Narodna skupština

СТРАНА 568 НАРОДНА ОКУДШТИН ско, п Свупштдна, која је представљала народ, која је засгупала интересе народа, а варочито материјалне иптересе, и ако је нашла да треба лроменитн фшансијску политику п учпнитн те н те уштеде , није пмала ннкакве моћп да у том правцу дела ако" Круна није на то прпстала, а тнме је у истннп екупштинско лраво, да одређује буџет, отпало са свим. Пре се није питала Скупштпна, јер владалац, ако ннје хгео да одобри оно, што је Скупштпна решила, он је управ нмао цело скупштинско право. Сад је са свим обратно, По нашем данашњем Уставу законодавна власт подељена је нзмеђу Скупштине и Краља. Та два чипмоца треба да ирпстану на законскп иредлог, па да он постане закон. Овде нпје тако. Скупштнна решава сама о буџету п она пма пскључнво право буџетско н Краљ мора иотврднти буџег, којн Скуиштина донесе. То је Уставом ирописано. Таљо стоји: само у случају, ако би Скупштнна пре времена бнла раснуштена п не бп свршила буџет, онда само за четпрн месеца може да се продужи стари буџет, а пре је Краљ могао простом наредбом годинама да нродужава старп буџет. Као што сам већ рекао, ио новом Уставу Скупштпна има искључиво буџетско право, т. ј. она има пуну нскључиву законодавну власт, она је у томе суверана. По нашем нословннку, а п во Уставу видн се, да су н уставотворац н законодавац хтели да грађење буџетског закона обезбеде што јачз, те да буџетскп закон буде у шго већој мери прави израз воље народне. За обичне законе довољно је да буду седам чланова у одбору. По чл. 26 и 27 пословнпка за буџегскп одбор треба 14 чланова. Из тога се већ впди како је законодавац пмао намеру, да буџетски закон одликује од обпчних закона. У чл. 197 Устава одређује се да Скупштпна кредитом може да одређује број војске. То је велпко право. Н. пр.: Ако је било 100.000 војнпка н за њих се трошнло 10,000.000 динара, иа сад Скуиштпна реши, да се на њпх троши само 5,000.000 дннара, то значи да ће се број војнпка под заставом смањпти. Из тога се впдп јачина тога буџетског права скупштннског п закона који отуд долазп. Даље ио чл. 112 Устава буџетскп пројект не пде пред Државни Савсг, те да он даје о њему своје мишљење. Дакле ирп решавању буџета Савет нема да се меша у буџстско нраво ; јер Скупштина сама то решава без пкакве саветске мешавине, а за друге обнчне законе, који долазе било од владе, бпло од иосланика, Савет даје своје мишљење. И у томе- је дакле разлика нзмеђу буџета и обнчкпх закона, То је што сам пмао да кажем у опште о буџетком ираву и о буџетскпм законпма. Тим сам хтео да представим важност тога ирава; хтео сам да кажем, да буџетки закон стоји у средини између Устава и обичних закона. Так.о је у опште са нравиога гледишта. Ја сам всћ рекао, да Скупштнна и.ма нуно законодавно право односно буџета, а у којој мерн нма она то право внди се из овога. Не само да сваки закон мора се иоднети на иотврду Крунп, већ н са самим Уставом мора се то учниити. Сазпва се велпка Народна Уставотворна Скупштпна, која полаже темељ свеколпком друштвеном уређењу, п оно пзгласа Устав, ала по данашњем Уставу, тај ново изгласанп Устав вредн тек онда, кад га Краљ нотнпше. Цео народ, дакле, пзгласао је тај Устав, али то све не вреди дотле, докле га Краљ ие потврдн. За буџет то није тако лако. Буџ.тско ираво одлнкује сз од самог уставнога народног ирава. Сам Устав важп само онда, кад га Краљ потинше а буџет не; дакле, то је наше велико законодавно ираво. Прс-ма ономе, што се дешавало у Србнјп за носледњпх досстак годпни и за го, што знамо да смо страдали због нетачннх наших фпнансија, п од непоштенпх њенпх унравника, требало би данас ире свега тачпо констатоваги дефицпт. Ја држим да сад, кад иристуиамо начелно да говоримо о овоме пројскту буџета, да бп за нас најглавније нитање бпло, да тачно иред Народним Представништвом констатујемо односе

