Narodna skupština

27 САСТАНАК,

Имајте да уму овај члап. У њему је побројано све захнта ће се министар казнигн, а за све оио, шго ннје овде побројано неће се моћн казнитн. Дакле, овде је спеиијално побројапо, зашга ће да се министар казнп : „за намерпо спречавање, злоуиотребом своје власти, вршења закона нлн законодавних решења, плн извршење судскнх пресуда." Дакле, ако ради очевидпо прогивно закону, на не буде штете 11п по државу ни но ннтересе ириватннх лица, онда се мпнистар не казнн. Ја мнслпм, да мипистра треба казнитн и онда, ако не буде ннкакве штеге, само ако је злоуиотрсбио своју власт, да ову учпни; јер ако данас ннје бидо штете може бпти сутра. Овде је главно, да се казпи његова намера, којом је хтео, да злоупотреби евоју власт, да спречп врп1ење закона, пли законодавнпх решења, нлп извршење судских пресуда. Дакле, бнло штет(5 пе било штете, ја мислим, да треба опога тнпннстра, који хоће да злоуиотреби своју власт п делом да изнгра закон, казннтн. А ова га гачка ослобођава од казне, ако не буде оштећења. Зато тражпм, да се ова тачка изменп овако: „да се казни министар, који злоуиотр(би своју власт у свима случајима, аа и онда кад се неби нанео никакав вред ни државним ни ириватним интересима." Ја предлажем дакле, да се мннпстер казнн : кад он злоунотреби своју власт у свима случајевпма, на н опда, кад се пеби нанео нпкакав вред ни државним нп прпватнпм ннтереснма. Овде је главно, да се казнн његова зла намера. Ја молим десет носланнка, ако нма да нотпомогну овај мој предлог (нема). Риста Поповић — Ја мнслпм, да се баш овом тачком иројекга разуме оно, што тражи г. Драгиша Станојевнћ. У тачкн 6 казато је овако: за намерно спречавање, злоуиотребом свеје власти вршење закона пли закоиодавннх решења плн нзврхења судскнх иресуда у случајима, кад се тпм нанесе вред државнпм нлн прпватнпм иитересима. У1акге, за све ово може мпннстар да одговара н да буде онтужен. Овде је казано: кад се радњом оваковом мнпистровом оштетп држава плн прнватно какво лице, онда ће оп битп оптужен и одговоран. А тако исто он ће бпгп одговоран п опда, ако буде повредно паслов каквог закона. Свакојако стојн да он може бпти оптужен. И с тога не треба мењатн овај члан, јер може бнтн оптужен, ако спречи извршење каквог закона илн законодавног решења нли судских пресуда, а тако псто, може да буде оптужен и одговоран за нензвргаење свега тога. Дакле, овим чланом разуме се и оно, што је хтео г. Драгиша. Драгиша Станојевић — Ја не мислим да је то тако нанвна ствар, као што је нреставља г. Рпста Иоповић. Овде се нарочито каже: за намерно спречавање злоунотребом своЈе власти, вршење закона нли законодавних решења или извршење судскпх иресуда, у случајима кад се тнм нанесе вред државним или нрнватннм интереснма. Добро, ако је тако као што каже г. Риета, онда на што да се сиецијално каже ово : Ђ у случајима кад се тим нанесе вред државним или ириватним интересцма" , јер довољно је да се само каже , за намерно сиречавање злоуиотребом своје власти вршење зикона или законодачних решсња или извршење судских иресуда\ — на ту треба да је тачка, јер кад се каже н оно : у случајима, кад се тим нанесе вред државннм или приватнпм иитересима" — по мом разумевању, то нскључује да се може мннистар казнити, ако тнх случајева нема. Вића Радовановић — Чнни ми се, да. је тумачење г. Ристе Поиовића у овој гачди врло натегнуто. Из овог што стојп у случајима кад се тим нанесе вред државним или ириватим интерссима, и односн се н на ово : решења законодавна, или пзвршења судскнх пресуда, у опште на сра овде

