Narodna skupština

СТРАНА 348

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

КаФа је овде 20 гроша кило а у Скопљу је 8 гроша ока. Ја мислим кад је он такав патриота, што не подиже своју Фабрику негде дубље у унутрашњост наше земл.е него баш на граници само], где би требало читав баталион војске да их чувз да не шверцују. Господин Тодор је лепо казао шта та кумпанија мисли. Та кумпанија није за то ,*а она шири индустрију, него је за то, да гајтан, који се израђује у Бугарској. и који је много јевтинији шверцује овамо, те да може конкури ;ати. Та Фабрика не кошта бог зна колико. Није таква, да она вреди хиљаду дуката. Ја мислим, да она не кошта ни сто гроша чаршиски. Ја знам кака је намера те Фабрике ; намера јој је да буде само на том месту, како би могла што више шверцовати. Нека Скупштина донесе одлуку, да се она подигне негде дубље у унутрашњост наше земље, па онда халал им мајчино млеко ако могу шверцовати, За то ја предлажем да остане одборско мишљење, али тако да нм се да повластица да могу подигнути Фабрику негде дубље у земљи, а не тамо на граници како би шверцерајем иштетили нашу ђумручку касу, јер ни десета част прихода не до.1ази у државну касу због шверцовања, Марко Петровић — Мени се чини, да је сама одлука одборска неправи.ша ; неправилна је у толико, што се она упушта у испитивање ствари, за које није ни позвана, ни надлежна, ии стручна. Одборско је то, да види, да ли је какова молба основана на закону, заслузи, или нозитивном праву или не; и да лн није неко незаконито оштећен од државне власти у име власти и закона, или на иослетку за молбе оваке врсте, да ли су оне у начелу корисне по каквом основу за општи ингерес народа илц коју грану напретка народњег; — али да она улази и у шпецијално испитивање и саме економне стране те молбе, она није надлежна, нити позвана на то. Јер, кад би се усвојило оваково одборско мишљење, онда би се тиме још у напред одређивао правац владе за питања оваке природе, зашта одбор за молбе и жалбе нити је стручан ни надлежан. Зна се, на који се начин добијају повласгице. Оне се добијају путем законодавним, Пре тога захтев какав за повластицу долази претходно на испшивање сгручним људима; који су кадри проценити вредност тако поднетих питања и нрема томе донети предлог за озаконење њихово, пошто се направи пројект, и овај иде прво Државном Савету. За тим се Формалним указом износи пред Скупштину и ту пролази кроз одбор и напослетку се тек износи Скупштини на решење. Дакле, једна молба за повластицу пролази кроз неколнко надлештава, која ће да оцене стручност и корисност љихову и тек тада долази пред Скупштину на решење, а не овако из небуха неиспитан н непроцењен од надлежних и стручних. Да је одбор казао, да ова молба иде само министру без икаквих даљих мотива и одређивања шта треба минисгар да ради, онда би то било коректно ; али кад он доноси и другу половину свога решења у којој се специјално одређује шта и како да се уради по овој повластици, ту је он погрешио, јер за то није био надлежан, У тој се молби тражи да се ослободе увоза извесних артикала царнне, одређује се извесан број чаркова и остало. Мени се чини да ово питање треба озбиљннје проценити, јер још на први поглед, ту се види јака утакмица и појединих лица и без повластица, а повластица се даје онде гди неће нико да уложи новац без осигуране користи, а овде се види просто једна утакмнца и без повластица, — и кад је тако онда можда не би требало ни даваги никоме какве повластице, него оставитн поље слободне конкуренције. Зато ја предлажем: да се усвоји само она нрва половина одборског мишљења, по ком се ова молба упућује надлежном министру, без икаквих других мотивација. И вато молим г. г. посланике да ме у том правцу потпомогну, (Потпомажу га). Мијајло Поиовић — Ја сам устао једино у тој намсри, да на основу Устава кажем, да ова ствар још није сазрела за решење. И по томе оие разлоге, које сам мислио зато да изнесем, они су готово исцрпљени, од неких предгопорника а нарочито г. Анђелковића.

