Narodna skupština

СТРАНА 597

своје радње, на иољу нашег умног напретка, боље учинили када би се тога самп стндили. него што мине, кад нас саме тиме уноравају. Том одговорношћу теретсћи моје учитеље и иретходнпке, овог истог часа иримам одговорност н на себе, ако се у службн и послу моме не одужпм потомству ндућем, које нма да од мене добије уиуте у ком погледу, за којп сам посаоја плаћен н нозват И кад би ја са овакнм ирекороч, као са некнм својим оиравдањем, изншао пред њих, ја мнслим, да бпх морао да поцрвеним, јер бих прнзнао, да су они таки за то, што су имали своје иретке, своје учи.еље и државнике такве.— Мени се чинн, да је један господпн са леве стране бпо ире неколико дана много искренији, јер је казо: „ми смо иедесет год. остали у натраг". То је казао г. Жпваи Живановић. Тој пажњп ја се клањам. НиЈе врлпна замазпвати стање, него свн треба да гледамо ираво у њега онако како је оно, и ако није добро да нризнамо и иобрпнемо се како ћемо му да иомогиемо; то је искрена служба отаџбини. ЈКад сви призпамо оно, што нам фали, и кад сви братски и слошки порадлмо на бољитку земље, тиме ћемо иослужити отаџбини. 1.а нослетку мн нисмо за толико ни били на том иоложају, са кога се земљозу! управља, да смо могли да учинимо много добра, јер за то није бпло нп времева довољна. Алп они, који су 12 год. земљом управљали, па данас немају да покажу ништа добро, мало имају оиравданог разлога да другима за то пребацују. Госиодо, неиобитна је истнна, да на економској основи почнва бољптак једне земље у сваком иогледу. Створите у једној земљи услове, да се лако ирпвређује н лако зарађује на најпрпвредннји и најсавршенији начин; ви сте тиме осигуралн будућност народу на дуга времена. Па шга је код нас урађено за прошлих скоро 100 год. од ослобођења у том погледу? Но ајде, да оставимо један иериод од 25 год. кад је земља војнички јачала. На да впдимо шта смо раднли за прошлих 25 год. нашег државног жпвота. Ми смо у делом том периоду имали чиновника од 1, 2, 3 п 5000 талира плате; имали смо иаризлија, бечлпја, берлинаца и људн са свпју светских факултета, иа јесу ли нам они створнли ма какве боље услове за ековомни и финансијски напредак наше земље? Јесу ли нам створпли услове, да и једну иглу жутицу, или једну ковчу од жице начинити можемо својом руком у својој земљи, те да и то не морамо нз туђпне доноситн? — Да, то нам знање нису донелн нз туђег света. Шта су донели место тога? До пре 25 год. бар је наша сељанка одевала се својим земаљскнм ироизводима, а и сељак је тада ишао одевенпји у својим народнпм ироизводима и боље гајио сгоку, јер је видео, да се вуна од његове стоке корисно употребљава, јер његова жена од те вуне ирави за себе зубун, за њега и за децу чакшнре п гуњ, н све што нм треба. А шта видимо данас? Не само да наше помодне варошке немају на себи ни своје кошуље и чарапа, но им је то све туђ рад, н туђа рукотворина, кунљена, готова скројена п сашивена, иа се та црна навпка из варошких и интелпгентних кругова шири у масу сеоску и захвата јаког маха. Срикињи је код вас, госиодо, разбој заменпо клавир, а иреслииу лепеза. Ето ту сте нам и таку културу донели са стране, его тнме сте ојачали иривредну снагу и финансијску моћ пашег народа и наше државе, а наиред изложеном државном полнтиком, иов11сили сте нам буџет на 57 мплиона. И вп се усуђујете, да крпвпцу за то стање бацате на једну владавииу, за неиуне последње две године дана у држави тако фпнанснјски растројеној н морално иоткоианој. Докле се нпје са стране доносило ништа, што је на првн поглед изгледало лено и красно, дотле је наш сељак носио гуњац а наше секе носиле су зубун. А кад иам се појавише У већем броју ти наши школовани синови на страни, они нам донесоше нове моде и од чад је још иостала ова наша економна крпза, која је из дана у дан све внше и више расла — која се ево данас на нашем државном буџету јако осећа. Ето у томе лежи иогрешка н зачетак овога тешког економнога н финансијскога стања данашњег, а не у ономе што господа из оиозиције наводе, ннтн у немоћп радикалнога програма или у данашњој оскудпци наше иаметн.

