Narodna skupština

СТРАНА 463

Но пошто мн је ова поеледња сума недовољна бида, ја сам се но ново обратно мппнстарском савету, н он је другим решењем од 14 августа 1889 год. по ново увеличао кредит мнпистарству нностраннх дела, на ванредне трошкове и достојнпје заступање држ. ннтереса, а на терег државае готовнне са 60.000 динара. Да би се ова решења мннистарског савета озаконила, част мп је нредложнтн Народној Скупштшш да нзволи одобрпти н решити: Решење мнннстр. савета од 13 јуна п 14 августа 1889 г. којим се мнннстарству иностраних дела увелнчавају кредити па канцеларијске трошкове са 4000 дин. и на ванредне трошкове н достојније заступање државних иптереса са 100.00О динара. Народна Скунштнна прпзнаје, с тпм, да овп пздацн нмају иастп на терет готовпне државне касе. Нредседник мннистарског савста миннстар сиољних аослова заступник војног минштра ђенерал С. Грујић с. р. Потпредседннк — Оба ова предлога упућује се фпнанспјском одбору. Сад прелазпмо па дневнн ред. Надневном је реду нрво чптање нројекта о измепома н донунама о сеоскнм дућаинма. Молнм г. г. пзвесгноце да заузму своја места. Извеетидац А. Ратарац ирочнта ,,пројект о изменама п допунама закона о сеос нм дућаннма." За тнм прочнта мншљење Држав. Савега, п најзад нрочнт? извештај одборскп. Потпредеедник — Нрпстуиа се нач'лноме претресу овога закона. Ст. Станковић — На свакој Скунштннп скоро нотеже се пнтање о сеоским дућанима, и на свакој Скуиштпни се внди да то иитање потиче илн предлогом. варошкнх иосланнка нлн молбама самнх варошана. Та иотреба која је изазвала варошане потекла је отуда, што се нпје иазило на закон од 25 Октобра 1870 г., него се давало и оннма, којн немају онога растојања од 4 сахата, која је тим законом одређена. То нагомнлавање дућана разуме се нагнало је варошане да се жале, јер внде у гоме своје опадање. Данашњн владнн нројекат којн је све то ирихватпо шго је од грађана нли варошана нли од нојединпх носланнка тражено ноднет је Народној Скунштннн са ограннчењем тога права. Менп се чини да нпје било ногребно то ограничење да је миннстар видео где н колнко и какнх дућана треба да остане, јер онда када је 25 Октобра 1870 године решавано у Народној Скунштинп имало се је на уму она даљниа, која је нужпа те да сељаци лакше иодмнрују своје иотребе. У овом садањем иредлогу миннстра разуме се ограничава се то. Илп оваким ограничењем даје се право и опима, којп немају то нраво, јер он сам ограинчава н нрпзнаје да ностоје дућанн, и ако немају ирописнога растојања у ономе закону од 25 Октобра 1870 годнне. Када бн се ишло на то да се пзбацн маннфактура из ееоских дућана, ја бнх то разумео и сад бп се одлучно за или нротив. Овим ограннчењем минпстровим н мишљењем Државиога Савега нризнаје се да пма извесиих артикала, који треба да се нродају у сеоским дућанпма ; тако нсто ц одборска већпна нрнзнаје гакву нотребу, али као штч рекох и иројекат н одборска већина условљавлју ту најнужнију потребу за коју је признао п Државнн Савет, а условљава се још она такса. То је друкчије речено што н нећемо дућане. Алн кажем, кад би само бнло ово, што је у иредлогу казано а да се изоставе којекаквве ситнарије нз сеоскнх дућана, онда би се човек још могао одлучптп за нли против. Овако то тешко пде, гпм ире што су људи стеклп ирава иа дућане ирема закону од 25 Окт. н то им се нраво не може ноннштнтп. Сем дућанџија имају да изгубе још и оиштине, које су добиле нраво на аренду, нма да нзгубп п држава јер сеоски су дућани плаћала на то, а варошки не. Кад се у ирошлој једној

