на послетку ш го не би били осуђени сви крајеви у Србији, да своју женску децу шаљу у Београд на учење и васпитање, и ту тако скупо плаћала н.ихно издржап.е. Учитељску школу треба преместити из Београда: што није добро концентрисати сву просиету у Веограду само ; што би издржавање ђака на другим местина кошгало много јевгиније, и најзад, што учитељска школа спрема учитеље за народ, па ова школа треба да је у народу, а Београд постаје све вишс космополитска варош. Ив свих ових разлога, слободни смо поднети Народној Скупштини следећи предлог: а) Да се београдска учитељска школа премости у које од оних места која су престала биги окружна. II б) Да се два оделења више женске школе премесге такође у два друга места, која су била окружна. Селење ових школа у које од горњих места, стало би јевтино, а тамо би се сместила у оне зграде у којима су про била начелства. 25 новембра 1890 год. Београд. Иредлагачи : Младен Марковић. и Павде М. Ранковић. Председник — Сви ови предлози упућују се одбору за претрес предлога послаиичких. Изнолте чути неколике интериелације. Секретар Ј1. Дазаревић чита :

3 ДЕЦЕМБРА СТРАНА 173

Ингерпелација на Г. министра унутраш. дела. Ио тужби Милоша Б. Михаиловића из Кучева, ол 2 5 јула тек. гол , нротиву Живојина Редића, из Турије, због покушаја убиства, начелннк среаа звишког, г. М. Тодоровић, ставио је у притвор опгуженога истога дана^ када је тужба поднесена. Противу оваквог носгупка иоменутога среског иачелника не би се имала никаква примелба ставати, шта више такап његов брли рад нмао би се похвалити, јер брзим ислеђењем и кажњен.ем кривца може се постићи она најглапнија пељ казненога ирава застрашење (п|>имер). Но на жалост, као што ће се видеги, овај његов брзи рад — стављање оптуженога у притвор — био је под утицајем нартијске страсти, јер он после ставл.ања оптуженога у пригвор није брзо радио на ислеђењу, пего је ово иамерно одуговлачио. Ово доказујемо следећим: Као што акта овога оптужења, која се на«азе код првостененог пожаревачког суда, гласе, он од 30 јула па до 19 августа пије ништа на ислеђењу радио. За ти.м од 19 августа па до 28 истог, он је истина нешто радио, алн то што је урадио, могао је извршити за два дапа. Но то није све, јер : Од 2 8 августа па до 2 8 сенгембра он није кључио пером у ислеђење, ма да му је пре 2 8 августа па мало лопније дошда једна жалба од брата оитуженога коју му је начелннх округа спровеЈ са пзреченом наноменом, да пази на рок означен Ј 150 под п кривичнога постуика. Кад је дакле поменуги срески начелник имао у рукама жалбу брата оптуженога, он баш онла пе ради на исдеђењу ништа равно 30 дана, те у место да та жалба буде од корисги оптужеиоме, она му је била само од штеге, шго је у исго нреме доказ, како је ослабила веза потчињености код иоменутог среског начелника на спрам наредбе своје прегпоставд.ене властн. Тек 1 3 октобра оптугкени је спроведен суду који га је пустио на слободу. Нз овога се видн, да је оптуженн Живојин лежао у пригвору нолицпском равно 7 дана за дело на коме се радило само 30 дана, а 4 9 дапа баш ништа. Са разлога шго је Ц 1Г>(1 под а крииичнога постунка, који је постао у цељн јаче личне сигурности, одредио рокове од 15 — 30 даиа и два месеца за које се време једчо кривично дело мора нследнги. Са разлога, што се ислеђење овога дела, но што су сведоци из тог среза, морало свршити за 15 данз, а оио је ислеђивапо 7 9 дана — молим г. миннстра унутрагањих дела да ми одговори: 1. Сматра ли г. министар, да је оптужени Жинојин незаконо у притвору држан, па ако сматра, 2. Да ли је вољан онтужити поменутог среског начедника по 5 12 3 крнв закона без обзира што на го има непосредно право помепути Жинојин. 3. Ако Сп г. министар иашао, да није наддежан за ово оптужење, опда загато ? Ст. Максимовић посланик. Интерпелација на г. Министра Просвете Господинц Министру Просвете Дознао сам да је управа пародног позоришта у Београду потрошила из иозорпшног Фопда преко 2000 дип, још 1879 г. па од тога доба пишта се пе зна, гата је с тим новцем. Дал.е, дознао сам да се позоришни пензиони фонд почео оспиваги још 1 879 год. п то пронеитима (но 3* 0 ) од плата сгалних и редовних чланова и гдобама од свега позоришног