Narodna skupština

26 САСТАНАК — 9 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 25 5

За ово бп се имао израдити иарочити уговор. Чл. 10. Државс дунавске баЈканске заједннце нмале бн се споразуметн о својој радњи на ступању у балкански савез са Грчком п Дрном Гором. Чл. 11. Овај иакон ступа у живот кад га Краљ потпише. 12 новембра 1890 г. у Београду. ПРЕДЛАГАЧ Атан. Вучковић нар. посланик. П О Б У Д Е Народна Скунштина, као полптично тело целе земље, има право да даје тон п спољној државној полнтицп. У садањем пак времену, кад велике п моћне европске државе ираве разне савезе, н ми, мале државе на балканском иолуострву, морамо употребити највеће своје бриге на свом полптичком п економском учвршћењу и развигку. Атан. Вучковић нар. носланик. П Р Е Д Л 0 Г закона за измену и додуну просветних и црквених закона Чл. 1. Велика школа подиже се па степен универзитега, које се мора извршити у року најдаље од 10 година. Чл. 2. За проФесоре Велике школе заводе се нарочити стручни испити, програме којих ће одредити најкомпетентнији проФесори Велике школе. Чл. 3. Академија наука и Учено друштво престају постојати као засебне установе , но се спајају у једно тело, под насловом : Академија маука. Чл. 4. О спајању садашње засебне Академије наука с Ученим друштвом и о ближем уређењу те нове просветне установе изаћи ће нарочити закон. Чл. 5. На Великој школи отвара се теодошки Факултет. Чл. 6. Теолошки Фвкултет у свему замениће постојећу нашу богословију. која се има уништити. На овом Факултету биће обвезно учење ових језика: руског старо-словенског и грчког. Чл. 7. Један део од буџета богословије употребиће се на теолошки Факултет, а остало од овога на занатлијеке и пољскопривредне школе. Чл. 8. На теолошки Факултет примају се ђаци из шестог разреда гимназије и реалака и то само у оном броју, који потреба захтева. Чл. 9. ПроФесори Ведике школе заједно с редовним члановима Академије наука бирају на три године чланове просветног савета.

Чл. 10. У чланове просветног савета могу бити изабрани и нроФесори Велике школе, п чланови Академије наука, и проФесори ередњих завода, и разни нознати књижевинци и литератори. Чл. 11. Чланова просветног савега мора бити 30, — петнаест актнвних и петнаест замењеника. Чл. 12. За сваку седницу чланови просветног савета добијају дијурне по пет динара. Чл. 13. Виша женска школа у Београду, преустројава се у таку женску учитељску школу, којој ће цељ бити, да спрема ваљане сувремене учитељице и добре домаћице. Чл. 14. За оваку женску учитељску школу, изаћн ће особити закон сз нарочнтим програмом. Чл. 15. Од данг.шњих наших државних гимназија само ће две задржатн чисто класички карактер, једна у Веограду и једна у Крагујевцу. Чл. 16. Закон о класичнмм гимназијама, изаћи ће за идући сазив Народне Скупштине. Чл. 17. На гимназијама и реалкама , где год се потреба покаже, од петог разреда , отварају се иаралелни иедагошки разреди, за ђаке, који желе за учитеље да се спремају. Чл. 18. Програми гпмназија и реалака с паралелним педагошким разредима, удесиће се према овој новој потреби. Чл. 19. Паралелни педагошки разреди замениће досадашње наше учитељске школе, које се имају затворити. Чл. 20. Један део од буџета учитељских школа има ее употребити на паралелне педагошке разреде, а остало од овога на занатлијске и пољско-привредне школе. Чл. 21. Ђаци на паралелним педагошким разредима, примаће се само у оном броју који буде потребан. Чл. 22. Половина од данашњих нижих гимназија, претварају се у занатлијске, земљоделске и трговачке школе. Које ће се од нижих гимназија у ове последње школе претворити, решиће нарочита комисија. Ово претварање извршиће се најдаље у року од три године дана. Чл. 23. У Крагујевцу подиже се једна стална војна школа за ниже војне чинове, у коју ће се примати ђаци сврпивши 1У-ти разред средњих школа, а у Веограду — консерваториум — школа за певање. Чл. 2.4. У свима средњим школама, покрај наставника биће још и васпитача. Ни у једноЈ средњој школи васпитача не смв бити више од два. Васпитачи средњих школа егајаће у рангу учитеља цртања у овима, а вршиће васпитне дужности и оне, које сада врше разредне старешине.