Narodna skupština

СТРАНА 278

НАРОДНА СКУЕШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Дим. Димовић — Ја не могу да се сложим са мишлењем оних говорника који кажу, да је у тач. 6 чл. 2 предвиђено за случај намерног оштећења од стране министара, и г. др. Драгиша лепо је образложио ту ствар , да се то може односити само на извршења судских пресуда и т. д. а не и у случајима, кад се не оштете државни интереси. Зато бих био мишлења, да се у овој тач. 6 чл. 2 само каже, да после оне речи «пресуда" (,п у случајима кад се нанесе вред државним или приватним интерееима", — и онда би се са овом тачком постигло и оно правилно мишдење др Драгише Станојевића, односно злонамерног оштећења државних и приватних интереса. Велизар Кундовић — Ја мислим , господо, да је оиде чисто питање да ми доносимо закон о кривичној министарској одговорности. II кад је тако, онда не знам, зашто треба да изостане реч а намерно в . У свакој је кривици главно намера, и ако нема намере, онда нема ни одговорности па нц казне. Нрема томе, ја мислим , да је ова тачка јасна и разговетна и да је треба примити онако, као што је предложена. Ова је, дакле, тачка гако јаспа, да овде мора доћи реч а намерно", као што је овде и метута. Гига Гершић — Радн бољег објашњења ове ствари, хоћу да наиоменем то, да ово, што некп говорницп веле, да треба да се нзостави ово: „ кад се тим наиесе вред државним нли нркватинм интересима", а да остане: „кад се намерно не врши закон и т. д.", — да доиста то може иматн смпсла, што се у једној тачци велн: „иа сам намерио од извршења задржн закон" већ је нека кривица. Али са друге стране ваља нмати на уму то, да мпнистарске радње, за које он у сваком случају — не само кривнчно одговара него је н политички одговоран, и да он у сваком случају треба да пази на интересе државне п да нх пма на уму, — та минпстарска радња у по неким случајима може да донесе иотробу, да се пзвршење неког закона за извесно вргеме задржи, разуме се, на своју одговориост, нарочпто кад налазп, да је то у ннтересу државном. Ја ћу да иаведем један ирпмер. Вн знате, да је на прошлој скупштинској сесији донесен закон о ковању сребрног новца и тај закои требао је да се 1=звршн. Но видело се доцннје, да кад би се тај закон одмах нзвршпо, да 6.1 држава бпла оштећена, јер је сребро било поскупило. То бн било нротивно држ. интереспма, п онда је мннистар морао да задржи.тај закон од извршења; и разуме се сад, да кад би неко хтео из тога извести криницу, тај би могао. А тим ире, што знате да прп министарској одговорностн играју улогу разне иолптпчке страстн, — симиатнје и антннатнје — на бп се могло рећп : не питамо је лн то бнло урађено у корпст државе или не, него ти си иросто тај закон задржао од извршења, и тп треба за то да седнш на оптуженичкој клупп п да за то будеш кривнчно одговоран. И уираво за што је опасво то, кад се закон задржи од извршења ? То је најопаснијс с тога, и казии се за то, што се замишља да је Народно Представинштво, донесавшн какав закон, нли суд донесавиш извесно решење, нмало на уму само државне интересе, а с друге стране и прнватне пнтересе, и кад се сад спречп пзвршење тога закона, н то још намерно, онда у велнкој већнни случајева то је штетно ио државу и но иоједннца и за то се то казнп. Но кад има случајева таквпх, да тиме није нанесена штета нн држави нн поједннцнма, него може Још да буде чак и корист за државу до извесне мере, онда пре свега треба да решн та штета, која је навесена држави нли приватноме човеку. А што г. Др. Драгпша каже, да у једном случају може да буде користи а у другоме штете, — иа лепо, ако буде штсте, онда ће он без сумње за то и одговаратн. Дакле то је овде све предвиђено, н ја мислим, да овај члан може да се прнмп а да не буде штете ни но државу ни по прпватне пнтересе. (Чује се: да се репш). Потпредседник — Је ли вољна, Скупштпна да се реши? — (Јесте). Има још нријављених говорника: г. Др. Драгнша Станојевпћ ради личног објашњења и г. Илија Душманнћ.