10 ДЕЦЕМБРА СТРАНА 277

побројана дела : дакле п за неизвршење завонодавних решења плп судских пресуда илп невршење •закона. Свакојако пма места бојазни, да се не заклоне минисгри одговорности, кад онн наређују, да се нешто извршн мнмо закоиа н кад издају наређења протнвна закопима. И по томе овде је са свим умеспа ова иоследња прпмедба г. Драгишпна да се од речи : „у случајнма" па до краја све избрнше н онда би се с тим помнрила свака бојазан, које може доцније услед овакве стилпзацпје да настуип и миппстар може да се заклони од одговорности ако што учнни мнмо закона. Ја молнм 10 ноеланнка, да нотпомогну овај предлог да се опе речи: у случајима кад се тим нанесе вред државним нли ириватним нптереспма нзбрпшу. (не потпомажу га). Новак Милошевић — Ово треба разумеш овако кад год се не вређа закон, онда се интересн државнп нли приватнн такође не вређају, ц онда не треба за то мннисгар да буде кажњен, јер бн гада бпло ненравде. Алн кад се повредн закон, онда разуме се бпће и штете н за тај случај мпнпсгар ће н одговаралш. За то нема емисла овде нншта ни додавати ни брпсати. Милан Мостић. — Господо, ја налазим да би било излишно или шго додати нли што одузети од ове тачке Са мишљењем миогоиош шваног доктора Драгише Станојевића не могу да се С10жим, и жао ми је што се ово.м ирилнком не могу њему да придружим, 11з говора докгоровог нзлази ово, да он хоће да казпи и саму намеру мпнистрову кад прекорачи или погазн закоц и ако од гога не буде штеге, пи шгетних иоследица. Према томе, мени изгледа, да би се код овога закона могло окриити оно кривпчно начоло, које гласн : да се гола намера и.ш помисао не може казнитл и за тако што нема казнимоети. Ја бар тако замишљам и схиаНам мшпљси.е г док!01)Ово. Јер ако сс уз.му случаји вреда држалшх интереса, онда ће се такав мииистар оптужити и казнити, а кад тога нема, онда ие може бнти нн кажи.сн Ја то овако разумем, н ово треба нмати у внду, да никад пе може наступити нека незаконига радња министрова, а да не ианесе вред државннм и.ш приватним интереснма. Господо, дозволиге мн, да, кад ми правиио закон" о мииистарској одговорности не греба да изгЈбнмо из вида ово : кад министар својом радњом изцзоне какву шгегу, па ма то било иа који начин, било погрешним тумачењем закона, онда самим тим , што погрешно тумачн закои , наноси вред закону. II у гом случају кад то увиди Крал. нлп Народна Скупшгина, и .мају права да оитуже миннстра за иогрешно тумачење н хрђаво иримепл1вањс закона, па бнло кокие штеге н другпх последнца по државне и приватне интересе нли не. такав се случај онда казпн нросто као вред закона II кад би се ова реч 3 намерно" изоставила, ја мислим, да би се тиме изгубило најглавније својсгво овог члана. За то сам, дакле, да ова тачка остане као што је предложена Тома Бојичић — II ја ћу да прнметим на ову реч „намерно 8 , у тачки 6 овога члана 2 Ја се потпуно слажем са оном господом, која граже да се ова реч са свим избрише, а остало нека остаио као што је. А да сс ова реч избрише греба зато, шго ће се њоме моћи да чнни злоупотреба, па ће се иза ове 3 1КЛ1њати и изговарати не само министар, пего н све остале државне власти и њенн оргаии, па ће казагн : писам намерно то и то учииио, и опда ће онн пзбећи сваку казну. Као што рекох , треба ову реч анамерно" избрисати , а остало да остане као што је. те да се свакц цазни , па учинио вред закоиу иамерпо илп неиамерио. Максим Сретеновић — Највише су штете, господо, минисгри н гласти чнннли оида, кад су усгупане поједине лицитације н.111 лнФерације пријате.1>пма и рођаци.ма, па и онима од којнх ће од таке лиферације или нредузећа имати користи као тајии оргак; ту су се, дакле, дешаиале највеће злоупотребе и штетили како државни тако и приватни ингереси. С тога се придружујем предлогу Виће Радовановића с гнм додатком «ако вдада или поједшш минисгри уступо лицигацију илн лиферацнју државну, па је устуие ономе поиуђачу, који понуни цену мању на штету државне касе..." И зато сам, да се мннпсгар казни,