Narodna skupština

34 'САСТАНАК

дова. Но иеко може подвалити једном судкји и овога може мннистар лравде да казнп тромесечиом платом за ненослушност. Узмпмо да један такав судија пма новећу фамилију на терет, шта му остаје кад је он кажњен тромесечном нлатом 0 он ће бпти горн и н.сму не остаје нншта друго, него да отворено уђе у злоупотребе, кад му мпнистрова казна спречава да нздржава своју фамплију; он ће се регрезираги н за идућу тромесечну казну плате н онда шта је отуд,а иастало ? Настала је жалосна посдеднца, да смо мн отворнлн ишром врата злоупотрабама. Због тога, господо, .ја миелим, да, у колико на намп лежп дужност поштовања Устава, а тај Устав створио је п обезбедио услов за судску независност, у колико па нама гежн дужвост, да уклонпмо ону струју, која може вештпном плн и снлом да се створи, и у колико на нами лежн дужност, да сгворнмо што више услов за јачу правду у земљн, ја мислим, да нам је због тога већа дужност, да одсудно одбацимо овај предлог мивпстра правде, јер само тада доказаћемо да счо достојни слободе п иравде, коју треба да сачувамо. Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Госнодо иосланнци ! Молнм вас да се у говору уздржавате од ногрдннх израза ирема судовнма н судијама у опште ; јер то неће ништа да користп, а може да шкодн угледу напшх судова. Не заборавите да свака хрђава реч о судијама, која овде иадне, неће осгатн само у Скупшгини, него ће одјекнути у целој земљи, па и ван гранпца наших. У потврду овога ја ћу вам навести један прнмер. Пре неколико годпна на скупу акционара Народне Банке, упракни одбор нашао је за добро да у своме извештају употребн неке оштрпје нзразе о нажим судовнма. Многи европскн журналисти су једва дочекалн, н на све стране раструбилп. Ту не давно ја сам нмао прилике да говорим са једннм страннм послаником о нашим судовпма. Доказпвао сам му да су судовн у нас независнн, н да су пред судовпма свп равни. Госиодпн посланнк као у шалп одговорио ми је : „тако не велн управни одбор народне банке"! Из овога што сам навео виднте и сами да треба водити строга рачуна о томе шта се о судовнма говорн, јер то може да шкоди не само угледу наших судова, него и ннтересима трговачким и фннансијскнм. За то вас ја поново молим да се у говору уздржавате од оштријих израза према судовима. Сматрао сам да иажњу вашу на ово скренем, а о самој ствари, која се претреса, говорићу доцнпје. Известилац Сима Костић — Ја нмам само то да кажем, да је мој колега дао доказа да врло лако схвата говоре свију посланпка. Но менп је чудо то, како је могао да тумачи онако мој говор, кад је могао и требао да увидц да се он односи на г. Авакумовнћа а не на њега. Ја нисам износио предлог да се одустане даље од начелне дебате, него сам, на говор г. Авакумовућа, да је нред Скунштином ирочитан иројекат г. министра нравде, казао, да то не стоји. Г. Авакумовић је даље тражпо да се овај пројект у начелу одбацп а ја сам му одговорпо ово, што сам казао. Да се неби завелп поједини посланпци тим погрешним извођењем, сматрам за дужност да кажем, да треба водитп начелну добату о пројекту како га је донео скуиштпнскп одбор по овом закону а никако се обзпрати на нројект, како га је поднео г. минисгар правде. Дакле, према свему овоме може се говорити у начелу о овом пројекту. Стојан Рибарац — Ја имам радн личног обавештења да кажем, да сам ја казао ; да је схватање мога колеге известиоца Симе Костића некоректно, јер не стоји пред Скуиштином на оцену иредлог и извештај одборски него предлог г. мпнпстра правде, што је п самим прочптаним извенпајем објасњено. Радисав Митровић — Господо ! Ја мислпм да смо сложни у томе да треба чувати судску незавпсност, алп мисбим да треба да смо сложни н у томе, да се стане на нут самовољи иоједивих судија, јер морамо признатп, да има те самовоље скоро у свима нижим судовима. Има појединпх су-

