Narodna skupština

28 САСТАН а К - 11 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 293

велику одговорност тог положаја, у једној зби .Ба парламентарној н усгавној држави. Доиста у свакој парламентарној држави, минист.чр прима иа себе сву тегобу н одговорност, кад је одликован понерењем Народне Скупштине и Круне, која је одговорност скопчана са његовим положајем. И онда мора и треба он да имд и неке гарантије према тешком и изузетно.у положају, што га он заузима. Ја мислим, да ћете сви признатн, да ако је ико ирема своме послу и положају изложен партијској мрзости и нападима, то морају бити нзложени они, којн седе на министарским местима, јер они су позвани да некога приме нли отпуете из државне службе и т. д. па тнме нема сумње, да стоје у таквом положају, да су они вазда циљ, противу кога су највећма управљени партијскк нападаји и стреле партијскога гонења. Може се деснти један овакав случај : узмнмо да у једној Скупштинн има већина, која није наклоњена једном мннистру; ј рецимо, да тај министар и није више на мииистарској столици, и она га оптужује. Тај се предлог за оптужбу поднесе Скупштини и она га усвоји; узмимо да то све буде из неког нерасположења према томе министру, јер не мора бити, да је та оптужба увек основана. Та Скупшгина зна, да кад та ствар дође пред државни суд, који нема партијских обзира или интереса, него који ће да судц по својој савестн и убеђењу, дакле, кад она зна, да ће га тај суд ослободити, она као већина може казати ; кад знамо да он неће бити осуђен од државног суда, онда нека лежи бар два месеца у притвору. Дакле свакојако има места, кад смо усвојнли две трећине гласова присутних посланика, кад се преко онтужбе пређе на дневни ред, онда по тој истој логици треба да усвојимо и овде // гласова, кад се један министар ставља у притвор, јер у овим стварима могу врло лако да играју улогу поједина партијска нерасположења. Павде Ранковић — Кад ирочитамо чл. 110 Устава, а нарочлто други став, видиће се, да за .један закон, коме морају да се покоравају и Краљ, и влада и народ, кад се реши довољан је и један глас више иреко половине од целокупног броја носланика. Дакле из овога се впди, да за један закон, треба проста већина од присутних посланпка. У чл. 20. овог закона о минист. одговорности, тражи се 2 / 3 иосланичких гласова, иа да се један мпнистар може сгавити у притвор. Ја питам, да ли је једна оптужба министра од веће важности, пего вакав закон коме се морају покоравати и Краљ п министри и народ ? Ја мислим да та оптужба није од веће важности. И с тога сам мишљења да ово са свим отпадне, тако дг и за једног министра важи то, да је довољна ироста већина гласова, иа да се он може ставигп у притвор. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Бојим се, госнодо, да превелика ревност да се обезбеди земља од рђавог рада једног министра, не изазове супротну крајност, да се учини скоро немогућним и добар рад министров. Узмимо само случај, према изменама, које се овде предлажу, да се један мпнистар може дати суду и за сваки неистпнит извешгај Скупштини. Лакојенаћи 20 иосланика, који ту оптужбу потипшу ; проста већина у Скупштинп реши, да се преко те оптужбе не ирелази на дневни ред, и та иста скупштинска већина реши, да министар иде у притвор. Ја бпх питао, господо, ко би према томе хтео и смео бити миннстар, кад зна да ће бити оитужен и иритворен чим друга нека странка добије већину у Скупштини, јер збпља није тешко сваком министру пронаћи да је о нечему неистинито Скуиштпну известио. Господо, решавање у Скуиштнни о каквом закону не може се нпкако упоредитн с оним начелом Скупштинским, кад хоће да оитужн једног мннистра. Аргуменат, који је иредговорнпк навео : кад се за један закон тражп проста већпна гласова, зашто то да не може бити и прн решавању о оигужби и притвору једног миннстра. Ово не може господо бнтп зато, што кад се решава какав закон у Скупштпнп, о њему ге сасвим хладно размишља и решава, на протнв кад се ])ешава о оптужби каквог мнннстра, то решавање није могуће да буде без икаквих иолитичкпх страстп и тенденцпје.

