Narodna skupština
НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
ИЗЛАЗП СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ 1'АДА ИРЕТНЛАТУ 11РИМА КГАЛ.ЕВСКО-СРИСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА
ЦЕНА ЈЕ .1ИСТУ: за С рвнју 6 дин. меокчмо од једпога вроја 0*40 дип. за страие земље 1101птацс80г савкза 15 дип. мескчпо
УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оврослав Р ужић, Љ уб . II, И ириђ.
Број 51
СРЕДА 30 ЈАНУАРА 1891
Годииа I
/
47 САСТАНА^ јануара 1891 год. у Београду
ПРЕДСЕДАВАО ИОТПГЕДСЕДНШС Димитрије Кати$. секретар Битом. МладеновиЈ. (наставак)
Јован Милић — Кад се овотшка аренда ударп на дућанџије, онн морају наново да је наилаћују од купца, с гога мнслнм да аренда треба да буде од 50 до 150 динара. Марко Петровић — У целом овом члану ја не разуман ни одборску већнну нн мавнну. Мн треба да сао начпсто с тнм; је су ли нам нотребнн сеоскн дућанп илн ннсу. Кад смо у начелу цризналп, да су нам потребни да нампрују преко нужне намнрнице своје околпне , не разумем онда на што нм подсеиати оваким арендама живог и онемогућнти њнхов опстанак. Ако ко верује да су онп непотребни н штетни, онда нх нугем законодавства треба збрисати јавно н отворено, н онда смо начнсто с тпм шта хоћемо. Не разумем ни то, да се законодавство меша у самоунравне послове, који нр^иадају пскључно општинама. За н.то да се законодавство меша у то колика ће бигн аренда, која ннтн прииада државној касн, ннти од н>е државна каса нма штете нли корнсги. Законодавство треба да се бавп тиме, да не буду оштећенп ингереси опшге државнн и;]ц ннтереси државне касе, а хоће лн једна општнна имати веће нлн мање аренде сеоских дућана у својој оиштинп, то је ствар њене увиђавиостн. Мени се чини, да треба оставити оиштинама одр( шене руке и у томе: хоће ли начелно оне Да пмају дућана или не. Ако нека опшгииа иалази, да сујој због удаљеностп места нли других каквнх разлога дућанн иотребни, онда зашто одузнматн могућпосг оистанка таквпх дућана, са великим арендама , илп ако која оиштпиа пма разл °га, да се курталнше каког неиоштеног дућанџије, којн јој ч,: ни какви квар у оиштннн, ма у ком погледу, — зашто одузет " јој баш п саму могућност , да се иутем велике аренде курталцше једна оиштипа човека , који јој је шгетан својим бавлењем у тој онштини ! За то сам да све остало отиадне 11 да останс само ово: Аренда за дућане наилаћујс се у корнст општинске, црк вене илч манасгнрске касе, на чнјем се атару налазе. КоЛ1| ка она ће бнти решава оиштински збор за онштине а парохиСКи за цркве п манастире , одмах ири давању решења о отв аран>у дућаиа иод ареиду. Зашта дакле ми као законодавци
да одређујемо колнка ће им битн та оречда н како ће се она наилаћигатн То је сгвар оишгписка. Сгвар је њена хоће ли она пмати вере у арепдатора нли неће. Она нека с њиме ирави уговоре како хоће према својој увиђавиосгн, па ако налазн да је закунац дућана снгуран у плаћању , она му не моиа тражити аренду наиред, налази.ш иак да је сумњпв, узеће му исту напрсд. У гоме дакле треба оставити оиштнни одрешене руке и не разумем зашто законодавство да се бави тако ситним стварима. С гога би био мишљења , да у овом члаиу остане само ирви став његов осгало све да отпадие. | За то молим 10 носланнка да мо иотиомогну у овом иредлогу, ге да ове осгало отиадне као ненотребно (Иотпомажу га). Јокеим Павловић — Најновијн иредлози Ранка Тајспћа н Навла Ранковића уверили су ме, да је цео овај закон нлузоран ; ја сам тражио да дућанџија буде ирави трговац, да продаЈе све, а на основу конкуренције. Они сад скидају аренду п дозвољавају да свакп сељак буде дућаиџпја и онда ће бити ваздан снтних дућапџија, јер је аренда мања. С тога сам ја мпшљења да осгане нли стара аренда илн но предлогу одборске мањнне. Шгосетиче предлога нои Марка Нетровнћа, којн је иотиомегнут, не иристајем на њ — не усвајам ни њега; јер се тако оставпло неодређено и за нлатз кметовске , иа један служи за грош, а другп за 3 дии. на дан; тнм ире сам иротпван његовом иредлогу, што може да дође једаи кмет па да узме дућанџији ареиду колику хоће. Ма како се решило треба да се зна најмања и највећа мера. Станча Виденовић — Господо! Ја пмам овде код овога члана одвојено мпшл.ење, и ту сам се нридружно одборској лтњинн, која је предложила да аренда буде од 300 — 600 дин. Што се тиче пређашњпх чланова, придружно сам се одборско.ј већипн, да се одбаце и остану ио старом закону. Али иошто је Скупшгнна нашла за целисходно да огранпчи сеоске дућане, да ограничи број артикала, који се у њима могу продаватн, налазнм се нобуђен, да сад у питању аренде не могу делити мишљење одборске мањине, да аренда буде од 300 —■ 600 дин., јер држим да би тпме учнннли велику иеправду. Оитергтнги сеоске дућане толикјм , арсидом, значило би оитеретпти нх толпко да не могу да опстану. Аргиклн су сведени на најмању меру н осгалп су само они, који су најуиотребљивнјп, и кад је тако учињено, онда осгавити тако велику аренду, ја држнм да бн тиме учинили, да сеоски дућани не би могли нигде опстати. С тога ја сад одустајем од мишљења одборске мањине да аренда буде од 300 — 600 дин. и ирпдружујом се иредлогу Навла Раниовића, коју је г. известнлац одборске већине ирнмпо. Милија Миловановић — Кад се овим законом ограничава продаја оних есиапа, који нису нотребнп народу, и осгављају се само најнужнији, оада ја мнслим да је закон скројен у тој цељи, да народ добије шго јефтиннје и што пј е
к-