Narodna skupština

НАРОДНА СКУНШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШШЕ

НЗЛАЗП СВАКИ ДАТ1 ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ИРЕТПДАТУ 11РИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

цена је -шсту; за С рбију 6 дин. месечпо од једнога броја 0*40 дим. 3а отране звмље и01птанск0г савеза 15 дин. месечно

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Ранко П етровић, Доброслдв Ружии, Љуб. П. Ђирић.

Број 55

НЕДЕЉА 3 ФЕБРУАРА 1891

Година I

49 САСТАНА^ 28 јануара 1891 ход. у Београдт »РЕДОЕДАВАО ПОТМРЕДСБДННК Паја Вукови^ СЕКРЕТАР Љуб. П. Иири!

(нАСТАВАК) (0 судијама: ранко петровић) Ја захваљујем г. Максиковићу н иа речи, која ее ноеле неколнко пута понављала, а напме, да пптањс о судској незавпсностн нпје пнтање правне природе, пего нитање државнсг уређења, ннтање нолптнчке мотребе. Међутим, ннтање је с једие стране узето, чинп ми се, као сувише теорнјеко ннтање. Кад је питање нрактичне ирироде, онда држнм да су доиуштени назорн и пснравке, да су допуштене и нзмене, какве је нредложио г. мпиистар. Рекох да судска независност у нас жнвп жнвотом од 10 година. Противнидн ове измене ннкако се не доднрују тога жпвота; међутим, госиодо, можда нехогпце, признао ми је најблнжн предговорник, г. Рпбарац, како стоји новика у иароду да пма рђавих судија,— ајасам дубоко убеђен да их је такнх врло мало — да нма у суду трговања и подмићпвања, у- онште да пма нереда н т. д. — а ја верујем да је свега тог-г мало у судовима. Поменуо је н г. Максимовић, да заиста има судија, који су се огрешилп о своју судску независиост. Ја, гос нодо, нећу да днжем завесу и да иснитујем шта има нза ње. Меви је доста ово што су поаен\ла два стручна човека, г. Макснмовић н г. Рибарац. То ми јс доста, те да се са свим Слободно одредим у овом иптању и да са свим савесно, бранећи правду, глаеам за оеу нредложену нзмеиу. Закон, који се доносп о кривцу, свакојако не доноси се буде норуга, да буде кубура и невоља целоме народу. Ннкад ее нико ноштеи и частан неће моћн осегпти тпме ноннжен, ни увређен, ако је за крнвца ироиисана строга казна, разбојнпка робија, за убпцу стрељање н вешала. Бранећи судцју од иредложене казне укором и једномесечном платом а за неуредност и недостојно владање у служби — па тврднти да је то поруга за све судије, да је то кубура и невоља, и што је унраво чудно — да се тиме у корен нодсеца незавмсност судска — ја држим. госиодо, да се таким наводнма 5'нраво онадају судије. Прнмери, које су нредговорпнци већ навели, нз ранпјсг доба, из 1864 годпне, особнтс г. Рибарац, °ни иримерн мени су врло јасан доказ, да је онака одбрана заиста оиадање судпја. У оном добу, кад су ностојали бичеви за оудију, т. ј. кад је владао § 76, нремештај ио иотреби и

нензија у ннтересу службе, било је его савезних суднја, а ти бичевн кад су уклоњенн, свакп иоштен судија осетио је, да је незавнсан. А шга се тражи овом ствари ? 'Гражи се само ред у кућп и ништа друго. Кад је данас заказан у суду нретрес, на к.ме треба 100 н 1000 грађана да ирисусгвују, кад је дакле заказан такав иретрес, а кочотан судија ослањајућн се на рђаво схвагање незавнсности, долази кад се њему хоће, нлн неће ни да дође, и због тога иретрес мора да се одложп, ја држпм, да је то неред у кућн. У оном добу, кад су ти бичевн иостојалн за судпје, у тоу добу било је толико савесгп у сннова ове земље, којп су бнли кадри казати иравду, н зату нравду нретрпетн да нм се кућа пз темеља преврне, да се за ту нравду селе из Једног краја отаџбине у други ио најгорем времену, да на тешкоме нуту сахрањују уз нут децу, жену, н опет да за све иотоње време очувају глас праведног судије; кад је било сннова, којн су 186 4 год., како је казао г. Рпбарац, били кадри да за иравду иду н у Карановачку кулу... (Чује се: тамо није било куле)... ја мнслич, да те нсге синове неће поннзити ни унронастити укор ни оиомена на ред, којн се тражи у свиком добром нослу. Говорило се још и го, и с једне и с друге стране, да лн је ово но Усгаву нли нпје да ли се дакле ова нзмена коси са Уставом нлн ће бити пО Уставу и усгавно. Ја, господо, нећу да улазнм у иараграфе Устава. (Чује се: не знаш). Ја не сматрам да је то срамота ако што и не знам, и нрнна^ем да ћу пмати да се учпм док сам год жив, алн мучно и ја н ма ко другн да ће што од тебе,г. Кундовићу, научнтн. Сте сгране не греје сунце науке. Нећу улазитн, дакле у параграфе Усгава, али ћу ућн само у један моменаг који ће знатн многн данашн.и носланнцп , у онај моменат ири стварању Устава, кад се говорнло о независностп судској. Независ-ност судска, која. је код нас заснована на најшнрој основп ире 10 година, а какве ии у једној земљн нема, јер Г. Пера Макснмовнћ ннје казао, да је н у једној земљн она основана на тако широкој основи, та незавнсност, која је живела ире гога својнм животом, задавала је тнм живогом бригу Усгавотворцу. Уставотворац јс вндео, да је та независносг, та нежна бпљка, како је назва један нредговорнпк, а која је с нуинм срцем засејана од стране народа, да је та бпљка зарасла у коров п да је треба спасаватн из тога корова. Он се нобрииуо да је спасе ге је рекао: мењам два највнша суда из основа, и мењам све иредседнике нижих судова. 1Пта је на то навело усгавотворца? Усгавотворца навело је то, нпо је судска иезавнсност отншла ногрешним путем премаономе, што је народ од ње очекнвао, што је та бпљка зарасла у коров, што су је спонали разни иаразити, те сујој гране ночеле сахнутп. Ту је, гесиодо, онај дух Устава, којн се донекле н сам побрннуо за незавнсност судску. И с тога, госиодо, кад се ми и сами брииемо за ту