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

државнпх нрихода п расхода, те да се један иут буде на чисто с тим, коликн је у истинн тај дефпцит. Ја држим да, бп то било најопштије нпгање, онда кад се дебагује у начелу о данашњем пројекту овога закона о буџету. Овде у овом буџету прнзнато је да има 3,136900 днн. и 12 нара дефпцита. Ја мислпм, нре него што се ирнс^упи решењу овог нптања, да се нађе један начнн, како да мп овде констатујемо, је лн збиља баш толнки дефицнт нли је мањи, нли је већп. Менн се чннп да је он мног.: већн. Но то што се менн чпнн, споредна је ствар, алп главна је ствар то, да се ова ствар расчнсти нред Народном Скунштином, да се консгатује, да нам министнр тачно каже, колнки је дефнцнт. Ја ћу вам предложитп један иачпн како да се консгангује правн дефнцпт, Н.ир. ја видим у прнходпма од неносредног данка у овој 1891 годннп , 21,214.246 днн. н 56 н. дцц. иредвиђеног непосредног иореза. Ми ту суму ирегносгављамо као тачну, истиннту п на тој суми базирамо наш расход. Мп збнља очекујемо да 1891 год. уђе у државну касу толпка сума. Сад је пптање, хоће лп збпља ућн толика сума? Минисгар нпје свезнајућ. Он не може знагн колнко ће ући; он зна колнко је иредвиђено, колико је разрезано, чему се он иада, алн колнко ће фактнчкн ућн у државну касу, он то не може знатн потпуно, алп донекле може Н.пр. ако би мннпстру финанснја ноставили пптање- је стс лн ви сигурнп да ћете добити од неносредне порезе 10 мплнјона динара ? Он може казатн да је снгуран; да лн можете добнти 12 мплијона динара? — Он ће казати да може; такЈ псто може да каже ако бн пнталн за 14 н 15 милијона. Према томе колнкн су досадањн нрнходн бплп од непосредне порезе, мпнпстар са нуно права може да каже: очекујем 15 милијона од непосредне порезе; али чим пређе ту границу бпће неснгуран. Просечан нрпход за 87 и 88 годину бпо је 32 мплпјона и неколнко стотпна хнљада за 88 н 89 било је 31 мплпјона. За 14 месеци оне године, која је бнла иродужена, за два меееца, бно је приход 33 мпл. п неколико стотпна хпљада. Од прнлике вндп се да је средња мера 35 мил. — То је наш државни приход , међутим ако се узму ове цифре нрихода оваке какве су овде стављене, на се у њих тврдо верује, онда нзлазп да су се нашп ирнходи за годину даназнатно увећали, а ја мпслпм да ннсу. Дакле, ја би нредложио овај начнн констатовања дефицнта. Кад стојп овде предвиђено од министра финанснје 21 мнл. дин., онда треба да тражимо од минпстра да нам каже за коју суму он јамчн, ирема свему ономе, шго може да буде, нрема опоме што је вероватно, нрема његовом нскуству и његовом нознавању тнх стварп; да нам на нр. каже: сигуран сам за ту п ту суму. Та сума може битн н већа алп за тај вишак иисам сигуран, и онда би ми добро зналп на чему смо. Посреднп данцп стављено је да донесе 15.7а7500 дпнара а лањске године 11.000.000 днн., а то је врло велика разлпка. Миннстар треба да има јакнх разлога, кад је могао нредвпдетп да ће посредни данцн донети близу 16.000.000 дпн., треба знати запгго је то, а то треба да нам објаснп министар. Тако исго стојн да судске и адмннистратпвие таксе доносе 2 мил. и 250,000, а ирошле год. бпле су 2 мнл. и ту је разлика н за то миннстар треба да има оправданпх разлога. При том објашнењу нама бп најважније бпло знатп, шта су у тнм цнфрама вероватноће, наде мннпсгрове, а шта су стварности, за које он може јамчитп. Нас се слабо тичу његовп унутарњп погледп и разлозн н начннп п оцене, помоћу којих он долази до веровања у ову илн ону цифру. То је његова ствар. Нама је, ири тражењу правог дефицига, главпо да сазнамо цнфре, којима се он не само тек онако нада, већ о којима је спгуран, а њега нпко не приморава да јемчи за цифре, о којнма није сигуран. (наставићв се)

0ДГОВОР1Ш урвдиаи Ранко Петровић

ШтдМНА КРАЉ. СРИСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