Господо, радпкали кад су писалп свој програм, онн су навели у њему како хоће паметну и разумну штедњу ; но госиодо, штедња се може чпнити само у иуној кући, где има свега, као што је тада још ирплично било, алп у празној кући не може се штедњом миого ностићи, јер се ту нема шта много ни штедити ; иначе, то бн толико нсто значило, колико. на рачун шгедње недатп децп хлеба, без кога ће оиа иоумирати, или као оиајслучај где неко иолазећп на војну велп жени својој „жпто ми добро шгедп, и децу мн добро храни." Дакле, госиодо, у празиој кући не може се штедети онолико, колпко кући заиста треба, јер иразна кућа тога н иема; с тога н нама ие можете пребацитп нпшта, што то учинили ннсмо, јер не знам каква би то финансијска политнка бнла, која би могла у празној кућп да чннп такових ушгеда, са коЈима бп се та кућа наиунила. Ироизводна моћ, па тек за њом штедња празну кућу иуни, а без иотрошка не може да буде ни ироизводних средстава. То је иуг којим се нде на побољшање нашнх финансија, али свакако данас п то теже ће нам ићп но нређе, докле смо билп матерп]ално јачи и докле нису иостојале ове међународие утакмпце, коЈе су сад, а које пре нису бпле, и докле нас год туку те културно-економске н индустриске угакмнце. Иоред ових побрујаиих и тешких непрплика садашњега доба, пред нама стоје и нагомилане неисиуњене дужности из ирошлих времена. Данас пред нама стоји већа дужност војничка, просветна. које саме ирилике захгевају, тако исто п економска дужност којнма се свакако одазваги морамо. Све те дужности испуниги тачно са још 20,000.000 дефнцита, јер илаћање оволиког ннтереса на некорпсне дугове, нрави је народњи дефицнт; менн се чини да то није лак иосао. I Данас се може слатким речима п фразама учиниш само то, да једии државнпци сиђу а дру г п на њихово место дођу; али мени се чнии, да се тим путе.м државни буџет не изравнава. Буџет се иоиравља ипо јачом производиом снагом н утакмицом у нутовима на културнијем начину рада, а никако унои;ењем страних израђевина н њпховим умножавањем у народу. Мидерима, донетнм са стране н уведеннм у вашу уиотребу, некрчнте, госнодо, иут народној ирпвредп, нити ће те под њима однеговати духове за велика иредузећа; а тако исто п проведено време на фарблу не крчи иут сазнању, како се иостижу велики успесч на пољу службе отаџбини. До ире 25 година бнла је наша народна економнја јача н нанреднија но што је данас, а на њој иочива моћ буџета државног. И са тнх обзира н са том тежњом ми смо н одобрили министарству нар. нривреде мнлион и неколико стотина хиљада дннара, да са тнм жртвама нокуша ојачатн финаисијске нзворе наше; не буде ли ту успеха, мора се ићи даље н кушати све, шго нам у изгледу стоји, да иомогне овом нашем тешком финансијском стању ; а жртвујући то можда сте жртвова.ш тим н иријатељство најбољнх ;. војнх ирпјатеља, којн пмају можда уже погледе на ово стање, н који мнсле, да се сптном шгедњом у иразној држави може исиуннти нразннна њеиа и савесно одговорити свима обавезама државиим и савременнм иотребама, које великн ннтереси огаџбине од нас зановеднички траже. Но већ, кад смо дошлн на ово место, са кога се неносредно служи отаџбиии и обављају велики државнн послови, ми не смемо да водимо рачуна о непријагељству н иријатељству чијем, но о светим дужностима, коЈе ирема отаџбннн нашој треба да учинимо. Алп ово нам у толико теже иде, што видимо да су седе државничке главе иодметуле пода се младе демагошке ноге са којима јуре шнроким пољем пустих агптација, место да им глава виси и мнсао канље на бризн за сиасењем ноколебаног нанретка своје отаџбине. У своје време ннсу се сами одужилн великим дугом, којпм их је задужила њпхова огаџбнна, и мн сада морамо да тумарамо по мраку замршеног нравца досадашње државне нолптнке, јер нам наши иретходннцн ннсу с. ремплн однста ни на једном иољу народне раднности, те да се њима и можемо корисгитн. Ми н данас нмамо само 2 рудннка, које су вама сгарп ваши основали а од нас хоћемо сад да из тнх забатаљених извора да донесемо држави милноне прпхода. Јесмо лн ми криви, игго су тн своји извори тако засгуиљенн, 1е о,ј, њнх готово никакве корнсти за сада немамо. Алн ми не ндемо ванред, те да н нас иотомство овако нрекорно не заиита, ако овде гди смо, дуже осганемо, гди смо