Narodna skupština

СТРАНА 174

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

особља. Међутим, ништа још није уре^ено и ако постоји закон о народном позоришту од 18 70 г. са чл. 9. Пошто сам дознао за још неке неуредности упраие народнога позоришга а видим из пројекта буџета овогодишњег, где г. министар тражи субвенцију за то позориште — молим г. министра, да ми нзволп објаснити : 1.) Где су паре што је управа позоришаа узела 1879 г. из Фонда позорнш;>ог а у суми од иреко 2300 дин. ?, иде ли и интерес на тај повац н кодико је до сад нарасгао капитад ? 2.) Колико има до сад новца позоришног Фонда код Управе Фондова ? 3.) Да ли и на који начин управнтељ контролише продају билета. 4.) За што управнтељ није уредио позоришне ствари, кад ои 1 1 година седи на том месту, и прима велику плагу ? Па кад за 1 1 год. Није то урадио, да ли је у опште способан да то уради? 5.) Чиме Управигаљ моше правдати онај жалосни случај. који се ономад 2 9 Нов. десио за нреме представе у Народном Позоришту, и којц је случај могао врло пелику иесрећу учинитв? Др. Станоје Нешић народни поеланик. ИнЈбрбелацаја на Гсеподита министра правде На предлог мннистра правде, а по члану 20 3 Устава, указом од 1 априла тек. год. (Бр. 7 4 „Српских Новина"), разрешени су од дужности: 1 1 касационих судија , 8 апелационих, 7 окружниХ суДија ц 12 председника окружпих судона , и на основу | 3 3 зак, о чнновницима грађапског реда став.Бени на расположење; а указом од 15 октобра тек. год. (Вр. 230 п Српских Новина"), по 0 тачци чл. 203 Устава, а на основу § 70 зак. о чиновницима стављене су ове судије у пензију. Као што се ви »и , арвим указом станљене су ове судије на расположење по Ј 33 зак, о чиновницима , а оним другим указом у пензију но (> тачци чл. 203 Устава, а на основу 5 7 0 поменутог закона и тиме их госп. министар уврстио у обичне чиновнике. Мени се чини, да је г. минпстар полрешно што је поменуте судије ставио на расположењо по 5 3 3, а исто тако погрешио је што их је ставио у пснзију и по 5 70 истог закона. Ни једном ни другом пропису овде није било места. Ствар се ова имала решити једино по 0 гасци чл. 20 3 Устава. Иоменуте судије могле су само доћи у пензију, а не на расположење. Реч на расположење, по закону о чинопницима , има значење које се ие може применити на судије што се објаши.ује мало ниже. Услед оваког поступка г. мннистра, рађа се ово питање: да ли је г. министар радио по Уставу и закону кад је оно судије ставио на расположење ? С обаиром на Устав н аакон о судијама, ја кажом да пије. Тако : 1. Са гледишта Усгава. Судије нису то исто што и обични чиновници. За обичне (опште) чиновнике иажи аакон о чииовницима гра1)анског реда од 15 <х>ебруара 18М год. а за судије постоји аасебан (специјалан) закон од 9 Фебруара^ 188 1 годнне. Није нужно да иепитујем овде сву разлику ова два закона, тс да се види , да судије имају друкчији положај и друге гарантије коЈе су везанс за гај положај, пого што то имају обични чиновници. Све гарангијо које су за судије биле прописане, унесене су у Устав. 'Го со види из VIII одољка Усгава. По аакону о судијама и Уставу, судија је нопокретап и пе може се преко своЈе воље на другу дужност упутити. Устав и закок о судијама одре!)ују судијама само пеплију. За и.их пи у Усгаву ни у закону нема речи на расположон.е, која се налааи о чипонпицима. Т.1КО дакле наређује аакон о судијама , а тако нарођуЈе и Устав па и () тачка члана 203 Усгива која нада у прела:ша наређења и која гласи од рочи до речи : 4 6*ве садиње судије

