Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

корачења. Та штота износн хиљаде дмнара. Опшгнна нишка обра^ала се с тужбом бпв. начелнпку г. Бадемлпћу, којн је ту ствар бпо предузео да пзведе па чисто, али је носле ту ствар затурно, како тврде нишки грађанп с тога, што грађанп нпшки пису хтели биратп за иослаинка н за 1сметове оне људе, који су н,ему били угоднп. Отуда је постало закопом, да се у Нпшу кмет иоставља указом. Нрошле годнне Ннш је постао самоуиравии град п пзгубпо округ, којп је потпао иод Прокупље. Тада још впше околна села навале на нншки атар и иочпне тешке штете, а да и не говоримо о својевољном заузпмању земаља, да су данас за еаме нотре око.ша села дужна Нишу које иотре , које чуварпнеј преко 12.000 динара. На миогобројно ТЈжбе нишке опшгнне, данашњп пачалнпк прокуиачки, не само да пе обраћа нпкакве иажње, пего још може се рећп, окуражава околна села сротпву Нпша н општнне иишке, н летос у мало шго нпје дошло до пушкарања. 0 свему овоме може се укеритн г. мпннстар од оиштнне нншке п општнпа околннх села. Учтпво питамо г. мпннстра, је лн му ова ствар познага? Ако ннје, је лн вољан потражити разјашн.ења од управе града Нпша п од општнне нншке ? Је ли вољан г. миинстар нареднтн да се васностави атар нпшкн, онпм начпном, како је то у обнчају у целој Старој Србијп, што нм је прешло по насљедсгву пз закопниа Душанова? Решење овога шпања од иресуднога је зпачаја за град Нпш н за његову околппу. Зл град Ннш тиме нре, што му и војна власт снорн право сопственостп на градско (варошко) поље, од кога општнна нитнка нма у својнм рукама најсгарнје таннје. Нпш1ш грађанн не траже ништа друго, него да нзвршна власт ноштује н чува нраво сонствености, а мн се надамо, да нм то њино право неће спорнтп нн г. министар. 3. декембра 1890. г. Београд питерпелантн : П. Срећковић, нпшки носланик, Ст. Д, Риборац, Жив. Живановић. Иа Интерпелација на Г. Министра Унутрашњих послова У округу тонличком, на самој гранини до турске царевппе, лежп срез косаинчки, којп је сав нокривен гусгнм шумама, п којн је својнм нограпнчпим иоложајем створеп тако, да увек Арнауги уиадају у нашу страну, мпрне Србе убнјају а стоку нм одводе у Турску. Пограпичне нак карауле у овоме срезу тако су једна од друге сувнше удаљепе (ио 2 сата) да читаве чете Арнаута лнко нрелазе нашу граннцу, а да нх страже ие оназе, иа почине чуда нашем становништву. За врло кратко време хнљадама је наше стоке отерано а стотинама је браће Срба у овом срезу ногипуло од Арнаута. Једном речн : сва су се нограипчпа места прегворпла у мртве страже, где се не чују нн песме пити весеља, већ скоро свуда нлач н јаук. Но пошто нн једиа досадања срнска влада није сс хгела својекп заузети, где п како треба, те да се стане па пут уиаду Арнаута, — то смо слободни н као Србп п као народнп посланнпи, упитати г. мпннстра уиутрашњнх нослова:

1. Да лп му је Iо;пато, да редовно сваке годнне узастонце, нетог нли десетог дана, Арнауги у чигавпм четнцама прелазе па наше земљпште те убијају паше мнрие Србе, а стоку им одводе у Турску?

2. Да ли ч е г. миннстру унутрашњих иослова иознато,

колнко је Срба прошле, а колико ове годппе у срезу коса-

ничком н јабланпчком погпнуло ? Колпко Је крупне а колико ситне стокс одведеио ?

3. Да ли ,је г. мшшстар упутрашњпх послова вољан учишггн корак, озбпљније се побрпнЈтп да пронађе срества, е да бп се једном стало иа нут упаду Арнаута и осигурао живот п пмовпна нашем пограничном сељаку ? 27 Новембра 1890 год. у Београду. народнп носланнцн : Поп Богосав Поповић, Дим. М. Илиџановић, Јован Милић Баличевад, Потпредседник — Све нрочитане нптерпелацнје н пнтање упутиће се иадлежиим мнннстрнма. Госнодо, да бп могао лист „Народш Скупштнна" уреднпје п тачпиЈе излазпгн, ја молим г. г посланнке да одмах сутра дан нрегледају н поправе своје говоре, како се не бн са штампањем листа закашњавало. Велизар Кундовић. — Новпие „Малн Лнст и п „Дневин Лпст" говориће о пзласку либера.ше опознције нз скупштииске седннце, када се чнгао меморандум краљичин, кажу да смо мп нмалн незиам какве иамере. Да бп могли, да се оправдамо пред јавним мшпљењем н да кажемо узрок због кога смо из седнпце изиш.ш, молим иредсединштво, да иам каже, пма ли иаш пзлазак из скунштинске седипце такве тајие, да се оие не могу изнетп на јавиост, јер ио чл. 42. пословиика предавање јавности владиннх пзјава илн предлога у тајвнм састанцима може битн само по одобрењу владнном. Потпредседник — Вама ће се у своје време на то одговорити. Велизар Кундовић — Ја сам још ире неколпко дана управно бно гакво пнтање на нредседншптво. До сада је бнло неколпко седница, а нредседииштво мн још није одговорпло, да лн влада одобрава да се прсда јавиости узрок нашег изласка из скуиштипск.е седннце. Потпредседник — И нредседииштво н Скупштнна не могу нншта друго да учине но оно, што о томе ирописује чл. 42. иословинка: да се не може износнтп на јавност он», што се радп у тајинм састанцнма, ииаче бн се огрешили о тајиостп скупштпнскнх седница. Велизар Кундовић — Кад је пптање о меморандуму краљпчпном изашло на јавиосг, ја не разумем, како је могао „Днсвнн Лист" да одмах у сутрашљем броју одштампа резолуцију, пре ио шго је опа н ирочптана у Скуштипн. (Чује сс: нпје нстина — пстнна је). Ја молнм иредсединштво да упита владу, да лн она прпстаје да пзнесемо на јавносг узрок нашег нзласка нз Скушитпне илн ие? Потпредседник — Скупштпна је одлучила, шта је јав ност, а шта је тајност, а од владе иема ннког, војн бн могао одговорнги. Велизар Кундовић — Ја пмам право да таково интање учиипм на председништво , да се влада нзјасни, сматра лп то за какву тајну или не ? Ја пе могу да чекак! владу до 11 сати, док она дође, јер се н ире њеиог доласка прелазп на дневнн ред, а носле тога не могу да чнним ннкаква нптан.а. Потпредседник — Прелазимо на дневнп ред. На дневном је реду продужење иретреса предлога законског о Државиом савегу. Молим г. известноца да заузме своје место. Извест. В. Младеновић — Нрочита чл. 9. Потпредседник — Ннко се не јавља за реч. Стављам на гласање : Ко је за то , да се уевоји прочнтани чл. пека седп, а ко је иротив нека устаие ? (Свп седе). Оглашујем да је усвојен члан 9. (ПАСТАПИЋК ск)

Одгопогни уредпик 1 'анко Нстроиић

ШтАМПА КРАЉ. СРИС Е ДРЖАВНК ШТАМПАРНЈЕ