Narodna skupština

41 САСТАНАК — 20 ЈАНУАРА

СТРАНА 437

Ннкола Јотић са још 9 другова сви из села Шалинца, у ср. смедеревском окр. подунавском моле, да им се исилате реквпзицпоне признаннце. Сељанн из округа ужичког и ваљевског моле, да се просече иуг из Ужица Јеловом Гором ц поред Пављена за Ваљево. Коста Поповнћ телеграфпста из Вран.е, моли да му се годнне службе проведене у учнтељству урачунају у указне. Бивши кметови из Врањеша, Подунавца и Вунушице у ср. жпчком окр. рудничком моле, да им се не нанлате дијурне за иолгођа оних година, када су кметовп билп. Стеван Јовановнћ нз Стојника у ср. јаееннчком окр. крагујевачком моли, да му се продужи рок за плаћање дуга држави. Грађанн нз Нирота моле, да се помогне Коети Илићу н друговика, којп подижу фабрпку гајгана. Арапђео Дмптровнћ учитељ из Ниша, моли Нар. Скунштину, да му се неке године проведене учнтељске службе као привремене урачунају у сталне. Мпјат Мартиновнћ тежак нз Голубовца у ср. трстеиичком, доставља среску власт, што је прпкрила она акга, која се односе на заузимање државне земље. Никола Здравковић нз Бистрице у ср. млавском, окр. пожаревачком, моли за исилагу реквпзиције. Персида Јовановпћ удова нок. иоиа Лазара нз Алекспнца, молн Нар. Скуиштпну да она нареди, да јој се пзда полгодншњи ириход од бнвше парохије њеног мужа. Грађанн из Власотинаца моле, да се Кости Илнћу н друговима дозволн подизање фабрике гајтана. Никола Јовнчпћ нз Губеревца у ср. леиеничком окр. крагујевачком, жалн се против полициске пресуде због нродатог имања. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе уиућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути једну молбу за одсуство. Секретар чита: Председнику Народне Скупштине Молим Народну Скупштину да ми изволп дати 20 дана одсуства ради мојих нужних иослова. 19 јануара 1891 год. Уајечар. Стеван Нешић. Потпредседник — Одобрава лп Скуиштина г. Нешићу тражено одсуство? (Одобрава). Изволте чути једно иитање на г. министра унутрашњих дела. Секретар чита: ПИТАЊЕ Народној Скупштини, У срезу студеничком округа рудничког налазн се на положају среског начелника бивши официр Алекса Алексић. који је пре постављења, био осуђен пресудом судском, као што јс објављено у војном службеном листу, па скоро помплован. Алн и данас, тај исти Алекспћ, валази се иод ислеђењем, које се води још пре његова иостављења, код војеносудских аудитора у Крагујевцу и Нпшу : „за користољубива дела, а и као што је познато, ствар је у велико осведочена и код суда и код војене власти. Онај, којн у таквом положају, по нашим законима, не ужива несумњнва грађанска ирава; асувише: тај је, бар нривремено, без услова за равну службу; с тога част ми је да запитам госиод. министра унутрашњпх дела: »Каква га нужда нагони, да у овакој снази тражи иотаоре, да му седи на столици среског начелника овакав човек, ј

с аовредом закона о чиновницима, и хоће ли га министар и даље траети у служби ?« 17 јануара 1891 год. у Београду. народни иос.иник Живојин Величковић. Потпредседник — Пошто н)ма надлежног миннстра да Јдговорп на питање, то се оно упућује г. минисгру. Изволте чутп интерпелацнју на г. министра народне ирнвреде. Секретар чи га: ИНТЕРПЕЛАЦИЈА Народној Скупштини Прошле годнне одобрен је креднт миннстру прнвреде од 700.000 дпн. на грађеше уске жељсзнице од Ћуирнје до Сењскога Мајдана, ну до сад та жељезница није саграђена, ма да су, нешто само, у доцну јесен радилп на тој (траснрајући) војници сталнога кадра, те фактпчкн нзгледа, да она неће коћн Онтн готова за пренос угљена ни до краја ове годнне. Због тога иревлачн се н данас угљен на теглећој стоцн. Предузпмачу Вуче, плаћено је за пренос до станпце ћупрпјске, све до 1 т. м. н годипе, ио 9*65 дин. од једнога гова (1030 кплгр.), јер је тога дана нмао истећи рок закупу иреноса, којп је усљед јавне лнцптације, устунљен 1889 год. Кости Ракићу из Јагодпне, односно његовом рођаку Бранковићу из Аустро-Угареке. Алн на 4 месеца пре истека рока, данашњи минпстар народне прпвреде г. Таушановић, » исаод руке С( без лицитације уступи пренос истом арендатору (Кости и Брапковпћу) п. што је још загонетније, повиси му цену на тринаест динара ;а пренос исте количине (1030 клгр.) обвезавши га, да месечно мора пренети 2400 тона једно на друго н с дана на дан. У самој пак управи мајдаиа, исти је минпстар поставпо Ја управника некаквог странца, који не зна ни једну реч сриски, те и та околност ни мало не улева наде, да ће нооловп око експлоатације, рудовопње и админпстрацнје ићи без шгете н без занлета. Према овоме ^асг ми је интераелисати госн. министра ,|равде о сљедећем: 1) Како је смео исиод руке да уступи пренос угљена Ракићу и Бранковпћу? 2) Како је смео и шта га је руководило да овим предузимачима, повиси преносну цену од 9*65 дин. на 13 динара, кад се зна и то: да је још раније ностојала пред њнме попуда истог Бранковића за много јевтпнпју цену? 3) Какви су га разлозп руководпли, да једнога странца, ностави за управитеља мајдава. човека који не зна српскн да говори, док у земљп нашој има њенпх синова и стручнпх п спремнпЈпх од овога странца? 4) Је ли иознато г. министру, да је прошле године ингериелован његов предходник, што је дао закуп иреноса поште без лицитацпје, па овај, бацајући за то одговорност на свога начелника, иоднео предлог закона о вршењу јавних лицитацнја у министарству нрпвреде, који је Народна Скупштина вотпрала, и према томе, како је смео мпнистар да обпђо овај )акон на очигледну штету државе, а на велику корнст закупаца, који овом недозвољсвом иреновом уговора, добијају чпсте повишице на зарадп: дневно 220, месечно 6600, а за годнну 79.200 днн.? 5) За што је држава у месецу новембру нли октобру куиовала угљен са стране, кад има свој мајдан; и кад заку!1ац није испунио уговор, је ли нретрпео за то, н кад год за нодобан случај какве уговорне носледице? У ннтересу државе, уједно у ингересу части и достојанства српскога миннстра, подпжући ову интерпелацнју част ми је да замолим за брзн и тачан одговор.