Narodna skupština

СТРАНА 274

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Дакле има 5 случајева; а овај пети случај даје право овоме специјалном закону о министарској одговорности да се у њега може уврстити а у смислу овога члана 137 Устаиа, н други случаји, као што је н. ир. случај са тачком 7 члана 2 законског пројекта о мин. одговорности која гласн; „за злонамерно подношење неистинитих извештаја Краљу, плц Народној Скупштини, кад усљед њих буду донесене законодавие одлуке, штетне но државу", јер у Уставу се нигде ништа не помпп.е о томе. То изрично није нигде у Уставу речено, али то долазп под ову пету тачку члана 137-ог Устава. Ја потпуно усвајам предлог Рибарчев и ја сам мислио да тако што предложнм чим сам и сам видео да одиста, по Усгаву, речи : а из корнстољубља" не могу отпасги. Г. Риста је говорио о томе, па каже, како ће неко да се казни за нешто кад он то није учннио намерно. 11а може неко да се казни и ако није намерно учинио, него је учинио нехотице, тако исто н министар није хтео можда намерно да учшш, али ииак он треба да одговара. Мора се допустити да овде мора ући једна тачка која ће гласитн в за оштећеље државе из користољубља" али поред те тачке да дође још једна тачка, која има овај смисао: а Уа оштећењз државе 11 . Ја молим г. посланике да м потпомогну. (Нема). Раша Нинић — Господо ! Предлог г. Драгише врло је уместан, јер ми знамо из прошлости како се радило. Што се тиче данашњих министара, ја бих ово оставно овако н не бих се ништа бојао — али за овом владом може доћи друга, која може да се корнсти овом празнином у закону н они могу комотно зидати куле и торње на штету државе, као што јо чипио В. Петровић и Пироћанац (Чује се: на ствар). Молим вас тако је рађено и морамо гледати, да се више не дешава. Алимније Васиљевић — Овде се у почегку ређају само оне велике кривице, а кад мшшстар оштетп државу пз кориотољубља, то је ( ,злочин» а кад изоставимо речи : «Из корисгољубља 8 онда је то ироста нривица и тако онда да одговара. Онн, који мисле да начине нешто строжије, онн баш па против ублажују, јер од злочнпа хоће да начине просту кривицу. Опде се казке о злочину, а кад се д|>жава оштети без корнстољубља, онда се о томе говори у члану 9. овог закона. Дакле као што рекох, она г. г. која мисле, да овај закоп начине строжијим, они га напротив праве блажијим. Овде се ређају велики злочшш н кривице, а кад би се изосгавила реч (( из користољубља" онда ту не би било велике кривице. Ранко Тајсић — Хоћу да се вратим и оиет на реч користољубље. Кад ми тужнмо каквог чиновиика за користољубље, за примање мита, одређује се обично кимисија која исиитује ио 50—60 сведока, иа и опет га суд иусти јер, не може да се докаже да је нрнмао мнто. По члану 138 Устава стоји да се миннстар етааља нод суд кад 2 | 3 носланика то хоће и према тој размери од куд ће рецнмо, 60 носланика од данашњнх 90 (а то су 2 |„) мопи да се увере да је он минпстар — нз корнстољубља онггетио државу. С тога, ако остане овако, мислим да ће они и од сада као н до сада моћи чннити штету државн јер су се уставотворци ностарали чланом 138 устава н господу нпншмре оградили, да може да буде од министра злоунотребе као и досада. С тога вас молнм да ирпмите донуну коју су предложили Рибарац и Драгиша Станојевић. Максим Сретеновић — Да нпје господо бнло у отаџбнни нашој црнпх владавина, да ннје било арања од стране великаша, и осталпх власнпка као што је то рађено за носледњих 10 — 15 година, вебн ннком нало на ум да ми ово уносимо у закон. Но кад знамо да су давате жељезнице, разне лицитацнје, — као нпр. пре 5 година кад су давате под закуи марке бандероле на дуван у Веограду, јавнло се лице са 300.000 а друго сутрадан са 600.000 дин. и пошто је стојало мннпстру до воље ком ће да да, он да ономе за 300000 дин. а не ономе за 600000, зар овде није оштећена државна каса п зар овде није било сиоразума пзмеђу закупца и мннистра ; још кад одмах иотоме следује да тај мнннстар ирави једну велпку палату; за то треба све цредвидети. Тако исто сви

