Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

иредседнике судова , као лица , коЈа управљају судском процедуром. Чл. 11. Због овога дужност је нредседнику свију стеиена с.удова да обустављају сваао незаконито иримељивање законских наређења, да оваке иретресе одложе и да о овоме депешом извештавају министра нравде , као лице, којеје одговорно за ира^ду у земљи. Чл. 12. Мпнистар правде чпм добнје деиешу од каквог иредседпика суда, да је овај какав ироцес обуставио — одиа шаље томе суду нарочито судско лпце, које ће ствар да исљедн. Чл. 13. Иредседници судова, који не би обуставили незаконита иримењивања законскпх наређења казни ће се губитком службе и робијом. Чл. 14. Председници судова, који не би пазили на ред рочишта , који би ово иреко реда одређивали , казни ће се губитком шестомесечне нлате. Чл. 15. Жалбе од страие ириватних лица против неправилних примењивања законсвих наређења од стране судова, иодносе се миннстру правде. Чл. 16. На све жалбе противу судова , иредседницп ових, дужни су подносити министру изјашњења , која ће ове само тако оправдати, ако пепобигним разлозима докажу ненстпнитос оваквих жалба. Чл. 17. Председнпке судова и судије, код којнх се нађу крпвице у неправплном иримењнвању законскпх наређења, миннстар правде , иошто добпје одобрење од касациоиог суда, одмах оптужује оном суду, који је најближи окривљенима. Чл. 18. Председницп свпју степена судова, којн су дозволпли незаконито прпмењивање законскнх наређења , казни ће се губнтком службе н робијом, а судпје —губитком шестомесечне плате или службе. Председнпке касацпје и чланове ове мннпстар правде може непосредно да оптужи суду. Суђење је у свнма судовпма јавно н подлеже јавној крнтицн. Чл. 19. Закои овај ступаужнвот кад га Краљ потнише. У Београду 2 новембра 1890 год. предлагач: Атан. Вучковић нар. посланик ПОБУДЕ Држава наша биће само тада на чврстом темељу , ако се у њој тачно буду вршнла сва законска наређења. Да овога пак буде потребна је велика одговорност од стране оних лнца која су позвана правду да деле. Ништа није светије на свету од правде , јер она држн земљу н градове. Због неправде треба свакн да одговара, а највпше они , који кључеве од правде у рукама држе , којп законпма земље учрављају. Еад тражпмо одговорности минпстарске , онда морамо да тражимо , да свп државнн н самоуправни органи у земљи одговарају за неправилна нрпмењивања законскпх наређења. Наше судије у својпм законскнм радовима н пслеђењпиа ннсу бнле никоме одговорне. У овоме лежн узрок што се снла пута парннчне стварц у разннм иараграфским формама тако запетљавају, да нх нико у стању ннје, да распегља. Оваква чудна појава утврднла је убеђење код нашега народа, да се нараграфи са својим кукама окрећу , како се судовнма хоће, да се иараграфском куком може закачпти, ко се хоће, а не онај , ког т)>еба та кука да загачи. На овај начнн не бп требалн да постоје инкакн закони у земљи, кад би овако морало да буде. Атан. Вучковић цаг. посланик.

ПРЕДЛОГ аакона о изменама у закону о рекама и грађевинама на овима. Чл. 1. У року од пег година сва места, иодложепа понлавн река, морају се обезбедити од ове. У пстом року морају се и све реке регулисати. Ако иотреба буде захтевала, у овом ће раду суделовати срезовн, иа п окрузн. За овакав општи рад у овом нослу среске н окружне скунштнне морају донети своја рсшења. Чл. 2. Мораву морају регулисати онн окрузн са којнма ова река граничн, нли кроз које она нролазн. Чл. 3. Воденице па рскама не смеју спречавати накакав нролаз на овцма силавова нлп лађа. Пролаз на рекама не смс се сиречавагн нн кладама, ни камењем у овпма. 4.1. 4. Најдаље кроз трн годнне све нолусталне ћуирпје на свима живим саобрајним местима на рекама н погоцнма замениће се сталннм ћупрпјама. Прављење оваквих ћупрнја пада иа терет целога округа. Сталне ћунрије на свпм живнм саобраћајним местима иа Морави и државним друмовнма у року од три године заменпће све досадашње ћуприје на овимд. За иролаз на свима оваквим ћуирнјама неће се наплаћиватп нпкаква такса. Чл. 5. Све бране на рекама морају бптн покретне п тако удешене да се могу горе доле, но вољи, дизати и спуштатн Ово се мора извршнтн најдаље до годнне дана. Чл, 6. Да бн вода свагда слободан пролаз нмала, све бране на рекама, морају се днзатт, када реие почну нрндолазпта. Чл. 7 Бране на рекама морају се дпзаш п онда, кад ко год рекама какав сплав пли какву лађу оће да нрогера. У оваким случајевиља соиственици брана морају о свом трошку наређпвати, да се силавовима, или лађама слободан нролаз даје. Чл. 8. Покретне бране морају битп тако \дешене, да вода испред овпх п под овнма без свакога пада буде, када се дигну, п вода река на овима слобадио сдсгави. Чл. 9. Сва одговорност за гачио вршење овога закоаа пада на сталне окружие одборе нли иа општпњске управе. Власти које овај закои не бп вршпле, казннће се са 200 дннара. Чл. 10. Све што се са овпм ^аконом не косн у закону о рекама, осгаје и даље у снази. Чл. 11. Закон овај ступа V живот, кад га Краљ потинше. 4. Новембра 1890 год. Београд предлагач Атан. Вучковић. народ. посланпк ПОБУДЕ Крајње је време, да се једпом п наша земља ослободп од поплава река и да овпм бар Морава посгаие пловна. Крајње Је време, да н мч једпом на живнм саобраћајнпм трговачкпм местпма на нашпм рекама што ире дођемо до сталннх мостова, како бн се овнм могла једном за свагда да обезбеди наша трговнна од свпју непрплика, које су је до сада иалазиле без овога. Крајње је време да сталне бране, које иотиомажу поплаве, заменимо јевтпнпјима, а у исто време овнм да дамо н могућности, да се по који пут, разннм малим рекама, п то којп силав мг>же спустптп — да из горњнх слпвова река лако можемо да добнјемо грађу, камеип угљеи, гору, камен и остало. Све бн ово би.ш од неоцењене вредности но нашу земљу за њен иромет и саобраћај. Незабо;>ављајмо да су све досадашње владе с нравом крпвљене, што нису нпкакву иажњу иоклањале нашим рекама ; али сада када имамо окружну, среску п оиштинску самоуправу — иемамо впше кога за ово крпвптп до самих себе. Атан. Вучковић народ . иослАннк.