Narodna skupština

СТРАНА 528

Овлашћује се Наш министар Финанције, да поднесе Народној Скупштини сазваној у први сазив пр .че периоде на решење предлог : „Да се државни нздацц и за месец Фебруар 1891 године чине по буџету, који је законодавна власт за 1890 буџегску годину одобрила. и то до једне днапаестине годишње суме овога буџета." Наш министар Финанције нека изврши ово решење. 26 јануара 1891 год. Београд. Јов. Ристић с. р. К. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р, Министар финанције Др. М. В. Вујић. Предлог гласи : Министаретво Финансије КБр. 1206 26 јануара 1891 год. Београд. Народној Скупштини Узев у обзир : 1) да Народна Скупштина још није утврдила поднесене јој пројекте буцета државннх расхода и прихода за буџетску 1891 годину ; и да их не може утврдити до краја овога месеца: 2) да 31 дана овога месеца истиче важност законодавном решењу, од 21 дексмбра прошле године, по коме су се државни издаци за овај месец чинили по буџету за 18 90 годину; и 3) да се државни издаци мора]у и даље без прекидања чинити. Узев све ово у обзир, на основу сгава 1, чл. 175 Устава имам част предложити Народној Скупштини сазваној у први сазив прве периоде да изволи решчти: „Државни издаци и за месец Фебруар 1891 године чиниће ее ио буџету, који је законодавна власт за 1 890 буџетску годину одобрила, н то до једне дванаестине годишње суме овога буџета -« Министар финанције Др. М, В. Вујић Потнредседник — Ја мислим да овај иредлог можемо одмах унитити одбору финансијском. Прима ли Скупштипа? (Прима). Сад прелазимо на дневни ред. Но нре него што би отиочелн дневни ред нотреба је и молим Скунштииу да се састанс у одсеке, да избере одбор н то одбор за нредлог фонда , за нотпомаган.е удовица п сирочадн свештеапка, п одбор за нредлог о изменама у закону о монодолу дувана п соли. Ако Скунштпна ирнсгаје, то можемо за оба ова закогга изабратп један одбор. (Ирпстаје). За то дајем четврт часа одмора да се одссцп састану и н пзберу чланове за оба одбора. Иосле одмора Потпредседник — Да нродужпмо рад. Изволте чути резултат пзбора, којн су од господе посланика дошлп у оба одбора. Секретар Л. Лазаревић — У одбор за закон о фонду за нотномагање удовнца н спрочадн свештеннка изабрани су: Новак Милошевнћ, Мплан Ђурнћ, Живојни Велпчковић, Алекса Ратарац, Богосав Поновнћ, Андра .Бубичић, Арса Прокопијевић. А за измене закона о моноиолу соли изабрани су: Ђока Брачннац, Благоје Божић, Станко Петровић, Стојаа Сганковић, Нпкола Живаднаовић, Радпсав Митровпћ, Тома Јовановпћ.

Никола Живадиновић — Ја сам у 4-ој а не у о-ој секцпји. Сада је врочшано да сам пзабран као члан одбора пз нете секције. То је иогрешно. Потдредседник — Јест, внди се да је учињена ногрешка. Ја бнх нолио да се пета секција аа ново састане п избере другог члана, јер је погрешно нзабрала Нпколу Живадиновића. Дајем б минута одмора да се пета секција саставп п нзбере другог члана. После одмора Потпредседник — Пета секција изабрала је Павла Ранковпћа на место Николе Живадиновића. Сада прелазимо на дневни ред. На дневноме је реду иродужење претреса закона о судијама. На реду је члан 38. Има реч г. Гига Гершић. Гига Гершић — Господо, ствар о којој је говорено овде и која је данас још на претресу и ио мом је мпшљењу врло важна, н према томе, са свпм је добро што се о њој не само прн првом него п ири другом читању развела велнка дебата у Скупштннн. Свакојако, кад хоће у неку усганову да се уведе једна нова ствар, која до сад није ностојала, онда свакојако добро је да се псцрие разлозн и с једне и с друге стране, те да решење скупштинско буде основано на што јачим побудама и разлозпма. Уираво ја налазим увек н у свакоме елудају да п сама већпна скуггштннска не греба да гежп за тим, да само бројно победи, него да победи и разлопгма. И према томе свакојако је добро, да се једна ствар објасни са свпју страна, како би многи, гласајућд за њу били иотпуно убеђенп о њеној корисности и доброти. Што се тиче овога питања, господо, ^ дисциилинској власти над судпјама, у томе погледу пали су од стране оне госиоде, којн су том предлогу са свим протпвни, разнп ире;ори п разне замерке. Ти прекори ц те замерке које су гшле, аис.у се тпцале само миинстра иравде, који је предлог поднео, дего су се дотакле п Државног Савета, који је иредлог госи. иинпстра у неколико модификовао, на га својим мпшљењем одобрио. Ја, разуме се овде на ирвом месту говорпм као иослапик, но с друге сгране сматрам да мп је дужност и као члана државногтела, које се зовеДржавни Савет,кажем неколико речп уодбрану тога тела, управода одговорим на замерке и ирекоре, које су њему учињене у томе погледу. Пре свега шго се тиче тпх замерака и прекора, који су пали на Државии Савет, ту може се казати, да су ги прекори били час ошгријп, час бдажији. Што се тиче оштрине нрекора у том погледу морам да кажем, да се највећма одлпковао г. Стојан Рибарац, чпју ватрену заузинљивост за извесне иринцппе ја ценпм, но који је у кестини своје одбране нашао за иотребно и нужно, да не :амо ирекори п замери Државном Савету, но да иде у својим ;амеркама и даље, но што је то за саму ствар потребно бпло. Он је том приликом управо казао и упугио Државни Савет у декакву архиву и назвао га инвалидским домом. На иослетку 1,а ли је то основано или не, то ће свако оценитп према свом :хватању. Али ја мислим управо, да када ј > Државни Савет дмао, тако да речем, малер да се не сдожи у мишљењу са г. Рибарцем ппак мислпм да не треба нико своје мишљење да ттиче као догму и да онај, ко се усуди бити иротиван миш|.ењу, да се може рећи да је застарео и још назвати га да је лнвалид. Ја ћу иокушати да докажем, да та с^вар није ирешшћена ни у самој науцп ни у законодавству и ирема томе оа свим је иојмљиво, да и чланови Државног Савета не спа1,ају у инвалпде п ако буду у томе разиог мишљења. Међу гим ја пећу впше да се заустављам на тој ствари. Ја као што чало ире казах у многим се погледима сусрећем са г. Рпбарцем, али у овоме иогледу сматрао сам за дужност да кажем деколико речп у одбрану тела, кога сам члан. (паставиће се)

О јуоворни уридни « Ранко ИетјЈОвић

ШТАМПА КРАЉ. СРПСВЕ ДРЖАВНК ШТАМПАРИЈЕ