Narodna skupština

СТРАНА У96

—

НАРОДНА СКУПШТИНА, СлЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

услова доћл, п ва к.оје се усЛове сагласпло и шест сготина и неколико народннх нзабраника и дало свој пристанак. И ако хоћемо да иоштујемо и вршимо све оно, што нам овај Устав проппсује, вио н оно, што нам савремене потребе и народни бољнтак. налаже да вршпмо, онда овај буџет мора да буде онакав какав је можда са незнатним каким наменама. — Да га вратимо у оио сгање у коме је некад био, то је ансолутио немогуће. То на најјаснпје тврдн цифра у буџету од 20 мплиона. ннтереса на затечене дугове, које морамо плаћати ио свакој буџетекој теорнји. Најзад ннје сва штета само у томе, што је буџет наш 57 милиона, многоје већа штета наша, што ти 57 милиона не можемо да грошимо на опо што треба и иа шго бп ми желели, и на што би нам налагали жнвотни интерсси отаџбиие, но на одилату затечених дугова н неподмиренн нотреба, које су наши претходннцп н могли лакше н дужни бнлп раннје да иодмире.Други је пут, који можем да се раскрстн ово стање б\џетско тај, да одкажемо Уставу нослушност, на ко буде јачн да дође н влада п да но својој намети и увнђавности троши само на оно, на шта оће, и онолпко кслико хоће и може. Тада би стајао наш програм над Уставом, а ми смо пристали да програм стоји иод Уставом с тога, што су се све странке, које су участвовале прп грађењу Устава, сложиле у томе. Наш ирсграм потчннили смо Уставу с гога, што ннсмо могли мирним и законитпм путем унети га целог у наш нови Устав, а томе сте узрок и вп госиодо, који нас данас питате, што не вршнмо нотпуно свој програм. У тнм приликама морали смо потчинити ннтересе странке своје, интересима отаџбпнн своје, јер се из ироглашеног, еа тако важном месту банкрогства државног, држава није могла друкчнје нзвућн мпрним путем, а крв смо грађаиску штедили од даљег проливања.И за ту жртву вучемо прекоре, чак и пријатељн некн наши кажу: напустнли сте програм. Разрешнте нас, госнодо, од уставнпх обвеза, оставите нас без њих само годину дана, па ћете видети шта су радикалп кадри да учпне (Ст. Рибарац : што тражите благослов од нас? Иои Марко : за то што смо се заклели на Усгав). Кад дакле стојпмо нред тим стањем и морамо да иодмирујемо двоструке иотребе једнога Устава, нотребе, које сувремене прнлике захтевају и које дужиост нрема отаџбинн налаже. и оне потребе. које по снли Устава морамо да подмнрујемо, мени се чинп, даје онда незгодно рећп: наиустили смо програм, нзпшли смо из програма. Кад овако отворено говоримо нужно је да наведем ма н један прнмер. Ја држнм да би наша држава у данашњим нрилпкама могла бити без Државног Савета, али Устав каже: да Савет пма н да га мора бнти II то са 15 саветннка. Нека нас разреше дакле од Устава и њешвих обавеза, па ћу ја казатн шта нам још не треба, чега но Уставу данас мора битп, те би на тај начин изпшли и са мањим буџетом пред вас н лакшим одговором пред бнраче своје,— Али овако и иод оваким условнма у које смо ушлн, усљед тога што нисмо хтелн опасним експернменЈима служитн се, нашлп смо да је боље најнре сиречнти отаџбнну од проиастп, која је на тако важном месту јавно прокламована, иа онда ноступно пћи и чупати даље што се јсш из пронасти исчунатн може. Ја ово сматрам за ирелазио стање ; кад бн се уверно да је оно вечито, ја би још давас отпшао кући и рекао бих: Србнјн нема нанретка, ,]ер и сам верујем да јој напретка не мсже битн ни у овом стању, ако би оно, и овако побољшано, иа овоме дуго остало и кад не би веровао, да ће Србнја, и под овнм стањем моћп доживитн опо дсба, кад ће се она моћи на бољнм уставнпм основнма пренородиш. Алп ја сматрам ово С1ање, као ириирему за оно стање, у ком ће народ моћн да ради н ппше себи Устав одрешених р)ку, не по сили ни путем какве револуције, него оиет легалним иутем, јер да смо хтели револуционарнпм путем, мн би тпм ншлп тада, када је и овај Устав онакав какав је, земљн донесен, коме не одричемда је и сам крснуо наш државни жнвот паиред, ма ио у неким гранама, али који још ннје раскрстно иодиуно са иреживелим нредрасудама н дао потиуну моћ пародњем суверенству.