Драгиша Станојевић — Теорпја, коју је сада развпо г. Гершић, опасна је ио моме мншљењу. Он је навео случај да одиста министар може иатрнотски да ради н ако један закон задржи од нзвршења; али нн е се сегпо случаја, ако један министар на штету државе задржи закон од извршења. Случај, који је он навео, одиста је такав како је он навео, Што се закон није извршно, мииистар је имао ираво. Међу тим то не смега, да мп запнтамо мннистра, за што тај закон нпје извршен. Миннстар ће на то изићи и казати, да бн било штегно по државу, да га је бпо извршпо, и онда ће он добитн ресолуцију од нас, — мн ћемо га разрешитн одговорноетц, II то је унраво кратко суђење ; он ннје извршно закон н узео је одговорност на себе, јер је бпо убеђен, да би оштетио тпме државу кад би га извршно, и ми убеђени у томе скидамо са њега одговорност; алп никако не смемо узетн у опште то, што може наступнти такав случај, на за то оставити одрешене руке министру, да он но свом благоразумљу извесан након или судске пресуде задржп од извршења а да о гоме не даје рачуна. То је, госиодо, врло опасна теорија, Дакле, однста могу настуиитн случаји, које је г. Гершић навео : алп ми хоћемо да учинимо одговорннм минпстра кад он не изврши закон. Дакле овде у овом случају мнннстар је добро учннно, што није извршио закон, алн инак за то он треба да даде рачуна, а како ствар сад стојн, ја могу напред рећи да он мора добити разрешење, и да се мора оправдатп. Али овако овнм нредлогом отворила би се широм врага, да он свагда може раднтн и рећц да је то као патрпота радио. Гига Гершић — Овде је г. Драгшпа прпзнао да се може по неки пут дескти да се поједини закони задрже од извршења а у интересу државе, али кажа да хоће да министри б\ду одговорнн. Па ја сам наноменуо мало час да нма две одговорностн: политнчке н крпвпчне. Министар иарламентарно нред Скупштином у свако доба за свој рад одговара, н ако Скупштина нађе да није добро радпо, она ће га оборитн, п он ће нћп кућп; али не може се рећи да је то мала казна, јер она много утпче на јавнн рад. Дакле о томе нема сумње да овим нпје пскључено, да Нар. Скуиштина у свако доба може мннпсгра иитати и тражити рачуиа, за шго је задржао закон од извршења. Он ће нматп да се оправдава пред Нар. Представннштвом, н ако оно сад нађе да је његова радња била у пнтересу државе, онда ће га ослободнти одговорностн. Међу тпм Др. Драгиша наиомену: па шта ћемо ако буде држава оштећена ? Па ако је оштећеиа, онда је то друга ствар — одговараће за државну штету. Ја ћу опет да ионовнм оно, што сам мало ире казао. Ако бн се метнуло. да чамо за спречавање, за задржавање од пзвршења закона буде одговоран без обзнра на то, да ли је држава оштећена нли не, и кад бп се то усвојило, онда му не бн помогла ннкаква скуиштинска ресолуција. Али, узмимо овај случај. После три 10дине дође друга скуиштннска већина, завлада друга струја, па каже му: тн мораш сестн на опгуженнчку клуну, јер сн тн задржао закон од извршења, а не ниташ се, да лп је то донело штете нли користи за државу ; ту просто каже се : мораш да седнеш, н ја имам рачуна да тн идеш на оптуженичку клуиу. Дакле, одговорност није избегнута и ово последње може да буде врло опасно, а то зацело не треба да буде, кад је неко радио патриотски и за корист државну (одобравање ; чује се : да се реши). Драг. Станојевић — У главном и јесте то питање, да ми нећемо да он само политички одговара, него и кривично. Главно је то да се спречи злоупотреба закона. Бојазан г Гершића, да може после 3. године доћи Скупштина, која ће казнити министра, из партиског нерасположења, ја мислим, неоправдана је у земљи, у којој је било тако много хрђавих министара н нико ннје с.говарао. Дакле, главно је да се овде не може да каже, да министар само политички одговара па да он сам да оставку и иде кући, него да се он и кривнчно казни, ако учини оно, што не треба.