Narodna skupština

28 САСТАНАК — 11 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 285

дико хоће да се боре против целога народа, онда кад овај не мисли то да ради. Мислим, да је право да се ти људи више казие, него онај који из већине народа дође на владу; јер онај може некп пут да у интересу чемље учини нешто шго је противно овом закону : на прилику да доведе страну војску. Ви зиате да се так:;и уговорн закључују гајно и да морају бити гајви. Може један краљ, или минпстри начинити такав тајни уговор, уздајући се да ће бити користан но земљу. Кад се свршп рат, он донесе користи, зар Скупштина да осуђује таког министра ? Истина он је погазио Устак, али га сигурно неће осудити пи јеана Скупштина. Ја сам за го да се овај члан не враћа у одбор, јер одбор све што је могао но Уставу радити урадио је и ова казна не може да се повећава. Марко Петровић — Заион о мпннстарској одговорности то је једав самобпган дакон, којн је тешко довести у везу са крнвичннм законом, и ио његовим одредбама судити мннистарске кривице које су особене ирнроде, јер је кривичнп закои прављеи ире нашег Устава, када иису могле бити ни предвпђене ове кривиде о минисгарској одговорностн, јеј> министри у држави тада нису би.ш они и онаки факторн какн су дапас у уставној земљи, и њнме су са свнм други државнн одвосн регулнсани. Онда се још није могло ни нредвиднти какви факторн у држави могу да утичу на лењање облнка у држави. Дапас кад се у државнн живот мешају н другн фактори, од чије радње зависи судба, сиокојстао н нравнн норедак једве државе н народа, — кад једна влада зависећн од расиоложења народног, нли окуражења од Краља може да прави велнке нереде у државп, да омета иравплан развнтак државе; кад је данас створено такво стање новил , уставним животом, којн је створен носле кривичногзаконнка ' — онда никако не можемо да натежемо закон о министарској одговорности н да ова црие свој живот у кривичном законнку. С тога мн се чиии да не треба да се вежемо, регулишућн одредбе овога закона за одредбе крпвичног закопика, који је створен у другпм нрилнкама наше државе. Радња владе једне земље, штегна ио мнрно развнће нсте, мо.ке ! да не доиуштеннм нутем ночнне оно, што често нута може да нма облик издајенчкн, облик који се може да сматра по кривнчном закону као злочин, и мени се чини казннти тај злочин само до 5 година затвора значи ићи на руку да се ј рађају прохтеви за таке злочине. Законп у колико су нозванн да казне крнвце, утолико имају н једну илемеиитију намеру, да својом строгошћу одврате људе од крнвице. Алп кад се у закон стави блага казна за велпке кривице, тиме се п нехотично изазива ирохгев да се чннн нокушај за таке крнвице које мењају судбу једног народа. Кад се законн стварају треба нх стварати с том намером, да се они правилно и иримењују н ноштују, и да су држављанн једне државе задовољнп са њпма, јер им онн иредстављају једнакост грађанску у иравпма и дужностима. Међу тпм ја сумњам, да би ко био задовољан ц тада кад би видио да нев - о, којн нокуша да доведе у питање оистанак државе, за то био осуђен на казну од 5 година, и то као заклет, и плаћен да чува нли унанређује иостојеће државно стање и иоредак; — док други грађанин, којн ипти ,је васинтан, ин иозван, нп плаћен, нн заклет на то, иокуша да то стање недозвољеннм путом н начином мења, на се осуди на 20 годпна заточења или робпје у гешком окову. Тога часа када се то примети, осетиле би се злс носледице, које би за собом оставила следства тако благе казне. Уставне владе су, у неколнко се може рећи, извршнн орган народног нреставништва и владаоца, старајући се но дужности својој, да се воља народа, оличеаа у законпма које народом изабрана скуиштина нзноси, и које народом нризнатн и утврђени владаоц иотиисује, иравилио и ио својим ирописима извршују иреко државнпх органа п поштују од народа. — И сада, када тај извршни орган, као целокуина влада нлн поједини члан њен, погази, и.ши окуша да иогази којп државни закон, или још и устав у целини нлн поједпиим одредбама његовим, — он је тога часа иосто злочинац, кои насилно одузииа н нпштп целом народу његово властито добро, муком н можда скупим жртвама стечено,— и за то се казни само ј

