Narodna skupština

СТРАНА 276

НАРОДНА СК5ЧШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ово обухваћено тачком б-том, т. ј, да она садржн овај предлог о намерном оштећењу државе, ја немам пншта протнв тога, само држим да бн било иотребно да се нарочнто нагласи одлука скупштинска, тако да она буде као нека врста тумачења тач. 6-те да је намерно оштећење н ако није нз корпстољубља обухваћено тач. 6. (Чује се: да сз репш). Потпредседник — .Те лп вољна Скупштпна да се реши? (Јесте). Има реч г. Макснмовић. Пера Максимовић — Разлозн нзнесенк, против предлога г. Драгнше, држпм да су са свим неоправдаин, нарочпто што се велц да би се предлог г, Драгише косио са Уставом. Самп онн говорнпцп који су базнратн своје мишљење на чл. 137. Устава, пзгледа ми, да су дошлн самн собом у сукоб са тим чланом. Менн је јасно, да се у томе члану хоће самим Уставом да обележе неке радње као кривичне. У томе члапЈ наведеие су незаконнтости, о којшма ће можда бптн спора, да ли могу бити кривичне пли не, па нх је Устав као такове и обележио. Зато и редовна законодавна Скупштина, мора огласити та дела као кривична дела, која су у тој тачцп побројана. Велика пли уставотворна Скупштина није хтела да остави широко цоље, да само нама Скуаштина квалификује, која су то кривпчна дела, него је она сама к^зала, за извесна дела, да оу крнвичиа као н. пр.: издају земље, владаоце, иримање мита, оштећсње државе из кориетољубља; Та дела Устав је огласпо као кпивична, јер је сматрао да су она судбоиосна по пнтересе земаљске, на их нпје хтео оставитп да буду контроверзна. Али уставотворац оставно је поље за размишљање н редовној законодавној Скуиштшш, да и она, својнм радом огласп, нека дела за кривична, за које буде налазила но своме мишљењу да су гатетна но државу па је аа то ц створио 5. тачку чл. 137. Устава. Дакле госнодо, ја вам обраћам пажњу на то. Сам текст Устава тако је јасан и опредељен н према њему држпм да никако не може битц оправдано оно мишљење да је овај предлог г. Драгише протпвуставан. Ја држим да Скупшгииа баш ио тексту самог Устааа има права да овај предлог г. Драгпше усвоји ако нађе да је он уместан, јер се он не коси са поменутим чланом Устава. Односно самог предлога, ја држим да мишлење г. Мцке Поповића, којп велн да се то у 6. тач. садржи, неће битн правилно погато је у тој тачцп стплизација незгодна, јер се може избећи казна а опет да су повређени пнтересн државни нлп приватни. По мом мигалењу ова тачка, требала бн да гласи, за намерну оштету државпих и ириватних интереса. Што је стављено у тач. 4. за оштету државе нз корнстољубља, то је иредвиђено Уставом, а овај нов предлог базчрао би се иа 5. тач. чл. 137. Устава и он је са свпм основан на Уставу и ја налазим да је оп корпстан, што би се тиме гарантовало једно ираво државе и иоједииаца, за намерну повреду државнпх и прпватних интереса. Мени нзгледа госиодо, кад бацимо свој поглед, да је бпло толико злоупотреба, п да ниак иоред тога нпсмо дожпвелн да видимо и једног министра на оптуженнчкој клунн, онда мислнм да немамо иотребе, да се ирепиремо око тога да не унесемо још коју тачку вигае н да пх буде не 8 но 80—40 само да се у тима нредвпде сви случајеви одговорностн мнннстрове, те да будемо сачувани од оних злоупотреба ц од онаквих случајева, какви су се дегаавали. Истина то је најтеже иитањз а мпнистарској одговорности, јер на крају крајева оно не лежп у самим законнма, него се оно налази у свести којом су грађани одушевљенп, да злоупотребе увнђају н да чувају своја уставна ирава. Алн свакојако аад је Устав казао да пма одговорноста мпнпстарске, онда мислнм да ће бити боље да гато више тачака предвндимо у којпма ће се обележнти и казннма дела и мннистарска одговорност. Мијаило Поповић — Нећу да кажем , да ме г. Пера није разумео. По свој прплнци ја сам био нејасан, кад је он изјавио да сва тачка не даје довољно јемства за ово што се хоће у

