Narodna skupština

СТРАНА 582

од 47 милиона диже на 57 милиоиа, већ иа против ови раеходи увећали су све расходе у буџету, те је буџет нарастао на 57 мил. дин. Као што видите да није тих иовишица, да је буџет ирављен као што треба, буџет бн био може бнти 51 мнлион, а не 57 мнлиона. Ја вам тиме не кажем, да бн такав требао да буде буџет; само изноеећн ове увећане расходе, сводим но самнм рачунима миннстра фннансије буџег н велим да бн мо^ао битн 51.000.000 А кад би још бнле учињеие уштеде, које је мањнна одборска иашла, онда би буџег био далеко мањи, о чему ћу ја доцније говорнтн. Ја мислпм да сам овим првим делом мога говора Народној Свуиштинн јасно иредставио, да узрок повећања буџега од 47 милиона на 57,000.000 ннје онај, којн је иавео г. мннистар фннаисије да узрок тај лежп у увећаним расходнма од нрошле до ове године. Хоћете ли ви одобрнтн те расходе нли не, и да ли су морали да буду илн не, го ћемо вндетн кад дођемо на појединости. Ну и сад се то ие може иорећп, да је буџет увеПан за оволику суму само због уеећаних расхода. И кад је буџет увећан расхо. има, ја мпслим да се од нас као Народиог Нредставнпштва на првом месту тражи, да се блпже познамо и са приходнма државннм, јер тек ирема томе мижемо оценити расходе ,-ржавне, можемо бнти у стању да збпљски размислпмо, смемо лн нх одобритн. Ми смо, вао што се сећате, ирошле године тражилн да нам се за прошле године иоднесе завршнн рачун, јер само завршни рачуни нрошлих годииа могу да буду иоуздана водиља у оценн ирихода у онште а наравно нрема ирпходнма треба да се одређују расходи. Госиодин министар финансија уз овогодишњи буџет ноднео иам је и оавршие рачуне за 1888 н 8У год. Ја ћу оценити те завршне рачуне у овом мом говору. Ну нре него што то урадим, допустнте ми да вам укратко саопштим како ми стојпмо са приходима за иеколико год. у напред. То ћу да урадим за то, што већ рекох да ирпходн треба да буду једниа основа државнпм расходпма. Ево вам дакле тпх државних прихода. Ми смо иросечннх ирихода, ио нзвештају г. министра финанспЈа, (ја се овде служпм званичннм нодацима) имали за 1885 п 86 год. 31,895.000 за 87 год. 31.061,495 дин. за 88 н 89 год. 35,338,000 днн. Као шго впдпте дакле, наши државни приходи, то су око 34 највише 35 милиона дин. Ја мпслвм за оцену овога буџета да ће бнти добро, да саоиштпм Народ. иредставништву неке главнпје нрпходе, како су теклн у то време. Тако нл1р. царпнски нриход за 1885 — 6 год. износио је 3,800.000 дин. за 87 год. 3,582. 885 дин. за 88—9 год. 3,575,000. Као шго видите нз овога саопшгења царински нам је ариход за 88 и 89 год. опао са 3 00.000 дин. годишње. Г. мнннстар финансија одговарајући јуче некима на њихове говоре, иолагао је главну узданнцу на царинске ирнходе; казао је да повишицом тих царпнских прнхода може да се ноправн наше финанснско сгање. Г. Министар је истина ту с иредохраном говорио само о будућности, о времену кад ми будемо дожпвели да променнмо трговачке уговоре; кад будемо бнлн слободаи да царпне регулишемо како ми хоћемо; цу за оцену овога данашњега буџета од 1891 год. ми не смемо да се управљамо ио прпходпма, који ће тек у буд^ћности можда бптн. На протнв мн морамо да се управљамо само по ириходима, који су нам данас ту. Па кад ми виднмо да су царински нрнходн у 188^ години са 300.000 динара мањи, смемо ли се надати, да ће тај нриход моћи да донринесе својом обнлатошћу покриће овако великнх издатака у државним расходнма, каоштонамје представио овај буџет.Ми истина немамо иреглед прихода царинск«х за 1890 год. ма да нх сигурно нма г миннстар, јер ја не могу да замислим да он нема о томе завршне рачуне од 1890 год. Ну и без тога, ја кажем да ириходи царинскп неће млого више, него 1889 године, допрннети да се попуни диференција коју ноказује буџет од 1891 нреша буџету и нрнходима за 1890 год. Ну да нродужнм. У томе тако важном нриходу за 89 год. иоказао се дакле мањак од 300.000 днн. А боље не

стоји нн са неаосредном аорезом. Од непосредне норезе за год. 1885 н 6 наилаћено је 13 милиона дин; 1887 год. 10,050.951 дин., 1888 н 9 год. наилаћено је 10.781,000 д пн. Као шго впдиге н овде је нрнход непосредне норе;'.е опадао из године у годнну. То је бнло у колосалној сумн, у сумн од 2 1 ^ мнл. дин. Г. миннстар фпнанснја, који намје поднео овај извештај, знао је дакле да је нрема ранпјнм нриходима, овај важан извор државних нрихода у 1889 год. тај приход од непосредне порезе опао са З 1 мил. дин. и шга он ради ? — Да ли је он нрема томе тај најважннји прпход државнн ставно у буџет нрема стварннм приходима, које нмамо од 90 год. нли је он друкчнје урадио?! У место 10.781,000 дин као што је било 89 год. ои буџетом нредвиђа да ће ове године бптн гога прпхода 14,585, 685 дин !! Молнм вас само номнслнте ову једну диференцнју на овој тако важној грани нрихода државннх, па ћете видеги са каквом је иоузданошћу ирављен овај буџет; са каквом Је намером рађено, кад св буџегом опет хоће да нредстави да ће приход н расход једно с другим да се поклапа с оннм малим дефицптом по буџету. Г. мпнистар ће можда рећп, да нма извепггај, какви су нриходи у 90 год. па према томе да је нредвпдно приходе за 1891 годину. Ми, разуме се, нпсмо срегнн, да нам је г. мин. финанснја саонштио ге ирпходе. Истпна по Усгаву он није морао да нам саоншти то новембра месеца, Јер ннје била завршена рачунска годнна, ну данас је већ толико нознат резултат рачунске године, да г. миннстар мора нмати знања о стању завршних рачуна за 1890 год. Он зна колпко је 1890 год. било нрихода од непосредне иорезе и нри свем том што то зна, он опет ставља нрпход од гога 14 мпл. дннјра, колнко инкада до сад у Србпјн пије бнло. То иоказује, да је сгављено у цељи да се прнкрпје дефпцнт буџетски. Исто тако сгоји н са арирезима државним. Од ирпреза државних за 1885 п 6 год. пало је 5,980.000 дин., 1887 год. 3,289.572 дин., 1888 и 9 год. 3.675,000 днн. И ов 1,е је као шго виднте овај ириход оаао са 2 1 2 мил. динира. А шта да речемо на ово? Кол нрихода царнпе, иеносредне норезе, н приреи, очнгледно је опадање; а то су нам најглавннји нриходи. А мпнисга > финанспја прн свем том у буџегу иовишује те нсте прнходе, а са њима иаралелно и расходе. Шта ће из тога да буде? Ирнходп нам неће датп колнко је нредвиђено , г. мпиистар зна, а знамо н ми да тих нрихода иећемо пмати, а нздагке ћело учпиити. Очевидна последица тога неће битн нишга друго, већ дефпциг на самнм овим позпцијама, и другима као што сам их представпо, око 6 мнлпона дннара!! То ће бити нзвестан резултат вашег раднкалног газдовања. ако нрнмнте овакав буџег нрнхода н расхода!! На вољи вам је да го за сад прнкрпвате; ну време ће ноказатн, да је најпосле немогуће то нрикрити. Ну да ндем даље Ја сам вам пзнео у главном приходе; представио сам вам какви су бплн у прошлостн, нредставио каквп морају бити у 1890 и 1891. год. А кад то знамо, мени остаје врло мало да кажем о расходпма какви онн изгледају и овој 1891 год. Ја сам унапред још казао, које су иовишице учињене у буџету. Поред њих пма још доста; и кад оне буџетске повишице упоредите са мањцима у приходу, а пред собом имате буџег, у коме се поред свега тога тражи ове годнне 10.000.000 впше расхода него лане, вн ћете онда иматн слпку расхода буџетских, или другнм речнма слику мањка, која се иоказује у буџету 1991 нрема приходу и расходу. Ја нећу да говорнм више о тим расходима, јер су онн но самом буџету очнгледнн. Ну иоред досадашњег говора поменућу само једну познцпју, која ће иоказатп да је тај мањак спиуран. Тако код трошкова унраве државннх зајмова било је нздатка прошле годпне 468.1Ј00 дпн., међутим за ову годину овн су трошковн повишенн на 660.000. Откуда је та повпшпца то г. миннстар не објашњава, али на свакн начин и ова сума, н ова диференција од 468.050 дин. и 660.000 днн. иде у нрилог онога што сам мало пре казао да су расходн увећани и да је и због тога овај буџет већи од ирошлогодишњег. У осталом менн је