Narodna skupština

46 САСТАНАК — 25 ЈАНУАРА

СТРАНА 487

квари, он ће да се квари. Тим је изрзкао, да друштво не треба да се етара о моралу својпх чданова. То није тако. Друштво треба да се стара да ствара у земљи такве прилике, које појединца не би доводиле у оиасност да постане пеморалан. Ранко Тајсић врло је леио оцргао шта раде дућанцнје ио селима. Дућанџије су ио селима и докторп п апотекари и адвокатн и капетани и судпје, и у опшге они су гамо све и сва. Они су посталн снла н они шпре неморал, а према томе мн не можемо бптн равнодушнп. Погрешно је реченс, ко хоће да буде моралан, тај ће то битп свуда. И дућаап и механе ностали су огњншта разврата, на где год постоте кваре народ. Рећпћете: морају доћн сељацн да се одморе, хоће да играју карге, да ппју нтд. А шта је тај народ радпо, је ли се онда одмарао кад ннје бнло механа? Онда су се, господо, један код другога састајалп и веселилн, часгилн, невалн, разговарали н на саборпма скупљалп. Због механа су н престале иотребе за њих да посећују као некада саборе. Механе потиснуше саборе. Ти дућанп, поткрепљепи н ојачанп механама, руше благостање а шнре разврат. Мн не можеме бити равнодушнн ирема томе. Г. Јокснм Лавловић рекао је: ако укпнемо дућане, да ће то онда бнги иоврагак у средњи век. То ме је јако зачуд1јло од Јоксима, а хоћемо лн мп да се вратимо у средњп век пли не, о томе није реч, него је овде питање : шкоде лн нам ти дућани, на ако нам шкоде, треба ли их укннути или нх друкчпје органпзовати? Нема ту говора о средњем веку, него је реч о пнтању: како да се регулншу ови односн. Врло је погрешно, што је рекао Мнлија Мпловаповнћ: да оставимо општннама, па која хоће даимадућане, нека нх пма, а која неће нека нх укпне, н вели, да би то била права самоуирава. Не бн то бнла самоуправа, него бн то бнла анархија. Јер ово пптање не тнче се само општинских интереса, него је то пптање народа уопште. Овде је питање, како да се отклони од целог народа једно зло. Не може се оставпти то отмтенародно пигање поједнним општпнама да га реше. И нрпкупљање иорезе псто је такво пнтање, које мп не смемо да оставпмо општннама да решавају, па која хоће да плати нека нлатн, а која неће нека неће. То бп насдалеко одвело. Као што рекох, дакле, ово је пптање од оншгег ннтереса, н не смемо га оставптн на решавање поједпних опшгпна. Јоксим Павловић је даље упогребпо и речн: немогуће је одбнти народ од онога на што се навикао за иоследњпх 20 годнна. Народ се навнкао на подмпрнвање и оннх нотреба, без којих бнти може, а баш тнм изгубпо могућност: да иодмирује праве, сгварне потребе своје. Узмпмо нпр. ово: ја иушнм дуван, тојеза жене дакле иогреба ; међутим женн дуван шкоди; али да се забрани нродаја дувана, на да га не имаднем гдекунптн, ја бпх семожда најпрељутио, али најпосле казао бпх: н боље шго нема дувана, не трошим сад ни паре ни здравље. Такве као те „нотребе - '' од прилнке су и оне, које нодмнрују сеоске дућанцпје. Не стоји разлог, да се наш народ не може одвмћи од тпх иотреба, на које се, како се велн, навнкао већ од 20 годпна. Меин је погатовани послаиик г. Јова Николпћ пз Шпаја прнчао: да у нирогском округу једва да нма неколико дућана и мехапа по селима, па п у те дућане народ ретко иде, иего кад му иешто греба, он иде у иаланке где купп, све што му треба, јефтнније, а ирода, што му је занродају, скупље. Па кад тај народ постоји без механа н дућана, онда на свакн начпн неће ии крајевн, у којнма нх има, штетити што ће се овн укинути. Говор, дакле, о томе: може ли се народ одвићи од тих непрпродннх нотреба, бсз којих је раније толико стотина годииа живео, сасвим је нзлншан, јер је очевидно да се одвпћи може. Господпн Мплпја Мнловановпћ рекао је, да је то мро тиву равнонравиости н да мп, као посланицп, треба да застунамо ту равноправност, — равноиравност да сељак може своје паре да баца на неке ситнице, које му не требају. Ја то ие сматрам да је равноправност; такву је мп никада нпсмо тражилн. последњих 20 годипа, од кад су изишлн ти дућани,