МНПМБКВ* 17 ДЕЦЕМБРА СТРАНА 378

днја, којп мнсле да су добпли таннју на службу, да им не може пнко ништа, иа не долазе тачно на дужност, а међутпм нема ншсакве казне да пх натера да раде као што треба. Г. миниетра правде, да поднесе овај предлог Скупштпнн, није побудило то, што је рад да нма у рукама ираво да казни судпју н да буде неко њихово страшило, него да казни само оног судију, кога председннк суда тужн, јер има н хрђавих судија. Сам г. Гибарац прнзнао је да нма у судиЈама и трговпне. Тога на жалост нма допста у многим судовима, који : личе као да су неки економи јер имају стоке, коју на поклон добпјају, и народ је једног таквог судију назво „смотауз" ; има и такав случај, да је нека жена ушла у заседање и наивно пнтала, ко је гај суднја који нонпштава пресуде, јер је, вели, донела једну банку да му да, да јој нресуду ионпштп. Дакле, за овакве суднје требало бн да нма неке казне, н кад овај предлог усвојш -о, такви ће се иланштп од казни г. министрове ; а ако и касационн суд судп норотскн но познавању саме стварн. Према овоме предлог г. министров умесан је и треба га усвојпти. Што г. Авакумовнћ брани овакве судпје, то нпје ннкакво чудо, јер он зна каквп су његовп партизани но судвима... (Чује се : то је увреда... жагор). Г. Гибарац рече, да су они првн тражилн судеку иезависност још 1858 год.; а ја њега иитам : на зашто је не дадоше онп кад су толико владалн, п онда што ннсу увелн судску незавпсност, него нанредњаци дадоше први судску независност тек 1881 год. Он даље вели, да не треба ни једиог судију казнптп кад ногреши и вели да ће тада бити и гори и — но тој логпцн не треба никога ни казнити да не буде гори, и не би требало ни лопова казнитн, да не буде горн и т. д. Шта ли ће да раде они, које сада судови бадава и без икакве крпвнце кажњавају, н да ли пх неће тпм натерати да буду горп. У потврду овога навешћу један пасус из пнсма, које сам јутрос добпо од једног прнјатеља, а то је ово:.... „Ономад првостепени суд осудн Чанчаревпћа председника општине мокро-горске, што је путем штампе нанео увреду тамошњем учитељу, на 3 месеца затвора н 2000 дин. у корнст државне касе. Међутнм он је доказао све оно, што је у новннама казао, но суд велп „тп јеси све доказао што сп у новинама навео, али си му нанео увреду путем штампе" н осуђује га. (Жагор). Затпм: „Неки дан опет осуди Вељка Стевановића председника општине субјелеке на 3 месеца затвора за нанегу увреду каиетану пожешком Костп Павловпћу, и туде човек доказује све, али га суд опет осуђује".... Зар се из овога не впдп, да су судови партискп. (Жагор....). Потпредседник — За Скупштину нема вредностп оцена појединих грађана о томе, како је који осуђен. Радисав Митровић — Према свему томе, што сам казао, не само да треба усвојити нредлог миннстров, него, ако се ове мере не покажу довољне кроз годину, две, треба тражити још веће и строжнје мере и казне за хрђаве судије нижих судова. Станко Петровић — Браћо ! Еад је реч о судској независностп, онда и ја узимам реч, да кажем нешто. Ја ћу да иоменем, кад је први пут уведена судска независност у Србпји а то је 1881 године, онда се Скунштина врло брижљиво заузела да ту независност створи онако, како ће заиста иотпуна иравда у Србију бпти заштпћена. Ми се сви сећамо да судска незавпсност много кошта Србпју, но њоме се није постигло оно, што је народ и Скупштина желела, него је могла само да одбрани и одржи напредњачку владавину. Скупштина је једногласно дала 100.000 дин. да се ова независност изведе и пристала је да судије буду незавнсне, и мислила је да ће ова судска незавпсност бити велпка гарантпја за иравду српскпх грађана, али на жалост она је жргвована, само да бн се могла одржатн н опстатп ондашња напредњачка владавпна. Та тако скупа и ирескуиа судска независност доведе још и Бонтуа, разне моноиоле и Сливнпцу ; а да је одбачена још онда, напредњачка би влада пала и ова би се земља сиасла свих несрећа, које су они