Narodna skupština

СТРАНА 488

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ово начело не може се никако применитц на наш народнн жпвот; не ложе се применптн с тога, што мп, имајућн обпчај да што внше трошнмо, не пдемо упоредо с тнм, па да н више пронзводпмо, него на протпв пронзводимо све мање; код нас се потребе развијају све вигие ијаче, а ироизводња очевидно оиада. У томе је та непрпродност у нашнм економним н друштвеним одношајима, што мало час поменух. Овом злу, које наш државнп н друштвени живот иодгрнза н које нретн да му најзад н главе дође, томе злу треба тражнтн и у једном н у другом правцу лека. Мој уваженн прпЈатељ г Бока Апђелковпћ јуче је веома лено рекао, како је крајње време да се у ирвом правцу — т. ј. у подизању производне — што нре пође сталннм одмереннм кораком, да се приступи ириродним реформама ио зрело смишљеном и утврђеном плану. Но, у колико је важно ово прво питање прпвредних рефорама, не мање је важно и друго зло, што ми више трошимо но што ироизводимо. У томе је још веће зло то, гаго ми трошимо, као што рекох, ироизводе страпе културе. Сеоски дућанн, о којнма данас расправљамо, утнцалн су н угнчу јако да ово зло узме све внше маха, н да својим канџама разрива наш народнн живот; онн чпне, увлачећн пронзводе страпе културе у језгро народа, да се накарадни укус и луксуз развија, а носле тога, да ти страни производи буду несразмерно скуиљи, па да се народ све ваше магернјално цеди. У народној економнји ностоји једпо тачно начелоједна аксноми: да потрошач треба да буде стављен у што непосредннју везу с произвођачем, и у колико буде мање посредника између ова два реда људи, у толико су ти односи иравплнијп н новољнији. Давидимо, како стојимо ту са сеоским дућанима? Бечкн великокуиац узнма робу из фабрике; наш београдскн велпкокупац узнма нз Беча; нашн варошки трговцн узнмају од београдскмх великокуиаца, а од овога сеоскп дућанџија' Колико је алкн у том ланцу између нроизвођача и поарошача! Свакн од ових хоће добру зараду за себе, а што је ту још најгоре, сеоскн ДЈћанџнја оће да има највећи провизнон и нма га, јер нема конкуренцнје. У колпко нема конкуренције у толнко ће сваки да пма већу зараду и у толнко цена нроизводу скаче, а народ се црпе матерпјално, плаћајући више, но тто бн требало. Већ нз овпх чисто теорнјских разлога, господо, моглн бн сасвим лаке душе прнстуннтн решењу овога пнтања, премда има вазда другнх ра»лога, због којпх овај иоднесенн предлог од стране г. миннстра нар. привреде треба усвојпти. Те друге разлоге најбоље су, по мом мпшљењу, навели Раико Тајсић п Панта Срећковнћ. Најјачи говорницн, који су говорнлн иротпв овог ноднесеног предлога, бнлн су, по мом мншљењу: Мнлија Мнловааовнћ, Станко Петровнћ н Јокснм Павловпћ. Најтежи разлог, који су они нзнелп иротпв овог предлога, а за сеоске дућане, био је тај: што, ако се сеоски дућани укпну, народ ће, морајући куповати своје намиринце из варошп, дангубити п губитн своју радну снагу. Међу тим кад се гај разлог ставн иа кантар са оннм јачнм разлозпма, што сам их и ја напоменуо, ан други говорнпцн навели, онда он отиада, а отпада с тога, што се овпм законом не укндају сеоски дућани са свим, већ са оће, да се сведе број аргикала, који се у њима иродају, на најнужннје иотребе. Неко је казао у овом дому, да је овај иредлог потекао нз сепаратпстичких интереса варошана. Ја, господо, могу н оћу да нрнзнам, да овај предлог, ако се усвоји, нде у корист варошког сталежа, али одбијам свечано од Народног Представннштва, да је икога од нас могла руководитн мисао да иомаже вароши на шгету масе народа. Као шго сам мало ире напоменуо, пптање је веома тугаљиво, врло деликатне природе, иптање чак н врло непоиуларно; али, господо, јесмо ли ми овде дошли да течемо популарност, или да чинимо и радимо оно на шта нас бнтни н највнши интереси народа опредељују?! С тога завршујем свој