Да ли смо иотревплн нравнлан пут, кад смо ушли у тај комиромис. Далпје наша оцена бпла иранилна, да се тим путем може снречнти проиадање наше државе бар на фпнанспјском пољу, то је ствар оцене доцнијега времена. Али одрећн не можете, да је .« под овнм стањем, за ненуне две године ипак учпњено извесног нанретка. Госнодо, ви знате кад смо дошлп у прву Скупштпну носле новог Устава, нашли смо је дно сметеио, једно збуњено стање фпианснјско. за које се може рећи, да је бпло банкротско, јер, госнодо, то стање, не само да пмје нп за длаку Снло боље од сгања првог вечера, када се уставотворпн оДбор састао, по је још п иогоршано, н мп смо то стање за две годнне оноравили бар толико, да је не само банкрогство државно сиречено, но п дефпцпт буџетскп сведен иснод половине. Кад се за две године учинп толики успех у овој земљн, у којој је бпо то икн грабеж, н за коју се са највишег места признало, да је на прагу банкротства, 1 менп се чпнп да је ириличпо доста учнњено. На исслетку, да сам чуо ма један озбпдан државинчкп разлог, као озбиљан лек за још боље стање, п услов за још бољи наиредак у иоиравцн овог, још врло тешког стања, ја би прпклонпо главу п казао би, н то је један меднкаменат, п то је један лек за то, али ја овде впдим само иеке замерке, где се само говори : просто нећемо дефнцнта. Кад бн, господо, од једног човека зависило, зависило само од његове добре воље, оћемо ли дефицнт нли нећемо, менп се чпни да, не само овде на левпци и на десннци, но ни у целој земљп не би бнло нн једног Србина, којп би гласао за дефицнт, зато шго је он дефицит. II мени се чиип да би мп билн мали да нлатимо тога човека, којн бп могао само добром вољом, без добрих и аоузданих средстави курталисати земљу од дефпцнта. Њега бп нлатиле. Немачка, Аустрпја, Италнја, и осгале велике европске државе много скуиље од нас, јер су њпма не само нужиији таки државнпцн, но су оне н способпије да га нлате, боље него ми, али таких чудотвораца за данас још нема Мп 1аквог човека н не тражимо, но тражпмо човека, којп ће рачунекпм путем из дана у дан довестн земљу до бољег сгања. У државнп се буџет не може ући са снкпром, као у општпнску шуму, па сећп колико се хоће, без нризрења, шта ће од тога бити, и шта ће из тнх нањева потећи, да ли сок животни од дрвета, дали не још сузе пли крв. — Државнп је буџет једно тело, коме ако неразложно одсечете којн уд, ви ћете оштетптн цео државнн организам. Смањше на нросветп враћате народ натраг, смањите на саобраћајним средствпма, отежавате нромет, смањите на судовнма, спора правда, смањпте на војсцп, ослабпла безбедност, и т. д. И кад ми неко пзнесе нозитпвне доказе, којпма бн ми могао доказатн да се може штедити без штете но државне интересе, ја ћу му се ирндружута. 15 људн, којн су радили у финанснјском одбору, нпсу кадрп били увидитп и предвидптп можда све, што могу да впде 130 људи, и мени се чиип да је тим п^том требало у отпочетој дебатп нћи. Ја мислпм, да је боље да свп пођемо тпм ^утем, којим ћемо моћн да ксрпстпмо отаџбннп, да вндимо без чега се може биги а без чега не. То бн бнла нскрена служба отаџбинп, а не да се узајамно окрпвљујемо, ко Је впше зла овој земљи учпнио. Менн се чпни, да за скоро недесет прошлнх година у нас је се највише и водио разговор у земљн, ко је више а ко мање зла учпнио, а мало о томе, ко Је више добра доирннео. Време је да то лрестане. — Један господин, који је био у прошлостп дуго државнпк, којп је п данас на приличном месту, са кога се може доста добра учинпти, казао је, колико смо ми умно оскудни. Да је то рекао један човек, као што је Јован Баличевац, којц најмање у овом дому можда има да одговара на данашње стање, — ја се пе бих на то обзирао, алн кад је то рекао један човек, ,један државник, којп је био често на месту, одакле се може давати иравац радњи државиоЈ ;кад је то 1 екао један државннк, који је скоро 12 год. управљао неиосредно судбом ове земље, који је 2о год. као ирофесор гајпо ум ове земље; кад се сетнм да смо ми иродукт његовог умног рада, јер и ја сам код тога човека учио гимназнју и богословиЈу, онда ја мислим да он носн ндЈвећн део одговорћости, ако смо ми „умно оскудни". С тога мислим, да бп наши државнпци, ако нам нпсу оставили такве трагове од