Но члану 177. Устава, повластице дају се само путем закона и то опет за одређено време. Кад се то зна, и кад се зна какву процедуру има да издржи један такав предлог : да се састави пројект, који ће ићи у ДржаЕши Савет, па тек после да се овај износи Скупштнни која ће изабрати из секција одбор, па тек овај износи га Скупштини на решење, — онда о овој ствари не може се сад донети коначно решење, него би требало, да ова молба нде претходно надлежном минисгру те да он састави пројект, кога ће послаги Државном Савету и тек после да га изнесе пред Народну Скупштину. И у томе се потпуно слажем са поштованим предговорником г. Марком Петровићем. То је односно нрве половине а односно друге половине одборског извештаја, не слажем се са мишљењем г. Марка, што вели, да одбор на основу истог члана није имао нраво да се упушта у расправу економних питања и наглашује неке погодбе, те да се таква предузећа могу да учине. Такав приговор не може опстати за то, што знамо, да се повластице дају у впду закона, а знамо п то, који може да чини законски предлог. Могу чинитп и посланици и влада. И према гоме Скупштина има права да у овом питању узме иницијативе па може да чини предлог, и на осиову тога мислим, да је одбор имао законског разлога што је учпние оне напомене. Одбор није морао и ту да етане и да кажа да се ова молба просто шаље министру, пего је имао разлога, кад је казао, да и оне погледе, које је одбор напоменуо, мииистар има на уму при ирављењу нројекта. Одбор је могао чак и сам да састави пројект, и да га поднесе Скупштини, и гај би пројект био такође законски предлог с којим би Скупштина имала да учини оно, што и са осталим законским предлозима, а то је: да га упути Државном Савету, и када се отуд врати, да састави одбор, и кад из овога изађе да о њему решава. Мислим, да је решење одборско коректно, јер је основано на закону и Уставу. Тома Бојичић — Мц знамо да много оскудевамо у фабрикама и да због тога трпнмо оскудицу. Кад је то тако онда можемо бар да охрабримо једног и.ш два човека који бн желелп ово нлн оно да производе у нашој земљи, ге да би тиме прошнрилп нашу домаћу индуетрнју. Нрошприћемо најбоље онда, ако дозволимо конкуренцију у овоме погледу. Ја мпс.1им да у томе питању не може биги спора и греба да га с.вн потпомогнемо да се што више рашпри. Што неко рече, даако ово не дамо, да ће се гиме впше кријумчарпги ; ја мислим да то ннје никакав разлог и нема смисла да неко унанред помишља на какво зло, које може да наступи. Тима разлозима не треба да се руководимо. Треба нашим грађанима, који може да нодигне какву пндустрпјску фабрику, дозволнти то и датп им нрилпке да могу и они што допринети у корист наше земље Нека свакн према свом стању и капитаау ради колико може у корист своју и целе земље, а не казати, па то кошта толико и толико и он неће моћи ништа да учннн. Мене је нзненадио говор веких посланика а нарочито говор г. Виће Радовановића, што каже : ако дозволимо да се иодигне ова друга фабрика онда ће она ону прву срушити. То не може бнти и за земљу не бн било никакве штете већ корнсти, што би они између себе један другом конкурисали, развијали фабрике шго боље, еспан бп се иродавао јефтинпје и народ би мање нлаћао, а добијао бн што бољи еспап. Ја мислим, да не треба давати мононол на концесију само једном лицу, него треба давати и другнм лицима, који се за то јаве, те да тиме ширимо нашу индустрију. Дакле, ово је гледнште боље и не треба да дозволимо да станемо на то земљиште, да оваку концесију добије само један или два човека већ, као што рекох, треба то дати и другнма, да се наша пндустрија не би сузбила него ће се тиме још проширити. Ја сам у начелу, противан мишљењу одборском алн се потиуно слажем са иредлогом попа Марка Нетровпћа, да се ова ствар унути министру народне иривреде, ге да он да своје мишљење и поднесе закон. пројекат по истој. Министар унутр. дела Ј. 4 Ђаја — Господо, о овој ствари могу н ја у неколико датн објашнења, иошто сам био неко време заступник мнннстра народне иривреде. Ови други