говор с тим: бацпмо све сеиаратистичне интересе и све лпчне обзире иа страну и руководнмо се само највишим интереспма народннм, па ма то пшло и на штету наше популарностп и гласајмо за иоднесени предлог! Д. Катић — Поред онако јаких разлога, којп су изнесени у корпст овога предлога, збиља ја неби усгао да говорим, да није нзостао један јак разлог, који нико од госиоде посланика није додпрнуо и којн је толико јак, да ће можда определити Скупштину, да гласа за овај нредлог. Нема сумње, да ми свн верујемо, да наше економно стање у земљи не стоји онако, како бп требало да стоји с обзиром на богаство наше земље. Кривица нпје до тога, што наш народ није хтео, него што није умео да ради н што није бпло никога да га учи. Али осгављам све то на страну. Ннсу само сеоски дућани и сеоске механе за то криве; и други узроци, који су често с поља утицали, криви су што се наш народ ннје могао на боље да окрене, а иоред тога збиља, један узрок лежи и на сеоским ду&анима и механама. Пптање је сад, нма ли пута и начина, да сс народ ма колнко у напред крене, да увећа богаство наше привреде? На нама јесад, држим, да тражнмо те путове. Једаи од тнх путова јесте овај иројект закона, којим се пде на то, да се на крајњпм гј аннцама задржп ародирање ароизвода туђе културе. Нека се има на уму, да данас пма два начина, којнма заробљава један народ другп. Некад је јединн пут за то био — рат, али данас има и други, а то је економско роаство, којим један народ заробљава други, ц у том случају престају и полптпчке слободе. Ја сам усгао, да тај разлог изнесем, да га Представипштво има у виду, јер је то један од најјачи разлога. Рећи ће се, па нска се забранн уношење туђи ироизвода на улазу у земљу, а кад се нс бранн ту на улазу, онда на што да се брани даље? Ја би одговорно, да то није никакав разлог, јер ако се једно зло не може да затвори на извору, зар онда да се и даље иде и да се не спречи и онде где бн могло? Такав разлог не би имао основа. На против: над се нема могућности, да се неко зло на извору сиречи, онда га греба спречцтп онде где се може, алц га не треба иустнти да се даље шпрп. Нека се не заборави, да је Енглеска са неколико мплнјуна свога народа поилавила Индију од неколпко стотина мплијуна народа, и то без војске, иутем своје културе, трговнне и радиности. Народи инднски, или њихови државницн, ннсу били увнђавни да сгану на иут томе злу, нсго су дозволилп, те су их Енглезп својом културом поплавилп ц заробили. Нека се пма у внду и судбина богатог и илодношћу чувеног Мисира, којп ннје иобеђен војиичкц, него страном производњом тако, да од његове самосталиости нема данас у њему ни трага — јер су њнме овладали странцц — Енглезп. И гамо је узрок пропасти неувиђавносг ц иезрелост државника: да за времена сирече или отклоне оно, што смета народноме развпћу. То је један разлог, који треба да нас определи да збиљски ирихватнмо у начелу овај предлог, који је сад на претресу. Не греба да нас бунн теорпја економске науке, коју је изнео поштованп мој друг Таса Вучковпћ, тражећи слободу рада н трговине у Србијн. Таква теорија не може се у Србијп примнти с тога, шго Србију оикољавају државе, које неће да чују за такву слободу трговнне. Дакле таква теорија, не може се у Србнји прпменитц. То је теорпја, која ће у будућности можда захватитп земљпште, али то је тек у пнгању. Још мање има места такав његов захтев за слободу рада п трговине, јер баш он предлогом, којн је подпео, тражн да се јавно н тајно коцкање законом укине. Дакле, такви разлозп не могу нпкако да убеде иосланпке, да гласају нрот11в оваквог предлога, него нх шта више упућују да гласају за нредлог. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Одговорни уредник Ранво Летровић

ШтдМНА КРАЉ. СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМШРПЈК