Narodna skupština

СТРАНА 482

варпти, вего је паметан па ће себи аабављати што му треба, а што му не треба неће нн куповати. То госиодо не стојп ; Ја ћу вам то потврдити, то чаи нп у Београду не етоји. Видиш оде н. пр. најбогатија радња која огласи да добија пов еспаи н све тамо појурп да видп. Отворно неко ,Лувр", цео је свет иоврвео тамо и ко хоће и ко неће да купн, таио је исто н у селу. Сваки нојурп тамо у дућан, пнта: зашта тије ово а зашта оно? Дућанџија му казује н нагонн га да узме, па ако нема пара, он му на вереспју даје. Узме по неко хаљнну неку за женско иа н не зна како се носп. Ни у варошп не може сЈарешина да се одуире навалн моде, гди скоро сваки дан види како радње проиадају п ностаје сиротиња, а како ће то бнтп у селу? Сењак зна да је његова мајка носпла одело од своје ткаппне, да је он носио чакшире, које му је матн ткала, и носн опанке; алн младеж впдп у дућану крие са запада. те незнам бронерске цппеле, те н^ке ђинђуфе, цветове п сад настаје заиомагање да се то купн нз дућана, па често ту долазп н сукоб, па се често старешине кућње не могу томе нп да одупру, и ако се оа отресе, млађп то сами набаве по напред иоменутом плану. Један од предговорннка напоменуо је, да је Кнез Милош пре 90 годпиа огворио дућан у једном месту, на зашто бп Скунштина ишла да затвори тај дућан што га је огворио Кнез Милош. Моји су назори друкчијп на ово: кнез Милош иије могао ни мислптп да ће ико и од жењскпња српског народа понети мидер, па данас дошло време да га чак п мушки носе!! Кад је он могао мислнти да ће то доћн, да ће се по дућанпма иродавати руменило п белило. Он то није нпкад мислно, нптн је знао, но је мпслио на гвожђе, челик, со п т. д. — а да је то знао — а зна какив народ оставља н код каки комшија — он бп н по варошнма спално дућане камо лп по селпма. Ја налазпм довољно разлога да се данашњн дућани требају ограничптп, По моме мншљењу, мпслнм да даљина сеоских дућана треба даје но закону у оном размаку који је одређепа, и датреба односно даљпне још увесги и оне примедбе које је Државнн Савет иоправпо и одбор иримпо. Овај нројект дакле треба прпмптп у начелу, а кад пређемо на појединоотп овога пројекта онда можемо додати п нешто друго, јер ја не могу да кажем, да дућан не треба но да треба и да има гвожђе, челнк, ужарину, дрвенарпју и још друге најнужније ситнице, н не држим да дућанп требају да илаћају толику аренду. То Је дакле дриа ствар и то се може дотератн на специјалној дебати, али овакви дућанп каквп су н сасвим су занадњачкнм крнама нретрпанп тако, да је то једно зло, које долази, нећу рећп на прво алп на друго илп треће место сигурно, и а пре а после служиће за нотнрање наше нропзводње п избпјање обпчаја нз народа. Према томе ја се нотпуно слажем са мпшљењем одборске мањпче п мишљењем Државног Савета, па после можемо чинити примедбе какве ко хоће н нећемо оштетити нп дућанџпје у селу ни онштпне, већ ће се тиме уклонпти једно зло, а опшгине ће опет нмати своју аренду. Ја мнслим да ћемо ово зло уклонптп за 3—4 године н да ће се код паших сељака покренутн домаћа пропзводња, која је сада јако забатаљена, и свн хоће само да узму готово пз трговпне. Камо те лене среће да смо ову забрану раније учинили, боље бп би било. Исто тако ја сам за то да се и на варошане на њихов луксуз ударн какав монопол, а не да се грдп крпама са запада а своју красну пронзводњу упроиашћују, па онда неће ништа узпмати ни онн шта коме не треба н пгго му служп на луксуз. Дакле, гласаћу за мишљење одборске мањпне п мишљење саветско. Тома Бојичић — Ја у овој ствари нисам ни мало заинтересован иа да говорпм у корнст једне или друге стране. Пошто сам је са села а некако у мојој опшгпнп ниаде повнше дућана ситнпчарскпх, то ћу ија да проговорпм неколпко речп нз искуства о овнм сеоскпм дућанима. Господо, бранпти селске дућане да оваквп остану каквн су данас у Србпш значп, дозволитп да страии фабриканти и

