Narodna skupština

52 САСТАНАК

— 1 ФЕБРУАРА

СТРАНА 565

нема топионичареке дипломе и спреме, то да ли ое тиме не објашљава онај необични иад у производњи металне живе ? Пад на трећину старе производље од 9 0 до чак нспод 30 Флаша на месец ? 7. Да ли је позната г. министру спрема, па чак или и само име лица, коме је од јесенае поверено зидање топионпчких пећи малих н великих ? II ако му је познато то стручно лиие, онда је ли му позната вредност зидарскнх радова п.егових. које је о трошку огромних новчаних а ма друштвених подпгао, а и данас подиже ? Најпосле, 8. Стоји ли то, да је колико јуче г. министар одобрио иекакав веома интересантан уговор између управе у Лондону и главног управног директора, којим се друштво везује за три године нааред , и то не само на главну директуру, него и на управну диктатуру садањега председника друшва? II ако је г. министар одобрио некакав такав уговор, то нека ми опрости, што ћу се усудити упитати ; да ли га је добро проучио ? Своју жењу, да ми се на сва горња питаља што ире и што п рецизније одговори, ову жељу нли захтев, ја мислим, да ие могу боље оправдати, него ако констату;ем Факат : да је данашња „Авала", која је поникла и стала на чврсте ноге српским новцем и српском трудбом, а затим продужеиа из дружбе Срба и Инглеза на пољу привреде, и да је основана на међународној слози и љубави њиховој п ујамчена и осигурана заједницом српско-инглеског канитала, Као таквом српско-инглеском или инглеско-српском друшту и предузећу „Авали" без сваке сумње суђено је, да буде пробни камен рударске удружене среће Срба и Инглеза. Да пак „Авалу® може да посл"ужи срећа а поштеди нссрећа од пресудног је значаја питање: 9. У какпе је руке пала крма и главна уирава овога предузећа? Да ли је у руке озбиљних и ревносних трудбеника и стручњака достојних имена Велике Британије или (не дај Боже!) у канџе каквих бездушних шпекуланата, дрских пустолова и простих коцкара ? Јер г. министре, на жалост ова наша крвљу обливена света земља и отаџбина ц таквих је гостију са стране имала, а њени су рудници од подобпих страдали и на рђав глас разнашани. 34 Јануар 1891 год. Београд. НОСЛАПИК ГРАДА НИША П. С. Срећковић. Министар нар. привреде К. Таушановић — Молим вас, господо, као што видите, овде се иобрајају многе тачке, на које сад овако неспреман не могу тачно да одговорим, алн главнн одговор одмах ћу вам казатн. Ако се г. ннтернелант не задовољи овим данашњпм одговором, готов сам да доцније тачно на ова питања одговорнм. Ствар овако стојп. То рииањско друштво постоји од пре 3 — 4 године. Концесију је тада добно један човек и ои је образовао спндикат у Ловдону. Снндикат је успео да у извесноме року уиише акције и да створи каиптал са којим се може експлоатисати рудннк у Рипњу. Онн су иочели да екснлоатишу и то врло обазриво и вешто, но према уложеноме капиталу, није постнгнуто оно, што је требало да буде. То је било пре мог доласка у министарство привреде и пре доласка раднкалне владе. Еада смо мн дошли надлежни министар нратио је рад тога друштва. Онда се радило са најмање 90 радннка. Кад се такво предузеће радн са толиким бројем радника, то се може сматрати као озбиљан рад, тако је то ишло непрестано н усљед тога што је рад био јак, акције су скакале. Овим вештим начином као што то бива на берзама, створен је глас акцијама н кад су нм подигнуте цене до нзвесне цифре, поједнни су пх акционарн продали. Министарство народне иривреде нриметило је то и ночело да свраћа иажњу на такав рад, јер је посумњало да тај рад нпје солидан. Када је г. Шилд нредставннк ринањскога друштва, устао на јавном збору акционара у Ливернулу про-

