Narodna skupština

25 САСТАНАК — 8 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 235

дуго с њиме ии бавнли, као шго самн видиге, велики број члапо:1а примљен је без прпмедбе. Где смо наш.ш да треба измсне учнниги ми смо их предложиш , и кад смо догали до ова два иредпоследња члапа н ту смо према иашем схватању учинил' једну измену. Ја појимам колико је Ферије важно. Свакп човек кад дође са одмора, приступа са већом вољом и боље н живље ради посао. Био сам мишљења и сам да се овај одмор саветски не укида и предложио сам једну нову редакцију у том смислу, да једна секција од трн члана дежура и прима оне жалбе за време Ферија. Али одбор ннје хтео пристати и изнео је јаке разлоге протнв којих нисам могао војевати. Збиља , има послова административиих чињенвца и државних власти које немају Ферија, а чији посао зависн од решења Државног Савета. Поред раздога које је г. Војин Ћирковић изнео, а који су и у одбору нзнесени , ми смо се сагласили да изнесемо овакав предлог, а на Скупштнни је сад да она реши, хоће ли усвојити наш предлог ији ће остати овај члан и према оним разлозима који су наведени. А јц накако, држим, не може се рећи, да је овде одбор радио према споме личном расположењу као да би се показао да смо ми нешто славно учинили и против Савета неко нерасноложење имали. Ако хоћете, ја сам баш врло добро расположен према људима у данашњем Државном Савету, и ја бих драге воље пристао да им се да то Ферије, али сам морао то моје лично осећање да одвојим, и у овој прилици није нас ништа друго руководнло до нагпе најобјективније расматрање овог предмета, а сад на Скуштини је да оцени, да ли да усвојн наш предлог, или да остане као шго је у пројекту вЈадином предложено. Председник Миниетарства Сава Грујић — Господо, из извештаја одборског впдели сте, да ја нисам прнстао да се ова два члаиа пзб, ишу и то са ових разлога. У току ове дебаге ириметило се, да су главви разлози, како одбора, тако н говорнпка у Скуиштпнп, да се ферије не дају с тога, да би се што више урадпло а шго бн желели трајност — контннуитет у нословпма саветскпм — због гога, што има п других органа државних власти, који раде у везн са Савегом. Не спорнм, да је донекле то гледиште и оправдано : али ја држпм, да пма другнх разлога, којн бн моглн и требали да се узму V оцену од стране Народне Скуиштине нри решеву: хоће ли овај члан о феријама остатн или не ? Влада никако није с обзпром на нечији комодитет предложила, да Државпн Савет нма ферије, но са тога разлога, што Државни Савет пма сада, као највпше административно тело, много више посла нега што гаје имао ио староме Уставу те из чпсто службеннх разлога треба му датн ферија, јер, госиодо, није питање само о колпчпнн рада, него и каквоћи. Новим Уставом Државнн је Савет ностао н консултативно тело у самом законодавству. — И овај други његов рад, који је много важнији од ирвог, даје управо резона даљем опстанку његовом. — За успешно одирављање тнх иослова Савет треба да нма и могућностн и средстава, да нх отправља онако, као што се с нравом може очекнвати од једног тела, које је састављено нз тако одлнчннх, и самом Скунштнном одабраних снага, и које пмају тако угледан положај и задагак у државп. Шта мнслиге, господо, ако бл Државнн Савет као конзултативно тело осуђен био да све нослове на канцеларпски начнн само но актнма расправља? Ја држим да би он постао као конклав рнмски који би давао своје мњење но наитију н на основу некнх ваздушастих теорпја, на основу само онога, што је њему иознато, алн никад не би имао могућности да иозна из ближе стварне потребе народне, да сазна његове легнтнмне жеље и ако је нозван законом, да расправља многостручне жалбе што му из народа долазе. Саветници без ферија нпкад не бп ималп могућности да нзађу у народ, да се о његовим нуждама и нотребама упознају како би при давању мпшљења ио њиховнм жалбама или ири оцењпваљу законских пројеката нравилније суђење ималн а тако нсто за проучавање оваковнх пројеката да се са прпликама законодавсгва и ван земље уиозиају и да на самом местЈ виде, какво је законодавство у страннм земљама и шта бн се од тога дало корисно нрнме-