страна пронзводња н даље уносн у наш народ иротиву иашпх домаћих прерађевпна н пропзводња. То треба да пмају на уму носланицн, који су са села, иа онда нека оцене но својој душн, да ли треба да нођемо тим пугем и да иодржавамо у народу опо, што је још пре 20 година напшло на отпор ? Господо, свн мн који смо са села добнлн смо искуство о држању тих дућанскпх радња. Пре дућанџије наше неби могли оистатн под старешпнама и домаћниама, да нм није женскп свет и да их они не одржавају, јер би иначе они проналн. Као што је познато сваки дућанџпја у селу с којпма сам имао доднра а нарочито нојединим тако могу лено да пзложе и наместе донесени еснап, да женскп свет дође и гледа то шаренпло да у неколпко занесе девојке и снаше н пазарују, а оне друге, које само гледају као мајмун у циркусу. 11а као шго рекох оне гледају како су њнхове другарнце вуппле по нешто, које су пмале новаца, а оне које нису нмале новаца те нису нпшта купиле, њима је утврђепо у главу да и оне то морају купнти. Оне се виђају нразнпчким даннма на састанцама, те остале прпвлаче да најзад мора да привуче пажњЈ целе околине. Ја, дакле, морам да обрагим иажњу нарочито мојим друговпма са села н да их иитам : где су онп наши зубуни и гуњцп, што их наше жене н девојке највнше носаше, урађени од свога предива и тканина, н где се дедоше са нашпх жена и девојака; то су све заплавплп странп фабрикатп, стране тканпне п страни есиапи, који су унети по нашпм селима. Пре 20 год. наше девојке нису знале све то, већ су све своје ношнво правилп од својих тканнна, а не као што су данас наши сељацп ирезадужени само зато, што хоће да подржавају стране фабрнкате н стране еспапе. Пмајућп све то на уму, мн смо позватн да станемо томе на нут п ако се не можемо да курталпшемо сеоских дућана, као штетнпх но нашу будућност, то онда не треба они да остану онакви каквн су, и да не дамо да свакн иодиже дућан где му је воља, јер овако мн још за 100 годнна нећемо нигде нншта нмати од наше пропзводње п индустрнје, већ ћемо вечпто бити слуге страннх пропзвода и њпхових еспаиа. Каже се: то су трговци које потребује околппа. Молпм вас, немојге да се варате, ово је интање озбнљно, које треба озбнљно ироучитп и треба стати на иут шпрењу у народ-у страннх фабрпката, које мн не израђујемо п да не дауо да се од њпх нраве наше ношње. Наше женске у нас већином носе карниране јопне, те нрема томе и не чувају нашу домаћу нроизводњу, нитн је пак негују и раде. Јуче рече г. Вучковић, ако се ограниче сеоскп дућани, да ће народ потрчати у варош п тамо ће да нздангубн много наднпца. Баш на протнв неће бнтп тога, јер што је у селима впше дућана, утроши се више надннца, јер много света оде гамо и врати се без нчега. А кад буду дућанн само у варошнма, сва чељад неће нћи тамо, већ ће пћи само домаћнн и с рачуном ће кунити оно што им треба. Дакле, свакојако, ту своју теорију г. Вучковнћ ннје добро у практнци извео. Мој поштовани друг Мнлија ирпзнаје штетност сеоских дућана, но вели да: ако се укнну сеоски дућанн неће нматн конкуренције. Ја мнслнм, да јету конкуренцпја са свпм штетна, јер кад сеоскп дућанџнја оде у варош и варошицу да купује еспап, тај еспаи док дође у село нређе трн четири пута п сав тај трошак мора дућанџпја да накнади од купаца. Дакде ту пре- стаје свака конкуренцнја. Што се даље каже: да ће сеоске онштпне изгубити арепду дућанску, то не стојн. То нпје никакво финанцпјско гледиште. Опај, којп у селу иродаје, зна колико нлаћа кнрије, колико момцима, колико аренде, п оп све то удари на његов еспап и тиме оптерећава потрошача. Друга је једна несрећа но народ од сеоскнх дућана, коју ја знам, јер сам с њима као председник 5 — 6 годиаа имао посла. Они имају много вереспје п да их она не једе, онн би билн далеко богатији. По неки од њих чак и банкротнра и због њега још и три четири човека страдају. Ја сам као предсодннк с њпма пмао вајвише посла, ја сам вршио продаје по њиховим вереснјама, па сам гледао где жене нлачу и кажу :