миого је о њима инсано, протпв њих инсалн су нарочпто радикали, иа п пок. Светозар Марковпћ. Ми сад са чистом савешћу можемо да гласамо протпву тнх капшарских дућана. Господин Милнја је непрестано говорио, да се стави у закон: п шта се не сме у дућаинма нродавати. У закоиу је речено: смеш продавати само то и то, а сад се божем не зна шта не сме ! Милијакаже: хоћу да се стави шта се ие сме продавати! У закону је јасно стављено, не може бнтп јасиије, шта се удућану не сме продаватн, чим је речеио шга се сме, и по томе тај закон отпада као са свим бесмп п леп. Што се мене тнче, ја држнм, да ће овај закон донринетн, да се сеоскп дућанн са свим самн од себе иони.пте. Онн неће моћп опсгатп, ако буду збпља нродавалн само ова стварн, на којнма не може да се каишарп. Онн ће продаватн гвожђе, коме народ зна цену, со, а народ зна шта она кошта, алн неће продаватн оне дрангулнје, које продају сељанкама; њима се не зна цена н ту дућаиџпја може да ћари. Ка; се заведе ово, што иредлаже мпипстар, ја држпм, да ће тај гној нз народног тела, којп се гној зове сеоски дућан, сам од себе ншчилпти. Опда ће бнтп друге незгоде, онда ћемо се пптати, ако хоћемо да народ не јурп по вароши, где ће да нодмирује своје нотребе? Онда ћемо морати постројавати но селнма задруге, мораћемо организовагп н промет погребнпх намирпнца но селнма, сеоске дућане мораћемо оснпватн на каквом другом начелу, а не па начелу кајншарлука. У све то мораће се умешатп држава н општпна. ( Милија МиловановиК■ хоћемо сад то; сад желимо те реформе). Дакле ја сам тврдо убеђеи, да ће се овим нредлогом, ако се овако усвојн, сеоскн д^ћани онемогућити, и баш зато н гласам за нредлог. Ја се у томе пе слажем са Др. Лазом Илнћем, којн је рекао, да се овим законом они не ннште. Не, уннштење нде само ио себи, и у томе и јест економска вредиост овога иредлога. Овде на завртетку морам још нешго да додам; морам да учпиим једну примедбу г. Пантп Срећковнћу. Он каже, да је рђава економнја—он ннје рекао рђава , алпја то додајем, јер држим, да му је то бнла мисао—бнла узрок проиасги српскога царства. Изјављујући, да се у начелу слажем с мнннстровнм предлогом, нзјављујем у исто време, да од те екоионије, којој г. Панта ириписује нод српског царства, врло мало или ни мало нема трага у његовој псторијп о паду сриског царсгва. Љуба Новаковкћ. — Пнтање ово, говиодо, о коме се од јуче новела и развила тако дуга и жива дебата, врло је важпо п веома деликагно и, ако хоћеге, тугаљиво! Важно је с тога, што оно свакоЈако дубоко засеца у живог народни н његове привредне пптересе; тугаљиво је с тога, шго су ту испреплетапи и помешанн интереси иоједннаца. У току овако дуге дебате за ово два дана изнесенп су сви важнији разлози, којп говоре за и иротив овог поднесеног пројекта, тако, да говорннк, којидолази сада да говори са тешком муком могао би шго ново навести. Па како је ово ингање већ толико нс.црпено, то ја н не ћу да дубоко и оишнрно улазпм у њ, те да морнм н онско п сувнше сгављепо на пробу ваше стрпљење, већ ћу да бацнм један онштн поглед на ово питање више с теорпјске стране н да учиннм неколике кратке наномене, те да се, као народни иосланпк, одужпм својој дужности. Наш друштвени и економски живот налазп се, господо, у абнормном, непрпродном стању. Две су капнталне мане, које га, као црв, подгрпзају. Црва је маиа та, што ироизв^димо мало и што раеииамо нашу радну и иривредну снагу б з икаквог илана и неекономски\ а друга је мана та, што трошимо више но што ироизводимо и што имамо. И у овоме другоме још то је најгоре што ми не трошимо оно шго самп нропзведемо, него махом, према неком накарађеном укуеу, иропзвзде стране културе, које доносичо са стране. Истина, у народној економнји иостојп једно начело, које је пначе са свим тачно, да јача развијеност потреба, код једног народа нзазива и јачу п савршенију пропзводњу; па да се чак и културно стање једног народа мери према јачој пли слабпјој развиЈеностн иотреба; алп, на жалост, госнодо.