Narodna skupština

СТРАНА 464

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

да у селу, где има механе домаћиц ио ваодан седи 110 механн иродаје говеда иа тск чујеш сутра: продали му њмву, прекосутра ливаду и друдо нешто. Овп дућаии н механп го су несрећа за народ. Ја, госнодо, могу да дам тврду заклегву, да ће ге где год прођете селом, у коме видпте да нма дућана и механе видети да су у њему људп пропалн. Ја бпх све збрпсао н дућаие н мехапе сеоске, само бп оставио по друмовнма на ту народ нека се сасгаје ако хоће. Ја бпх тражно од Народнога Представннштва п молно бнх другове, да збрпшемо и овај ђерам у Београду, да нема ни трошарнне, него да остане све но старпискп; н тада ће да буде добар жнвог. (Смех) То сам нмао да кажем н ако би то учпннли, билн бп правп посланицн н Бол бн нам дао свако добро. Тривун Милојевић — Молпм вас, госнодо. Кад бп ночео да говорпм о томе, колнко су мн сеоскн дућанп мнлн мало бн ми бпло п до мрака те да све изређам; алп кад се окренем на то, те впдим да Београд, Ниш пг чак н некакав Лазаревац п Варварпс само за то, што га је неко крстно, да је варошпца, може пматп све могуће спрдње п драт улије да продаје једном сељаку, а то не може да има Рииањ илн Велпки Извор, највеће село у Србпјн, онда виднм да то ннје право. Ако хоћемо да затворпмо капију страној нропзводњн, која нас штети, онда бн требали да кажемо овако: у Србијп нема дућана ни у варошнма ни у сешма! Шга зиачн то иматн у Лазаревцу дућан а нематп у другнм местима? У Шопићу ностојн дућан пма 50 годпна, н као што ја нмам права на моју земљу, коју пмам н која је моја лична својнна, тако другн нма механско право, трећп право на сеоскп дућан, и то право нпко му не сме одузетн. Ако хоћемо тим нутем да нођемо, ја ирнстајем, алп да то урадимо свуда и за паате н за иензпје и масних илата. Ја ово не браним с тога што ја нмам дућан; — не! Од Велнке Моштанице довде нма 4 сага то моје село нема дућана а нма једиу мехину. То село има 350 пава п мехаиџпја је све п сва и касаиин н бака.шн, иродаје п шећер и кафу н све, н кирпја није скуиља од 100 дуката годишње, а то је 100 дииара месечно. 'Кпрковпћ је пребацивао говорно о моралу н иеморалу. Ја иећу да говорим где има впше чега да лп у варошнма плн у сслима. Менп је жао шго иоводом некпх речп морам да кажем ово: нека оде ко хоће у Жарково, не даље, иа неће видети никаквих дрангулпЈа, а овде ће впдетп ваздан које каквпх коменднја иа ча:> њпхове жене носе за шешпром неке ћуране, са перушком. И шча бн ви варошани хтели? Имате закон 1У81 годпне, но којпм се свака варош може послужиги да створп ђерам. Ево овде крај Београда метулн сте људе, да нас глобе и да нас враћају и ако немамо 10 пара морамо да осгављамо сикнру илн торбу коју носимо собом. На још и ово: прошле годпне, незнам нз каквпх разлога, донет је закон, да се нсдељом затварају дућанп. Кад сељак долазп у варош? Недељом; то је једнни дан кад он трзба да се одмори и он дође ц Београд да купп: вренгије, улара и нужне иотребе за своју домаћу потребу п шта бпва? затворенп дућани, али он иролазп на ар —капију н дућанџије га глобе давајући у мраку шта хоће. Шта се мене лпчно тиче, ја бн бно за то да одбацамо овај иројект, или ако нећеге ово, онда нека се каже ово: огранпчава" се шта ће се моћп нродаватп у овим дућанпма. т ј. селскпм а одмах да допесемо другу тачку, која бн гласпла: у Србији нигде нема нн једне вароши. То је шго сам имао да кажем. Атанасије Вучковић — Господо, смаграм за дужност да н ја нроговорпм коју реч о овој стварп. Ја нпсам трговац а ннсам нн сељак, према гоме не може мп се ни замеритн да ћу бнтп прпстрасап, а као посллнпк мпслнм да сам дужан да ироговорпм неколико речи оиако како ја мислим. Сгвар је врло важиа. Иитање је овде о животним нампрнпцама целог нашег сељачкој сталежа. Вп ће те п сами знати, да је велнка већнна народа — сељак. Тешко је одредптп за цео један