тнв авалског друшгва н иочео да га омаловажава, да би својим акцијама дао већу вредност, и да бн неуспех свог предузећа у Рннњу онравлао, миннстарство је одмах учпннло познату званнчау исправку у срн. званнчнпм новннама, којом је нобпло гласове, које је г. Шилд нронео бно нротиву српскнх живиннх рудннка у опште и противу живпног рудннка Авала. Од оног времена мн смо нратнлн њнхов рад. п но свему како су онп рад свој на мајдану свели на мннимум, пашлп смо да ту нису са свим чиега носла. Као носледња фаза њнхових подвига била је та: да супрекратког времена држалн скун н почелн су да тумаче надање акција као неуспех у рударству. Но кад сам ја видео, да су они бј)ОЈ радника смањивалп нз дана у дан, тако, да је на нослетку спало на 12 радннка, а на скупштинп су тражилн да се издаду ирнјоритетне акцнје, које би се на штету нрвобнтнпх акција, које су веома много пале у вредиостн, нмале издатн, те тиме првобнтне свеле на нулу, то сам ио праву, које пмам као надзорна власт, одбно п ннсам дозволио да се може уилата вршити. То је бпло баш овпх дана. Ово сам учин о на основу факта, што онн нису нн досадањи капптал сав уложилп у рад на мајдапу. Панта Срећковић — Ви сте, господо, чули да мене лично нпје побудно лпчни интерес, него интерес нашег рударства, да ову интерпелацију поднесем. Наша земља је тако рећи један рудннк са најбогатнјим рудама. Јасам овде ставно две пнтерпелације : прву о Енглезнма н њпховом рппањском „живнном и сребрнол" руднику, а другу о удруженом српскоинглеском „живином 1>удннку Авалн." Што јо казао г. министар за Енглезе го могу да нримим, иремда мн је жао оннх поштенпх Ииглеза, који су далн иовце управо коцкарима, који нису нашта ирпвреднли, а читав каинтал уиропастпли. Министар је дао исправку у званичннм новпнама н она је говорнла иетину. Они су уиропастили овде на ону руиу што су исконали, која не вредн ништа, 85 хпљада фуната штерлннга што су узели од другнх Енглеза. Они кажу да не ваља срискн рудннк. Ова мала иећ „Авале" рудника давала је месечно 100 флаша живе, шго чини 2000 дуката. Дакле ннје нстина да н рудннк „Рнпањ" пе ваља, него ти људн не ваљају, нису нпшта радпли н упропастилн толике новце. И лане је минпстарство дало исправку о том и казало да то ннје пстнна. Шта су они даље радилп? Скуиплп су један збор, на којц нису иуштали ни једног новинара, па су казали: то је .једно иредузеће рударско, где човек може по несрећи да се нреварн. А они ннти имају иећп ннтп су ма шта направпли. Да то зна енглески суд он бн требао да их пошље на 20 годпна робије. Онн еу нздалп 10.000 црнорнтетских акција. Мени је мило што је министар те гласове иобио, јер Енглези би мислили да доиста рудник не ваља, н не бн зналп да је тај Шплд варалица и коцкар. Један рудник на Рудннку у средњем веку давао је ондашњој влади нашој 300.000 здатнпка годншње кирије. Дакле нашп руднпцш су богатп и треба да дођу савесни људи да их екснлоатишу г јер је то у нашем интересу. Ја сам задовољан са одговором на пнтерпелацпју односно Евглеза, н молим г. министра да обрати пажњу на то, да се очува добар глас срнеких рудника. Ја сам ову ннтерпелацпју у тој намерн п поднео. Наш пак руднпк „Авала" док су га обрађ'ивали, Вајферт, Дозанпћ п Клерић — Вајферт као капиталпста, један од највећих патриота српскпх, Лозанић као изналазач, његови су изналасци признатн у свету, и Клернћ као одлнчнн рудар — цветао је рудннк, и он ће опет да цвета. Ја сам са одговором на ту ннтериелацпју иотпуно задовољан, али за Енглезе нмам да кажем то, да онн требају да знају да им није крпв наш рудинк него Мактир п управа лондонска. Министар нар. привреде К. Таушановић — Госиодо, ја сам особито благодаран г. интерпеланту што ми је дао нрилику,да јавио кажем како стоје ова два предузећа н колико сам мало имао похвалних речп за рад друштва у Рипњу, толико обратно нмам довољно разлога да енглеско-српско друштво жнвпног рудннка Авала сматрам као солпдно и тачно.