Скупштннп, али у прилог свога мишљења, ја морам да се дотакнем ове пете тачке п ја бпх молио , да се та тачка 5 чл. 137 Устава прочита, из које ће се вндетн како за иовреде закона пма нарочигих одредаба у закону о миннетарској одговорностн. Овде је са свим јасно, да сс миннстар казни за повреду закона, али оваЈ закон што ми доносимо има да обележп случајеве, у којнма ће се казннтн та повреда закона. У тачцп 6 казато је, да ће се миннсгар казннти за злоупотребу своје властн , нзвршење судских пресуда кад се тиме наноси вред државним нлп нрцватним интересима. Према томе може ли се н како нзвестн да је једна мпнистарска радња штетна и да ое може казннти. Овде се не може узетп да је свака радња мпнпстарска кажњива но само она, којом је повређен закон, а међу тим у оним случајевима, који су у закону обележени каже се: ако се наноси штета целој држави, иа чак и онда кад се наноси штета и прпватним пнтереснма. Овим је дакле све обухваћено, што се тражи. Извест. Д. Илиџановић — Више говорника бнло је за то, да се пзмеип тачка код члана 2 те да по гоме мннистар буде одговоран и за ненамерну оштету, па јетом прилпком пала таква реч, да је такав предлог био протнв уставан, Занста које у иочетку чуо, какву је редакцију тражпо г. Драгнша , могао је такав прекор н да учинп , јер он је тражпо да се нзбрише реч „нз корнстољубља". Тим бн се заиста повредио Устав , јер Устав хоће да казни мпнпстра за кривицу из користољубља, за гатету из користољубља ако бп се иак речи ,пз корпстољубља" пзоставиле, повредпо би се Устав тпме , што миннстар , по вољп Устава за оштећење нз корпстољубља не бп бно кажњен. 0 томе, да неће бити добро да се овде код тачке чл. 2 учнии додатак , којим би се мпнистар подвргао одговорности ц за намерну оштету, мислнм да ие треба да говорим носле објагањења г. Мике Поиовпћа, да се то подразумева у тачци 6 члана 2. Даље г. Рибарац њавео је члан 28 Устава, који даје ирава сваком грађааииу да може непосредно суду тужпти чиновннка , и да се мннистар не може тужити као и осталп чиновнпцн , п каже да је то нротивно државном нраву. Господо у најуставинјој земљи, у Енглескеј , мпннстра може да тужи непосредно суду сваки грађанни, којн би бпо оштећен незаконом радњом мпнистровом, на данас не стојц његово тврђење да се не може тако нсто н наш грађанпн, који је незаконптом радњом каквог мпнпстра оштећед тужитп суду Исто тако г. Рпбарац казао је да нисам схватно чл. 40 у ком се говори о суђењу у државном суду, и зашто нисам поједпнима одговарао којп су се бојалн, да се кривпце о мпту н огатећењу из користољубља ие могу доказатп, кад је тнм чланом даго право државном суду да суди по убеђењу. Ја сам хтео да сачекам говор свнју посланпка, па да као известплац дам реч и тада отклонпмо плагању о доказнвању тпх кривпца према чл. 40 овог зак. Но кад је он скренуо пажњу Скуиштинп о томе не треба у нсто време и да чпни прекоре. Потпредседник — Прегрес је свршен. Стављам на решење чл. 4 но иројекту, дакле: ко је за то да се тач. 4 усвоји по пројекту нека седи, ко је иротиван , иека устане ? (Већнна седи). Оглашујем да је тачка 4 иримљена но нројекту. Изволте даље. Извеетилац чнта тачку 5 (стр. 267). Потпредседник — Усваја ли Скунштина прочитаиу тачку? (Усваја). Известилац чига тачку 6. Драгиша Станојевић — Ја ћу да нокушам, да видим може лл се овде уврстигн оно, што сам мало пре хтео. Овако како овде стојн не усвајам. Овде у тачцн шестој члана другог стоји: „за намерно спречавање, злоунотребом своје властн, вршења закона или законодавннх решења, плн извршења судскпх пресуда, у случајима, кад се тпм нанесе вред државним или приватним пнтересима.' 1 А то ће рећи : ако се не каже да се нанесе вред државним и прпватним интересима, неће бнти казне за минпстра.