знамо каква је крагујевачка жељезница, како је извнјугана као змнја кроз траву, а јавно је говорено да нма миннстара који су ортаци на тој жаљезницн и да је она искравудана само за то, да пма више километара, да би већу корпст пзцрплп. То су само два иримера, а нма их хнљадама где су мннисгри овако раднлн п стајало им до воље ком ће нешто да даду. Једап практнкант договорн се с дужннком на нрпмер, да задржп једно решење од пзвршења за неко време, са чиме се корпстп на и он је толнко увпђаван, да неће пред људима да прими ћурана или што друго, него каже : отпдп наоколо па дај то мојој жени. С тога овде треба ирпмнти ову доиуну, да миннстар ничим не сме оштетнти државну касу. Милан Мостић — Жао мн је, господо, што ннсам био кад је многопоштовани г. Др. Станојевнћ говорно алн из дебате чинн мн се, да се његов предлог у главном сасгоји у овоме, да у овај другн члан уђе н једна тачка по којој би се одредпла кажњивост мпнистра за сваку штету коју ирпчинп дрдржави као миннстар. Морам напред рећи да се ја увек клањам пред дубоким иравнпчкпм знањем г. Доктора; али чпнп ми се да се у овој ирилици, кад је овај предлог изнео ои нија носаужно својим обнлатим правничкпм „зпањем". Да бн могао шго успешнпје доказатн да је иреддог г. Доктора у иротивности са правним одредбама о самој штети, молим вас да ми допустнте да вам укажем на важне разлике које исгичу из саме правне прпроде штете ; шта са у опште, у начелу, дакле, шта се у.теорији правној сматра као штета. Дакле, госнодо, штета може да буде двојака ; кажњива, то јест крнвична и некажњива, грађанека одговорност за накнаду штете. Сад, госнодо, које су те штете које се увек сматрају као кажњиве ? — То су на првом месту ове, које су ушле у овај члан, оне учнњене нз користољубља. За вас је мислим јасно, да се. овде не казнп с тога, шго је било шгете, иего с тога што је разлог, што је иобуда тој штети користољубље ; дакле овде се та реч могла изоставпти. Код ове друге штете која може бити од 100 начпна као што је и многоиоштованн г. Доктор прпметио, пз нехата итд. — Ту не само за мннистра него и за нас грађане, нрема свакоме дате, стојц одговорност, кад бнх својпм нехатом учинпо штету. Сви иравн нринципн говоре, да онај, који је учпнн, дужан је н да је накнадп ; али она се не може ничим никад кажњаватн. То би била правна аномалија. Кад бн мп захтевали да је, по овом закону, миннстар кривично одговоран н за штету која може произаћп из нехата, онда би се то могло распрострти и на радњу коју врше његови органи. Дакле, госиодо, онда изгледа, да би министар морао п онда да одговара ако његовп агентн направе случајно какву штету. Такву одговорност придавати минис:ру, поред тога што је заилетена, иоред тога што може да дође у ирилику да дуго мора да размишља, ире него што нредузме какав посао — такву одговорност иридавати му значи, да ће иаступити немогућност, да се миннстар креће како греба и како захтевају интереси државног иосла. С тога мислим, да је ио иредлогу довољно учињено, и да нредлог г. Доктора нема значаја за мпнистарску одговорност, тим ире што је и мој многоиоштованн нрофесор г. Алимппје напоменуо, да је ова одговорност иредвпђеиа. Потпредседник — Има реч г. Драгпша Станојевпћ ради лцчног обавештења, Драгиша Станојевић — Како је г. Мостпћ почео, мпслио сам да ће навести много што треба озбпљннје и страшније за мене. Како ми је у нронији дао многе титутеја сам мислно он ће да ме смрви са својом ученошћу. Ја г. Мостићу захваљујем на сведочби о учености мојој, али ја је од њега не тражпм. Све што је говорно нзлази иа то, да он неће да се казни нехат и почео је читаву теорију разлагати о штетн, алп у колпко сам га разумео, сва разлика пзмеђу мене и њега у томе је што ја хоћу да се казни нехат а он иеће. Сем тога г. Алпмпје рекао је..., Потпредседник — Молнм вас госнодпне. вн говорите ради обавештења. Др. Станојевић — На ово је радп обавештења.