Narodna skupština

СТРАНА 234

о неком укинућу ферија саветскпх. Међу тим, ц кад се овде пзоставе ова два члана, не укпдају се саветске ферпје. Овде се каже у чл. 98 „Савет ће имати ферије у то и то време". (Гпга Гершић : избрпсали су их. — Смех). Нека су и избрнсали чл. 98 и 99 овога пројекта, онет ннсу ферпје пзбрисали. Овде се наређује како ће бпти за време фернја, како ће се шшистар обраћаги намесннштву да му се указом одобрп извесна сума новаца, коју ће Државни Савет после одмора одобритн. Дакле ја оиет кажем, да се пзостављањ« м ова два члана одмор саветскп не укида, а то се впдп н ш тога шго смо на впше места у овом пројекту закона наводнлн савегски одмор. Ја сам против овог другог члана, и за то сам, да се нов члан поставн, који бп гласио овако : „Држ. Савет стараће се, да све нослове, којв му пре наступања одмора на расираву дођу, посвршава, ноглавито оне, који су хитне природе и не могу чекати док се Савет понова састане". Дакле, кад се узме ова тачк>, господо, онда ми можемо оставнги фернје Савету, нека их пма, као што их је имао н од постанка свога, па до сада. У осталом лепо је казао г. Гнга Гершнћ, кад су нмали саветииц". ферије онда, кад ннсу нмали може бити, нп десетп део овога носла, који имају сад, онда за што им се не бл и даље оставиле. Ја сам дакле за го, да се укине 99 члан, али нисам за то, да се укину и фернје. Адимпије Васкљевић — Господо и браћо, после онако лепог и разложног говора мог друга г. Гершића, ја ћу да кажем само неколико речи. Кад је Народна Скупштина прошде године решила, да се укину додаци председинку и потпредседнику Држ. Савета, па шта више да се смање и плате државшш саветницима, и то она плата, која је још пре 5 0 година одређена, кад су много лакши услови живота били, онда се таква одлука од стране народног представништва могла правдати само тешкнм Финансискнм прнликама, које су земљу задесиле; али ово што се сад тражи, да се једном највишем надлештву укиие тај кратковремени одмор, кад он постојн код много мањих надлештава, то се, господо, не да ничим правдати. Ја нећу да говорнм о томе, како у Савет долазе људи, који су дуго служпли спојој отаџбини, нећу да говорим ни о томе, да тамо додазе нли бар треба да долазе они, који су нешто и заслужилн својим радом отаџбини, него хоћу да кажем то, да у Држ. Санет долазе и могу доћи они, који не бегају од државних плслова. Дакле, господо, државни саветници умеју да оцеие потребе државне па да се ие користе одмором, и ако га по закону имају, ако их чекају важни и хитни државни послови. Ево овде у Скупштини има 4 саветпика као посланнка, и ми као посланици не морамо ићи у Државни Савет, али ми знамо да се без нас не могу да врше неки хигни послови држапни, па ми сгаког дапа кад из Скупштиие изађемо идемо у Држ. Савет и тамо радимо до неко доба ноћи (Вичу : х>ала Смех: . На кратко: нема ннкаквог земаљског интсреса, да се Савету укину Ферије, осим Једног разлога. нерасположења Скупштине према Савету. (Внчу није). Не треба да кријемо, Скупштине су још одавна рђаво расположене према Савету, али ја молим народно представништво ради његовог достојанства, да не доносп законе према расположењу, него према потреби државној и правди људској. Станко Петровић. — Кад смо у одбору ова два члана претресалн, ми смо о томе дуже размишљали, обзирали смо се па тсшкоће чиновника којп врше те послове, а обзираЈисмо се н на државпн посао да не бн трпели уштрба опгатинска а и среска надлештва а и она надлешгва и они радови који о ;екују решеп.е Државног Савета. Браћо, кад год смо доносили какав зикон о чиновпишгву и гражилн да се нешто од њих одузме, свакад смо добијали одзив, да Скупштнпа мрзи чиновшппгво. Господо ја мислим да Скупштине немају те намере да одузимају од чиновника нешго из неке мржње, не^о скупштине имају својпх обзира према којима и доносе такав један закон

