Narodna skupština
32 САСТАНАК - 15 ДЕЦЕМБРА
СТРАНА 349
фабриканти , којн у Власотинцу хоће да подигну фабрику, обратилп су се менп као тадањем заступиику мннпстра нар. ирпвреде, н ја сам им издао решење да они могу подићп ту фабрику. Ово решење није никаква концеснја, онн су само тражнлп да могу поднћп ту фабрнку, и ја сам нм ио закону морао тако решење даги, а за саму концесију они се морају обратитп Народној Скупштинн. Решење да могу подићи фабрику н радити, ја сам иотиисао с тога, што су се она обвезалп да ће и бољу маишиерију донетн, да ће бнти са внше маркова п у опшге да ће модерније н впше тога еснапа нроизводнтп, него што то бива у фабрицц, која у Лесковцу ностоји. Доцније се показало да онп ннсу све то испунпли, видело се да фабрнкант, који је то тражпо, ннје сам занатлија, него је довео вештс људе пз Бугарске да ту раде. Почео је уводити неке машинерије старе н сад је иредузео корак да тражи новластицу. Исиптујући како счојп потрошња тога сенана виднло се да та фабрика у Власотпнцу, мора немнновно да убије ону фабрнку у Лесковцу, ко]а оваЈ еснап сада израђује. Оно што је боље нека се и нодиже, а оно нгго је горе нека нропадне. Али према свему, што се до сада о тој сгварн зна, нема снгурностн да ће та фабрика у Власогинцу бпти боља него она што већ ностојн у Лесковцу. Сем тога сумња се нородида, да би ноложај оне фабрике у Власотиицу могао олакшатп кријумчарење тако, да она буде магацнн у којн ће се смештати крнјумчарскн еспап пз Бугарске. Ово нпје доказано, али постоји могућност да тако буде. Кад овако ствар стоји, ја држпм да нема никаквих 1>азлога, због којпх би требало хптати с решењем о овој концесији. Кад већ постоји једна таква фабрика у Лесковцу, а за ону у Власотннцу порађа се овакова суиња. онда збиља треба што свестраније нспитатп ту ствар, п зато бн требало примптп предлог посланпка пона Марка Нетровића. да се ова молба упути надлежнол минпстру те да он, проучив све прилнке, каже треба лп датн тражену концесију, илп осгавити то слободној конкуренццји (одобравање). Зато не треба усвојигп целокунно мншљење одбора, него треба иросто ову молбу упутити министру. Младен Живковић — Господо, почем сам ја носланнк нз тога краја, то сматрам за дужност да ову ствар у неколпко објаеним. Морам најпре да нзјавип да сажаљевам случај, што су се мојн друговп пз тога краја овде сиоречкали око тога. Сгвар је у овоме. Овд компанија, која има фабрику гајтана у Лесковцу, почела је свој рад од 1885 год. н радила је до 1888 год. За те три године они су готово сав свој капптал упропастнлн н дошлп до банкрогства, па сад, кад су се мало опоравплн н кад је њпхова радња ночела да напредује, онда овп, који внде нанредовање ове фабрнке п ових људн, траже да пм конкуришу, траже концесију да иоднгну фабрику у Власотннцнма да прера1»ују гајтан. Ја мпслнм, да ми то нећемо дозволпти, јер где је био ире да подигне оваку фабрику, што бн му мн наравно радосно дозволили и једва дочекали. Имао бн још да допуаим говор г. Томе Јовановића иосланика из Врања, којп рече: да би ту требало иоставитн 1 батаљон војске да чува, да се преко граннце не крцјумчари гајтан. То стоји и тако је. Јер од места где се има та фа. брнка нодићи до саме границе нема више од 6 сати. онда могу мислити , да они траже коицеснју за иодигиуће ове фабрике на том месгу само с тога, да бп могли шверцовати гајтан из Бугарске. Ја као носланик, одговарајући својој савести, својој заклетвп п своме мандату, рекох шта знам н шта мислпм, као и то, да и саму Скупшгнну са тнм унознам. Да се ова концесија тражн само ради шверцовања гајтана доказ је и то, шго је у Врању ухваћено 23 бала кријумчарског гајтана па се чак зна н го, да је ова компанија, која ово тражи, доносила гајтан у сандуцнма нз Аустрпје. Ово што ја говорим нознато је н самом г. мннистру народ. привреде и он ће то потврдити.