нити код нас. Укинути фернје једном саветнику. који, осим иослова игго иапред споменух, може још н као народом пзабран носланик да има, значи недати му нрнлику да се са својим бирачима видн, да дође у додир са овима, да иред њима објаснн свој рад п добије новог матерпјала и потстицаја за св ј будући рад. Не датн му слободног времена значнло би: да је он осуђен само на канцелоријски рад, а као што знате, његова дужност нде далеко више изван самнх канцеларискпх радова. Г. Нетровић казао је, нека иду саветници у стране земље у бање, али о свом трошку — без плате за то време. Ја мислим да бн одузнмање илате бпло неонравдано н да би се ваљало радовати да о свом трошку пду што чешће о феријама у стране земље, где нмају ирнлпке да нзучавају гамошње законодавсгво па да обогаћеним искуством учнне што већу корист држави. Дакле као што вндиге ови внши разлозн оиределилн су владу, да задржн ову нрактику давања ферпја која ће се сад осећати као већа потреба, но до сад. Истпна, речено је: шта ће да буде кад држ. Савет нпје на окуну, а треба некн хиган нредмет да се реши ? Као одговор на то нитање, могло бн се одговорити питањем : а шта ће бнти кад суд ннје на окуну, јер суд решава о животу и имању, а савет решава о административним иословима, На ово су неки ка-зали, иа ми ћемо н судијама укинуги фернје. Ја не верујем да ће то бити паметно н практично, јер оно што је дугогодишњом практнком освештаио, имаће на свакн начин својих наметних разлога. Ја оиет ионављам, није ствар до количине но до каквоће рада н човечнја снага има граннца своје издржљивости, па кад се до краја дође, онда треба одмор. аећу да сиорим да и код држ. Савета мора се увести оиа пракгика која иостоји и код судова као што рече г. 'Еирковић, и сасвнм се може удеснти да за оне текуће админнстр. нослове има дежурни Саветник и за време ферија као и у судовнма. Може се утврдитн да у држ. Савету буде читава секција за време фернЈа на окупу, то би било довољно,н тада не бп бнло прекида у тек. послу, који држ. Савет расиравља. И за то госиодо, што ме разлози иротивнн нису убедили да би било корисније ио ннтересе саме службе, но интересе народне н ио интересе ових нослова, који су држ. Савету стављенн у дужност, да се ове ферије укину, ја остајем ири том да оне треба да се одобре. Потиредседник — Нретрес је свршен. Као што видите одбор је нредложио да се члан 98 и 99 изостави. Влада није на то иристала. Ја мислим да Скушитнна треба прво да реши у начелу да лн усваја иредлог владин или иредлог одбора н онда ћемо даље пристунити решењу саме ствари. Алимпије Васиљевић — Кад влада није пристала онда треба ставнти на решење прво владин иредлог. (Чује се није гако). Потиредседник — Ја ћу ставпти овако пигање: ко је за то да овај члан 88 остане, тај нека седи а ко је иротнван нека усгане? Председник министарства Сава Грујић — Овај је члан у пројекту и г. потпредседник добро је ставпо интање. Подиредседник — Дакле господо, ко је за то да 88 члан остане као што је у пројекту владином, гај нека седн а који је протнван нека устане? (Већнна устаје). Већина је устала ц онда отпада овај члан а нрема томе отпада и члан 89 по предлогу одборовом. Известилад ирочита чл. 99. Потпредседник — Стављам на гласање: Прпма ли Скупштина ирочнтани члан? (Нрима). Известилац ирочита чл. 100. Подпредседник — Стављам на гласање ч/. 109. Прима лн Скуиштпна прочптани члан ? (Нрима). С овим је свршено прво читање закона о пословном реду у Државном Савету, сем оннх чланова којц су враћенц у одбор.