до 5. година затвора,— док један обнчан крадљивац, или иасилннк који је ошгетио кога само у оном, што му је н сам он, нлп и први сусед кадар накнаднти, казнн се до 20 година робије. Да влада не може имаги за ово олакшавајућнх околносгп, разлог ми је н тај, шго влада пп једиа не може бнтн ириснљена на то ин од в1адаоца нн од народа, јер народ у лицу своје већине скуиштииске готов је вазда да узме у заштиту своју поштену владу својом сувереном снагом, коју црни нз народа кога заступа,— а ако би влада хгела да вршн неуставпу вољу народа, н ако та воља није на основу Устава, она налазп увек аа моћан отпор од стране владаоца, који стојп као главнп командант војске, иреставник сиремне н органпзоване моћн државне, п има вазда моћних средстава на расноложењу да сузбпје пе само владу, по и саму скунштинску већпну п цео иарод од неуставпнх нокушаја. — Обазримо се сад на другу страну, ако је влада иактирала са владаоцем п оће да крњи права пародна, онда где ћемо мн да нађемо заштите; нарочито с тога што су у њнховпм рукама сва моћна средства организоване сааге државне, као што је власт државна и војеиа којом се они редовно служе и тада, када иарод баш у ингересу саме отаџбнне н свога иотомства хоће да промени постојеће сгање удржавп.— И према овоме довде изложепом, мени се чпни да свакп министар, који би био склон да чпни овакве крчвпце, кад он впдн да ће свега моћи бити кажњен 5 год. заточења, у случају неусиеха, самим тим појачаће му се нрохтев и кураж да угази у покушај и извршење иобр .ЈЈаних у закону крпвица, н го вазда још и са врло поузданом надом и на брзо номпловање усљед могуће промене стања у држави у оном нравцу за којп је он осуђен. Дакле п по самом природном појму о правди, кид за обичне грађане ко,;и немају нп довољно васиигања н тодику меру свести о посљедицама једног дела, ннти су заклетвом ни иоложајем д >бро плаћенпм обвезаии, нити имају толико средстава на расположењу за нзвршивање злочина овакве врсте но су у том случкју изложени велнком р1иику,— ностоји тако тешка казна, онда иитам вас: како можемо да се задовољпмо, да буде тако мала казна министрнма, који за своје предузаће налазе често основа н у круни и у војсцп, којп ни једпо нису позвани нц плаћени да служе неуставиим и недозвољеним нрохтевима влада, но светпм ннтересима народа и огаџбнне? Зар је онда та казпа за њих довољна? Најиосле, ја ие могу једну владу да стављам на иогу равну с .једанм грађанпном; кад ов ј хоће насилним иутем да иромени облик влахавине у земљи илп иокуша који другн иут пздајства пнтереса своје ота,џбине. Грађани често могу у томе имати и патриотске намере које немогу мирним и легалним путом да изведу, па су онда ио чисгим пагриотскнм гежњама п чесго по светпм дужностпма спрам отаџбпне п потомсгва иозванн н принуђенп да насилним путем иромене сгање у држгви, и то једпно пз чисте љубавн према својој отаџбинп. Па зар они чнја је снага много мања но владина, н која има толико моћнпх законптих средстава за пзвршење своје цељп, која ужива благоволење круне или иоверење иарода, иа се некористи тиме но се послужи неуставннм пли иасилним мерама, зар она тада да буде кажњена гако благом казном, док се грађааи који често немају легалппх средстава да иосгигну своју намеру, јер су нм она узурпирана насилно, н усљед тога лаге се крајннх мера у својој ревиости за добро отаџбпне иа се казне са 20 год. робије За то ја кажем, да влада, која би се тако служила изванредним, ирогпв-уставним путем за нзвршење своје цељи, ја тада 10 не би чак ни сматрао за иолитичку крнвпцу, већ као обичан злочин. Па и шта је влада и сви осгали слични фактори уземљи? Ништа друго до један стражар, којп има да чува земљу и државне законе датом јој влашћу онако исто као што то Ч1шп један војник на стражи са пушком у руци, коме је иоверен живот чији, или имовипа чија на чување. Дакле ја у овом случају сматрам владу као војника на стражи, који има да чува оно, на шго се заклео. Ако војник тај изневери своју дужносг онда је он један обичан издајник; војник, којн има да чува владаоца, благајну илидруго што, па то не врши