У Скупштпнн неће можда бпти увек овошка већина, као што је данас. Време може настатн, да већина пе буде у оволнкој размерн но само са 3, 4 до 5 гласова. Таква већина не може се казати, да је не сумњиви израз народна расположења, јер ио она 3, 4 до 5 гласова не може се иоуздано одреднти, на којој је странн воља народна. Таива дакле већпна устаће протпв једног иређашњег мпннстра, са којим се није слагала у партнјскпм стварпма иа ће њпх 20 да нотпишу оитужбу, а већина неће нреко те опгужбе прећи на дневнн ред, него ће решитн, да се он сгавн у иритвор. Баш са онпх обзира иравде, које споменуше неки од господе предговорника, не треба таку могућност донустити, јер ту баш нема равноправности: док се сваком грађанину за његова дела хладно суди по закону, дотле миннстру у оваком случају суде политичне страсгн. То није ираво ни ираведно. Ово шго се тражи, да треба V гласова од присутних носланика, па да се један минпстар може ставптн у иритвор, то су днктпрали само обзири правичности. Овим ннје учин.ена никаква неправда, него се пазило на то, да се онемогући рђав рад сваког миннстра, алн тако да гиме не буде онемогућен и добар рад. С тога сам зато, да остане овако као као што је иредложено. Милан Мостић. — Ја ни издалека не мислим да се ватам V коштац са мојим ирофесором г. Гершићем. Ту сам ја мален. Али ме навод г. Гершнћа ииак није могао убеднти да није у редакцпји овог члана требала да уђе одредба, да противу решења Скупштине о стављању министра у иритвор нема места жалби. Ја вас молнм да не изгубите из вида важност Устава, а нарочнто важност 9. члана Устава, дакле да не' изгубите из вида, да Скупштина данашњим својим решењем одстуиа од своје редовне надлежности н ириступа једној нередовној надлежности. У чл. 9. Устава стојп овако, и то је ансолутно, категорички јасно за сваку ону власт, која приступа лишењу слободе једног лица, да мора тога члана Устава да се нридржава. То што је Уставом прописано, то мора да се доведе у хармонију н са овим законом. По чл. 9. Устава нико не може бнти лишен слободе, без решења власти која га нритвара, и да у томе случају његово решење треба увек поднети ревизпјп впше властп иа баш да се притворенн жали нли не. Овде се даље каже; органи власти којц би скривили иротнв овпх одредаба, казнпће се за незаконо лншење слободе. Кад Скупктина донесе такво решење, да се један миннстар ставн у иритвор, она га неће сама собом у прптвор стављатн, већ ће то морати да извршн иолиц. власг, и ова кад узме овај закон о мннистарској одговорности, она ће видети ако остане по мишљењу г. Гершића, да ио овом закону није забрањена жалба која је Усгавом утврђена, и тада држећи се строго одредаба Устава, доћи у недоумицу : да ли да дозволи министру прнтвореном жалбу или не; а чо Уставу свакоме је дато нраво жалбе, и такав један чпновник стоји у неприлици , или да се огреши о овај закон о мпнист. одговорностн нлп о Устав. Самнм овим дотатком што се каже да противу тога решења нема места жалби, ви сте дали могућност том чиновнику, да каже притвореном мпиистру: нити .воју жалбу примам, нити ћу је коме слаги, јер у овом сиецпјалном закону о минист. одговорности каже се: да нема места жалби. Тако стоји ствар. И мени је жао што морам казати, да ме мој поштованн професор није могао убедити, да би из овог члана требало изоставити иоменуту одредбу. Мика Спасојевић — Као што је поменуто , овде члан 20. тражи, да са / 3 ирнсутиих члановл, Скунштпна реши: да се мннистар оитужи и.ш да се иређе на дневнн ред. Ја мислим, да отпада она зебња оннх, којп бране члан 20. да са г / а чланова мора решитн, па да буде стављен у притвор, а ако одбацимо предлог, да треба */ л ирнсутних, онда неће имати места ни решавање о притвору. А ака је решено