сталеж у свнма крајевнма земље животне нам.фпце, Шга впше, тешко је одредитп намприце чак и једие куће с тога, што у фамилији има жена, девојака сгараца н т. д. Сваки такав иокушај који би регулисао, шта су то животне намирпце, којп би хтео да их обуче у униформу, био би врло неиравичан. Такав иокушај кад би се остварпо требао би да има у основнцп својој ирво и прво то, да псцрии све намирице за све пндивидуе. Требали би да нмамо у виду још п ово, да се човечансгво п жнвогне намнрпце јоданп/г усаврше и ставе на једну ногу и впше никаквпх жпвотнпх намнрнца неће бнти, ту се дакле стало. Ја држпм, госиодо, да је трговац уираво тај регулагор у друштву да може да намирише који има осећаја, да зна шта коме треба. Ја кажем да бп се ми огрешили о иринцпи слободне унутрашње грговпне, кад би казалп, шта ко може да иродаје. Свакп као трговац, којн има трговачко ираво, треба да има и то нраво унугра V земљи, да иродаје своју робу где хоће, било то на иуту 611.10 у дућану. Међу тим ви видпге госнодо да се овде аиелује на укпдање сеоских дућана једино с тога, што се бајагп сеоским дућанима деморалише сеоскп сгалеж. Ја мнслпм, да је живот сеоског становнншгва, који је нама познат такав, као п сваког раднпка. Нека дућанџпја цродаје шта хоће у свом дућану ннак ће сваки куиовати само оио, игго му греба јер ужичаиии носп пеленгире и никад неће куиити фрак, заго што му ирпрода самога рада заиоведа како ће да се одева и рани. Ако се хоће да говори о ноквареностц то треба погледагп на варошки живот. (Одобравање). Ја господо мпслим и држим да ће те прнтежавању овог иитања пмати у виду најглавније економске принципе, који говоре, да је боље кад је посреднпк ближи потрошачу. Ја бих прпсгао иа то, да се загворе сеоскл дућани, кад бп ми ко доказао, да сељак неће више доћи у варош да купује намирнице. Ја бпх онда гласао за овај иредлог. Али кад знамо то, да, ако се затворе сеоски дућани, истом ће сељаци потрчатп у варо:н онда, шта је учињено оваким нашим радом ? Узмимо госиодо ово да једна нореска глава долази но четир пута годишње у варош, ра :унајге ову наднпцу ио 1 дин. рачунајте, да 300.000 душа четЈцп пута годишње дође у варош, иа ћв добити једну суму од 1.200,000 динара. Узмите затим шта ће се иотрошити у чаршпјама ио вафанама н механама, шта ће бнти штете, ирн ношењу куиљених ствари, шга ће бпти штета код кућа због одсудства људи. Све би ово бнле грдне шгеге за једаи сиромашаи народ, као што је наш. Кад би било овде иитање о томе, да се туђе индусгрнје код нас ие иродају, ја би се ирви овом иоклопно, али шга значи забрањивати иродају ове у селима кад су отворени ђумруцн. Ми већ трпимо шгету од гога, ако још натерамо народ да долазп у варош, то би онда изгубили око 1,2000.000 наднпца годишње, зато што иеће моћи да иодмирује своје нампрпце у селу. Ја кажем да ми треба да будемо праведни да се не огрешимо о иринциие економије. С тога сам овоме иредлогу нротиван, јер сам грговац зна шта треба да продаје, он ће куповаги н иродавати само оно, што сељаку иогребује. Јованча Стојановић — И ја хоћу да ироговорим, као иосланпк, коју реч, односно тпх сеоскпх дућана. Ја мислпм, да нпсмо имали потребе да се сад иодноси овај предлог. Ирошлп је закои добар, само се ннје иазнло добро иа њега. Што нас жале ноштовани послаиици, да је то за нас сељаке штетно, ја то не увиђам, истина сви смо овде законодавци н седимо на клуиама посланичким, али нисмо свп једнодушнп, један вуче на једну а други иа другу сграну, као да нисмо сви спнови је;ие земље. Ја мислим, да тако ие треба да раднмо, јер мп нисмо једни иослаипци само за варош а други само за село, већ треба да будемо иодједнаки и ирема сељацпма и ирема варошаиима. Ја видпм да су у варошима богати људи и зидају палагс и куће од тврдог материјала, међутпм у се.шма тога нема. Дакле сељацп су внше оитерећепн него ли варошанп. (паставиће се)

Одгобории уредник Ранко иетровић

шгамна краљ. срчске државик штампаријк