Narodna skupština

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРЗДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА —« *—»ПРЕТ11ЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРНЈА

ЦЕНА ЈЕ листу: ЗА С РВИЈУ ....6 ДИН. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА ВРОЈА 0*40 дип. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИН. МЕСЕЧНО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић , Д оброслав Р улсжћ , ЈВ уб , П, Ћ ирић.

Број 14

СУБОТА 15 ДЗЦЕМБРА 1890

Г одина I

22 САСТАНА^ 4 децембра 1890 год. у Неограду

НРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДШ1К Паја Вукови^. СЕКРЕТАР Ранко Петровић (НАСТАВАК)

(Р. С. Поповпћ).

II ако се то не учрни, онда ће се морати да постара господин министар да рекрутује будућу иолнцију из .1>уди, који су ве1) као пева .Бали из листе отпуштени, јер они су стекли нрава на та места тиме, што су веК били раније ту. Непримањем ове измеие, вн би постаиилн владу у такву незгоду да мора оне чиновнике, које је пензионисала илп отпустила као компромитонане да их понова вра1)а за го шго имају квалиФикацију н што друге не може да узме. Овде је пало таквих прекора како се у службн трпе људи, који-су се раније компромитовали. То је истина за осуду за што се они трпе, али кад би примилн мишљење г. Кундовића, ви би министра натерали да и друге које је огерао врати поново у службу, јер данас нема онолико л>уди који су свршилм школе па да могу да заузму места. И шта се овде у предлогу одборске већине тражи? Тражи се да онај чиновнпк на пр. пнсар срески, којн је дуго време служно, и практпком се успособио и који може да врши службу среског началника — тражи се да такав чоиек може да постане срески начелник. Ви то недате; недате да један писар који је неколико година служио државу, иостаие срески началник и терате мннистра да са сокака узима једног рђавог чиновника нли једнога са сумњпвим карактером само зато што је он снршио 4—5 разр. гимназије. То бн решење било неумесно у оној прнлицн где смо имали скроз и скроз покварепе чиновннке. То би била погрешка. Ја не* узпмам ствар са оне тачке гледишта, са које је други узимају, али би била погрешка кад нма потребе да се послужимо људима пракгичним да то онемогућимо. И г. Машић и г. Кундовић говорили су о томе, да подицијски чиновнпци треба да имају стручну спрему ; међутпм, ја се сећам да је био једне године у нншкој Скупштини спор између њиховог мииистра полицнје ТуцаковиНа н једнога нашег посланика о квалификацијама, п наш се је посланнк позвао на г. министра председника , који је казао : да је мпнистар унутрашњих дела добар адмннистратор и савестан чиповннк па н ако нема Факулгетске спреме. Дакле, док су били њихоии људи на влади , тада и на највишем положају био је човек без Фа-

култетске и сгручне спреме, а сад траже то од једнога среског началника. Ту се дакле видн , или велики напредак или недосљедност у ономе што су пређе говорилн. Дакле, господо, ако донесете решење да мора бити капетан само опај, који је свршио 5 — 6 разреда гимназије, онаа ће моратп да се узму људн који су отерани као невал>али и л>уди којн су неспособнп за посао на који се одређују. Не држнм да је ова предложена одредба баш добра, но шта ћемо кад закон о истражним судијама ставла мпнистру у дужност да нађе 80 лнца за истражне судије, а кад знамо да се те судпје узимају н из полициских чиновпика који имају потребннх ква.шфикација, онда се морамо задовољити н са оваквим предлогом, а оно што нам предлаже одборска већпна, моћи ћемо после годину две дана увести у жииот. Али у садањим изузетним прилпкама, као што рекох, неопходно је нужно да усвојимо овако као што се предлаже, ако то не учинимо опда ћемо се кроз нратко вре.ме уверити, да смо учиннлп погрешку. Стојан Рибарац — У дискусију овога питања унели су бранноци једног н другог гледншга многе разлоге, но ја мислнм да није-унесен још једап разлог , кога ја сматрам за дужност да предам Народној Скупштини на оцену. Господо ! Једна ствар, један узрок са кога може да слаби уздање у моћ закоиитости у једном народу, један узрок којим се може да смета учвршћењу осећаја у праничностп у једпоме иароду, то је често и лакомислено мењање закона. Нншта голико не може да произведе збрку у јавшш односпма па и у применн закопа, колнко то може да учини нагомилавање закона без потребе. Сгари народи, којн су са својим коректним правничким схватањем заслужнли највећу пажњу свију иа н данашњега века , имали су врло умесан обичај да це мењају често законе. Такпим чим ми не можемо да се похвалимо. У томе иогледу ми дајемо ружно сведочанство самп себн. Лањске годнне донесен је закон о уређењу округа и срезовд, н тај закон, како се из овога впдн, већ хоће да се промени. Лањске године донесен је и закон о општинама, па се и у њему већ ове годиие преллажу неке нзмене. То је погрешка Нећу рећн , да је то мана данашњег поретка државпог, данашње владе, него је погрешка свију влада које су се на управи земаљској ређале. Тако често мењање закона значи , да се закони не раде с довољно пажње него као под ку->ук, па се гледа да се само избаци из шака, а какве ће последнце при његовом вршењу бити , то је споредна ствар. Напред изјављујем, да ја потпупо заступам оно гледппгге, које заотупа мој друг Кундовић, нарочито што ми треба да станемо на чисто земљпште Устава и онога порегка, који нам је он донео Г. Ранко Нетровић, с којим се у говору ево други пут сукобљавам на овом пол>у, каже, да Устав не тражи само стручну спрему него одлично владање, а ја сам прочигао Устав у коме