седннци решавало о иредлогу Томе Бојпчића о једној малој нзмени, одбор за нроучавање нуном »ћпја казао је : ово н ово стоји у вези са фпнапсг.јским извор,1ма н од куда да се том помогне, па с гога нема места да се ово решава у Скупштини. И нрема томе бпли бп сл.едствснн да ову сгвар не прпмпм > тако, јер признавагн неку нотребу и устовљавгги је зиач;;, нн мање, нн внше, него казагп, мн то нећемо. Па лепо Господо, кад смо стеклп убеђење да ов > не ваља, треба го казати отворено, иа квпг иосла. С тога не могу да се одлучим да гласам за овакав предлог, но но томе што и одборска већпна нешго иризнаје али н то условљава. Сад узмнте ово : сад се тражи ограннчење а пређе јс била аренда од 50 —100 талира на да продаје и маннфактуру, а сада не дајемо то да продаје а иодносимо већу аренду. 1Пха го значп? Зиачи идп тп брате на ноље. Као што кажем, ако Народнд Скупштнна увчдн да треба ту маннфакгуру нзбацитн, онда не треба да се нзостави и оно што је нужно да се но сеоеким дућаннма нродаје. С тога бп молно Скупштину, да се ова сгвар ноново вратн у одбор па нека опет узму ову ствар у проучавање н да се договоре, јер иначе ја не могу да се одлучпм да нрнмим овај пројект којн је неиотиун. Димитрије Ђирковић — Предлог одборске већиие штетан .је ио пнтересе пародне и ја сам за то да се он одбацн. Иредлогом одборске већпне нп у колико се не смањује ово зло, које земља натн од сеоских дућана. Ја као трговац, којн радим само на велнко, кад бнх хгео овде да гледам на евоје лпчне ннгересе а не на интересе народне, оида бнх ирвн гласао да остане као шго је било, но иошто сам ја иосланик народни, то треба да говорнм како ће земља пмагн корисги од сеоских дућана. Сеоски дућани, то је једно зло, то је једна сува бо1ест за наш народ, која га квари сдананадан (Чује се: није нстпна! п гако је!). Он пропада материјалпо н морално, матерпјално пропада но томе што он своју снровину продаје дућанџпјама по 25 н 50 °/ 0 ннже, него што треба н кад бн је донео иа варошку пнјацу да прода; тако псто п оне иотребе, које ои куинје плаћа 20 — 30 °/ 0 скупље него што би у варошп куиио. С друге стране наш народ иронада од сеоских дућана н са моралне стране. Једпн сељак, којн је у сгању, тај ће н купитн шта хоће, алп узмпмо другога некога, који то ннје нлп којн неда својнм млађима да куие све што им се допада шта оетаје код њега? Остаје. да његова млада, ћерка, нли снн краду од свога домаћииа, (впчу: тако је! — није нстина!) То је факт, госнодо, који ннко не сме норећн. (Жагор.) Молнм вас нма прнмера. Ако нпје (Внчу: вн не смеге то да кажете. то иије истина, жагор. Нредседник звонн). Ја знам примера (жагор; не чује се ). Ако нема да однесе жнта, ако нема да однесе кукуруза, да му да за које каква пера, она даје свој образ п часг (Жагор; председнпк звоин). Ја сам за то, да се усвојн нредлог мниистров. којн је иодиео, а да се нредлог одборски у већини одбаци. Раша Нинић — Ја нисам запнтересован, јер иемам дућан, у селу, него хоћу да говорим као посланик и као сељак. Господо, ја ематрам да се овпм нројектом владиннм све хоће од сељака да се одузме, и све да се доведе у варош. (Одобравање.) Господо, ми кад нмамо самоуправне општние, оставите њнма, да укндају ове дућане кад оне увнде штету од њнх, а не бн требала влада да нодносн ове пзмеие јер варошанн, госиодо, гледају, да од сељака све одузму, па све да сведу у варош. Ако греба болница, касарна, све је у вароши; сељак једнно што је добио дућан иа и то хоће да му одузчу. Мп треба да будемо правнчнн у гоме, н не треба тератп сељака, да за 10 иара мора да иде 5 саги. То је незгодно, рђаво је н што је у нројекту владпном и у оном, што је одборска већнна рекла, п према томе молим посланнке, да ирсдлог одбаце у начелу. Јован Милић—Баличевац — Госнодо, ја сам једаи сељак; где сам год ирошао селима и где год сам вндео сеоску механу ц сеоскн дућан, вндео сам да је то село са свпм проиало. (Одобраван.е). То је моје мњење, госиодо. Ја сам впдео