Кад бп ко тражио оваку концесију у иошгеиој иамерн, а не као што ова комнаннја тражи само радн шверцовања, ја. бпх на то врло радо нрисгао ; али, кад ствар овако стоји. онда молнм Скуиштину да ову иовластпцу одбацн. С тога молнм носланпке да ме у овоме предлогу потномогну. Војин Ђирковић — Односно одборског решења, имам да кажем оно нсто, што ион Марко, а сад хоћу да наиоменем неколико речп о самим комнањонпма. Кад узмемо прошлосг тнх компањона а сметње, које су онн правилн садањој фабрнцп гајтана, онда нема гарантпје, да ће онп остваритп ово што су у молбн навели. Ја ћу неколико примерада наведем, на ће Скуишгина впдетп да они нншга озбнљно не мнсле чинити. И сам г. мннистар фпнанцпје зна, да су они прво шверцовалп из Аустрије у Србију. Кад је мнннстар фпнанснје забранно уношење гога гајтана у Србнју, онда су ночели да шверцују бугарскп гајтан преко Турске у Србпју. За то су они кажњеии 20.000 дпнара п дан дањн не дпже се овај гајтан. Дакле разне сметње правили су на све мчгуће начине и кад пису моглп п даље да шверцују, онп су измислили начии да се у томе послуже тнме, да подпгну хабрику блнзу границе, где бн требало 5 Оатаљона војска ноставигн, да чувају од шверцовања, иа опет не бп се ништа могло учипити. С тога сам мншлења, да се ова молба њихова одбаци као ио све некорисна. Потпредседник — Оглашујем, да је претрес свршен. Најнре ће се гласагн о предлогу иоп Марка Петровпћа; његов иредлог гласи : Да се по молбп Косте Илића и другова донесе овака одлука : „Упућује се министру нар. нривреде на призрење п оцену, п по томе на даљн надлежни постуиак". Ко је за то да се прими иредлог попа Марка нека седн. а ко је протнв нека устане ? (Сви седе). Оглашујем, да је Скуиштина усвојила иредлог нопа Марка. Известидад чита: Петар Тнна професор моли, да му се време бесплатног предавања од 18 децемара 1886 год. до 15 септембра 1887 године урачуна у редовну предавачку службу. Решење : По закону уважавају се само годнне иредавачке службе предавача са одређеном платом на закону основане, те се ио томе предавачпма, који су хонорарнп илп беснлатнн, не могу уважнтц, пошто је њпхова служба ио све нропзвољна, а бесплатннм иредавачпма више практнчна. С тога је одбор мнења да се нреко ове молбе пређе на дневни ред. Потпредседник — Прима ли Скуппггнна одборско мншљење ? (Прпма). Известилац чита: „Ангоније Поновић и комн. пз Лесковца моле да нм се да нскључива иовластнца за 5 година за пронзводњу гајтана. Решење: На основу чл. 177 Устава земаљског, све новластице ирнпадају искључпво државп; иа с тога је одбор мншљења, да се ова молба унутп г. мин. народне прпвреде, но с тим да молиоцмма може дати повластицу од 3 до 4 годнне са 100 до 120 чаркова" Стеван Миљковић —• Ја бих молно г. известиоца, да покаже поименце који су компањонн у тој компанијн. Иавестилад — Овде Је потиисано само : Антонијеје Поповић и компанија. Стеван Миљковић — Тамо су у тој комцанпјн Бугари главни органи ; н интам колпко је Срба ту научило, да рукује овим занатом. Потпредседник — Оглашујем да је претрес свршен. Ко је за то да се нрпми одборско мишљење нека седн, а ко је против нека устане. (Сви седе). Оглашујем да је усвојено одборско мишљење. Известилац чита: „Тома Селесковић инжињер из Крагујевца моли, да му се време, што је провео као дпјурннста, урачуна у указне годпне службе.