Narodna skupština

•55 САСТАНАК — 4 ФЕБРУАРА

СТРАНА 619

Потпредседник — Изво.ште говоритн о буаету. Јован Милић-Баличевад — Господо, ово јо Народно Представништво а није позорцште, па да се - пљеска рукама... Потиредседник — Господине, говорите о буџету, који је на претресу. Јован Милић-Баличевац — Господо, ја мислим да је довољно говорено. а ова три дана бог да прости! (Смех) Што смо потрошили потрошили, па кад дође члан по члан, онда ћу и ја да гоиорим, а и да говорим о томе како је са овим разговорима држава оштећена са 3 00 дукага. Потпредседник — Дужност ми је да напоменем Скуп • штини, да има још 1 1 говорника а прошло је 1 сат после подне. Је ли вољна Скупштина да се данашња седница закључи? (Јесте). (Чује се: који су се јавили за реч)? Јавили су се г. г. Гига Гершић, Т. Туцаковић, Прота Милан 'Бурић, Милија Миловановић, Ве.шзар Кундовић, Живан Живановић, Љуба Јоксимовић, Ранко Петровнћ, Мнхаило Поповић, Коста Јовановић, сем известиоца п мннистра Финансије. Има реч господин Јован Авакумовић ради личног обаве" штења. Јован Авакумовић — На „гешке" ударе Јована Баличевца (Смех), које је изволео добро научити на памет онако, како му је с неке стране речено (Чује се: то није истина , немам што да одговарам. Потпредседник — Данашњу седницу закључујем а другу заказујем сутра у 9 часова пре подне. Дневпи ред истп, састанак закључујем у 1 час и '/ 4 по подне.

55 САСТАНАК. 4 фебруара 1891 год. у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДННК Димитрије КатиЂ. СЕКРЕТАР ДобросЈтав РужиЈ, Почегак у 9 х / 4 часова пре подне. Прнсутна су била сва г. г. мпнистри. Потпредседник— Отварам 5 5 редовнп састапак. Изволте чути протокол 5 4 састанка. Секретар В. Младеновић прочита протокол. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани протокол? (Прима). Изволге чути молбе и жалбе упућепе Скупштини. Секретар чита: Занатлије из Пожаревца моле, да се донесе такав закон о радњама, како ће бити корисно по српског занатлију; Сељанн из Прилика у ср. моравичком, окр. ужичком моле, да п даље могу сахрањиватн мртваце у старом гробљу; Сељани из Косовице у ср. моравичком, окр. ужичком моле, да држава прими на себе дуг општнне око грађења школе Сељани из Мерћеза у ср. косанпчком, окр. топличко.м моле, да се поставе карауле на извесни.м опасним местима ; Сељани из Лесковца у ср. гружанском, окр. крагујевачком моле, да буду одвојени од пајсијевачке и приданн губеревачкој илн закупској општини; Деспот Иетковић инвалнд из Будиловине у ср. жупском окр. крушевачком моли. да му се да потпуна инвалидска потпора. Потпредседник — Све ове прочитане молбе и жалбе упутиће се одбору за молбе н жалбе. Изволте чути једну молбу посланичку за одсуство. Секретар чита :

Народној Скупштини Мени потписаном , због неодлагајућих домаћих послова, нужно је седам дана одсуства, рачунајући од 5 ов. месеца. Молим Народно Представништво да изволи одобрши ми. 4 Фебруара 1891 год. у Београду. Аврам Бељић ПОСЛАНИК. Потпредседник — Одобрава ли му Скупштина тражено одсуствз? (Одобрава). На реду је сад избор одбора за повластицу за израду свиле, и избор одбора за оптужење пзвесних посланика. С тога дајем */ 4 часа одмора да секције изаберу по једнога члана за свакн одбор. После одмора. Потпредседник — Продужује се данашњи састанак. Изволте чути ммена оних посланика, који су ушли у одбор за повластицу свиле и у одбор за опгужбу појединих посланика. Секретар Љ. П. Ћирић. чпта: У одбор за повластицу за израду свиле ушли су ови посланици: Данило Јовановнћ, Таса Ђикић, Таса Вучковић, Радисав Митровић, Љубинко Милинкоинћ, Срртен Гогић, Лазар Лазаревић. У одбор за оптужбу посланика ушли су ови посланици: Јован С. Јовановић, Младен Марковић, Димнтрије Ћирковић, Лазар Боишовић, Милан Мостић, Добросав Ружић, Раша Иинић. Потпредседник — Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду продужење дебаге о буџету у начелу. На реду је да говори Тодор Туцаковић — Господо, пред нама је државни буџет, из кога видимо да ће у овој годнни бити 57 мил. дин. државног расхода а изгледа да ће бити 46 мил. прихода; да ће овај бити овакав гврдн, увећане сумеприхода; тврди, завршни рачун г. мин. Финанције, из кога се види, --.а има неколико милиона неплаћене порезе. Вама је познато. да смо имали државнн буџет пре десет годипа 19'/ 2 мпл. днн., ваши прваци тада у Скупштипи говорилн су, да је тај буџет осетан и тежак за народ, а данае кад влада подноси буџет од 57 мил. дин., данас ваши прваци у одбору примају тај буџет са уштедом од 1 мил. дипара, и ако знаду, да је овај буџет већи од лањскога, и ако знаду, да има непокупљене порсзе неколпко мил. дин. Кад узмемо у обзир овако тежак буџет расхода, који се за мали низ година неправедно натоварио народу српском; кад узмемо, колико народ има да плати општинског, среског и окружног приреза, кад узмем у обгир колико има да плати за скупове народне војске; кад узмемо, колико треба да да за личну спрему својих војника. Кад узмемо шта треба да да за комору и за спрему те коморе — ја се онда пптам: може ли народ нздржати овакав буџет и оваква давања? па долазим, господо, до закључка: да не може, ако ми останемо прн данашњој уопште народној прпвреди. Го^подо, може бпти да ви рачунатс, кадјс иошло влади за руком да узме жељезннцу, мононо .1 дувана, монопол солн нз туђпх руку, да мн можемо овакве расходе чинити. Ја госиодо не мнс.иш тако; п ако знам , да мн нмамо већп приход 3,315000 дин., но што смо ире ималп ; не мислнм за то, што знам, да ови нриходн потрошенн на увођење новог чнновништва, на аванзовање њпхово н иензноннсање чиновика, и на друге неке буџатске расхеде. Код оваког нашег државног газдовања и код оваког тропања, ја сматрам за дужност као иосланнк да вам кажем,да је једини пут да мн поиравимо финанспје да нреноручите владп да она најозбиљније настане, да наше дугове уједпнп у један друштвенн дуг са дужнпм роком , те да плаћамо нањи пнтерео. Даље , да нреиоручите влади , да очбиљно настане на нрннремању за нромену трговачких заштитих уговора н на самом транзитном провозу нашнх пронзвода н ако мн ове радове не ураднмо у интересу народа и а&о ми не иокренемо са свом умном и матернјалном снагом земљодељсгво у опште,