које не буду дстале у судству ао новом расаореду, добиће аензију арема одредбамк закоНа о чиновницима а , аакле ово( прелазно уставно наређење 1^озваЛо се на закон о чиновницима само да напомене, да опај судија ^ма лоШ у иензиЈу, који је 10-ту годину службе навршио (по $71 зак. о' чинов.) а ништа друго јер закон о судијама као засебан није о томе Друкче пропмсао, те у том погледу важе одредбе општега закона. Као што се види , ово прелазно уставио наређење, оДр« жало је у важности 8 9 и 19 зак. о суднјама који изричу, да судије могу доћи само у пензију, дакле односно тога њиховога права ни сталне па ни прелазне уставне одредбе нису ништа противно наредиле. Друкче није ни могло биги. На то је Устан морао да пази , јер ако би се противно урадило, онда би се вређало то њихово стечено право. Кад би се на име допустило, да се судије могу ставнти на расположење као и обични чиновннци, као шго госп. министар мисли, онда би се те судије могле изложиги сви.м последицама закона о чиновницима на пример: да приме ново мање звање да раде друге мање послове и т. д. (Ј 35 и 36 закона о чиновницима), а то би била нека врста казне, али као што се види, то Устав није хтео с обзиром на закон о судијама који допушта само њихово пензионовање, те је у својим празним наређењима и прописао, да судије које не буду остале у судству по новом распореду добију пепзију, чиме је потврдио то њихово право које им је признато аг.коном о судијама. Из овога се видн , да је први указ г. министра правде, којим је поменуте судије ставио на расположење неуставан. 2. Са гледишта закона. Општв закон може бити аналогнјом примен.ен на случаје , који нису другим закзном предвиђени. То је пранило које је поставило тумачење закона. II кад за судије постоји засебан закон , који се противи опчјтим одредбама, да се суднје могу ставиги на расположење, онда само по том општем правилу г. миннстар није могао да примени опшги закон о чиновницима ца поменуте судије стављајући их на расположење. Но н без овог општег правила по Ј 48 закона о судијама, г. министар није могао ове судије да ставља на расположење, јер по томе параграфу наређења закона о чиновницима која би била противна закону о судијама изгубила су силу закона. Иттина тачка 2 гога параграфа поменуда је 8 0 3 и 0 7 зак. о чиновницима оглашујући их за неважне , те изгледа да су остала наређења закоиа о чинонницима- задржана за судије, али то не стојн, јер ако би се узело, да само та два параграфа немају вредности за судије, онда би се могло узети, да све друге одредбе закона о чиновницима важе за судије, као § 70 но коме правитељство може сваки пут чиновника из службе отпустиги и т. д. но, као што се зна, ове су одредбе за судије неважеће. Међу гим, ова друга тачка $ 4 8 поништена је четвртом тачком истога п ^раграФа, јер ова тачка има опакав генералан (општи) аакршан став: „Л тако исто губе силу закона и сва остала наређења , која би била иротивна закону о судијама", те је сада вап спора, да се Ј 3 3 на оие судије није могао применити. Ме1)У тим, тај параграФ нсправилно је примењен на судије баш кад би се узоло да се он н на и.их може респросаретр, јер тај парагра* гласи од речи до речи онако: „Привремено може се чиновник удалити из службе само ако се укине звање које је имао или надлежатвлство у коме је дужност отирављао", дакле по $ 3 3 на коме је министар прни указ основао, чипонник со може станити на расположење само у два случаја: а), кад му се укиио звање; или б), надлешгно у коме је служио, што код овнх касацпоних, апслационих, окружних суднја и председнико судова ве стоји, јор су како њихона авања тако и надлештва у којима су служнли н даљо у животу остала. Опака радња г. министра има ону послодицу. ПараграФ 3 5 :1ак. о чииониицима сматра на расиоложен.е ставл.еиог чипонника у свему као чиновнина. Пошто оу ове оудиЈе 1 априла сганл.оно па раснолошоп.е, а 15 окгобра у пензиЈу, то им је аа 0 мосоцп н 15 дана уиеЛани ивнзија и то