а највише у намерн да чиновнишгво шго боље ради на послу, који држава захтева. Овде је једен од господе гонорника напоменуо да се чиновништву много одузима од његова права, а одређује му се да што више ради Ја мислим, господо, кад узмемо за прпмер нашег сељака и занатлију, и погледамо колико он ради за свој опстанак, онда за цело треба да тражимо и од нашег чиновништва, да и оно што више ради. Један шегрт ради не само дању него и ноћу (један глас : зар је Саветник шегрт) од нашег чиновника то се не тражи, од њега се не тражи да ради по ваздан, но да дође у 8 сати и да ради онолико колико је потребно. Поштовани г. Гига Гершић рече да укинутн савегницима Ферије значило би то исто што рећи једноме, који је болестан : не да ти се одсуство па шта буде. Ја мислим господо, да и једном војнику у рату, кад се нзда лекарска сиедоџба, да је болестан она је меродавна. На основу лекарске сведоџбе мора се свакоме дати одсуство и то се не може иикоме закратити Ја колико сам чуо г. Сгојан Бошковић и летос је био у Оањи а и сад се налази на одсуству; лекари су консгатовали да је слаб и на основу тога дато му је одсуспш. Госнода савегницн не треба да се љуте и да мисле да се само иде на то, да се Државном Савету укине одсуство, ја држтм да ће Скупштпна бити следствеиа себи и да ће бити поднет предлог да се и судијама одсуство укине (чује со: то не треба). Допустити да буде одсуства то би значило, а ја мислим да пете се и ви у томе са мном сложнти, као кад би једап газда погодио слугу за 12 месеци — годину дана, а он да радн 9 м >сеци а 3 ме. сеца да се одмара. Напослегку ја бнх нристао да осгану Ферије, али под тим условом, да 10спода за време Ферија не примају плату из државне касе: онда бих пристао да се одмарају и да иду у страна купатила, аш не могу никако пристати да иду у стране земље и троше но Јац народни, а народни иосао не раде. Према овоме шго рекох ја сам мншљења да се саветницима Ферије укину, а подтећу и предлог да се и судске ФеI рије укину. Гд. Гершић — Ја хоћу само ради личног обавешгења да кажем неколико речи о ономе шго се г. Ћирковић поз >ао на 145 чл. Устава и то на тачку која говори о администра| тивним споровима. Позивање на ту тачку члана 145 Устава овде нема никаквога места, јер овде где се го :ори о новтаним издатцима, ту нема администратнвних спорова и то не стоји једно с другн:.; нп у каквој вези чује се: то није лично обавештење; да се реши). М^ли.м вас, господо, го изгледа као неки његов јак разлог, и с тога ја сам одговорно да његов навод не важи за новчане издатке. Да.ве пошговани посланик Станко Нетровић у свом го:тру рече, да он дозвољава чинов-

ницима одмор да иду у туђе земље, али да за го време не примају плату, него да нду о своме трошку и из свога џепа. На ту досетку Станкову хоћу само да приметим, да чиновннк који живи од своје плате, он нема никаквнх ,,својих грошкова* н нема (( свога џепа", и ако хоћеш да жови, ти му дај, а ако нећеш, немој ни давати. То је један ра;злог који нема никак^ог утицаја нитп пма смисла. Ја вас молим да имагс још на уму кад су одређене Ферије уједно је још и то к?зано : а према аотребама државним, краљ може раннје пш доцније одредити Ферије". Дакле није обавезно да их мора бити у одређено време. А. тако исто ако ванредне потребе захте:(ају, може се и у трајању одмора државни Савет ванредно на састанак сазвати. Ту је дакле све предвиђено. Известилац Витомир Младеновић — Ја ћу у име моје казати неколико речи одпосно овога што је овде наведено, а парочпто што је поштовани и уважеии г. Г. Гершнћ напоменуо о раду одбора, као да је он све површно прешао, а последњнм чланом хтео да то заглади. Међу тим ми смо овај пројекг који је доиста у Савету озбил.но нзрађен, са врло ве.шком пажњом расматрали н учинили у њему неке измене које смо држалл према нашем схватању да су нужге, па тако смо учинили и овде, алн нпкако из пеког разлога да тине дамо израза неком пашем задовољству, да тиме као Савег ограничимо или дамо израза незадовољства спрам њега. Кад смо добнли пројект, ми смо знали да је на њему врло озбиљно рађено и мн Фактички нисмо се