Narodna skupština

СТРАНА 620

еточаретво, занате, нека нужна индустријска предузећа , извозну трговину напред, — ја вам тврдим, да овакве расходе у буцегу у буду 1.е не можемо издржатн код оваке ирпвреде у опште. Госиодо, наши су програми пуни одредаба , да хоћемо да нокренемо у онште народну прнвреду у напредак. Мн до данас у томе погледу ннсмо нншта учнни.ш. Ми морамо са самонрегоревањем прнћи овпм пос.ловима. Даље, гоенодо, нрплике су у свету такве, да ми морамо нашу пажњу поклонпти уређењу наше делокуине војске. Јер ми не знамо шта нас чека сутра, мп морамо бпти опрезни, морамо бнти готовп на све. Према оваквом моме иогледу на буџет , н ирема томе, што мп пмамо да извршило врло велпкн задатак у интерееу народа , — ја налазнм , да овиј буџет треба на ново да се одени н да се учине могуће уштеде. Ако, гоенодо, вн то не донустпте да се иснрави, онда, буднте решенн да ударите нов намет на народ илп да нођете путем задужења . што је но моме мишљењу опасно за слободу народа српског н независност српске краљевине. То је, госнодо, -што еам нмао да кажем овом нрпликом нрн нретресању буџета. Милан Ђурић — Госнодо, озбиљност овога буџета вндн се да је нојмила цела Народна Скупшгпна, па п влада; видп се но томе, што се дебата већ неколнко дана начелно води о њему. Народна Скупштпна упустила се у нснитивање и нретресање буџета са жељом, да се уверн тита треба пз њега да узмемо а шта треба да избрпшемо. Но говорптп у начелу нротнву буџета, то је апсурдум. Јер као што треба да жпвп и да се развија један човек , да се развпја једно друштво, тако исто треба да ее разваја једна држава, а развпјаће се онда, кад и».а еве своје нотребе да нодмнрп. Дакле шта ,]е друго држава? Нншта друго , него једно велпко удружење а влада то је нредетавнпк тога удружења, којн се брине о свему што треба томе удр\жењу , да нравнлно нримењује законе н да ее брпне о њеном развнћу. И буџег није ништа друго до делокупан збнр свнју прихода, које наше друштво или држава уноси у касу државиу ради нашега заједннчког живота, развнћа н нанредовања. И влада је нзнела буџет иред Народну Скуиштину. Сви говорнидн, који су замералн буџету, ни један нпје рекао—ја бар нисам чуо да је рекао — овај буџет нпје истиннт. Исхинитоет његова види ее нз намере владнне која каже: Буџет је оволики и у њему лежн толики дефпцит. Не треба да се буднмо и да за тај дефицит бацамо прекоре на владу, јер ако мп тај новац инсмо погрошнли, погрошиле су га друге Скуиштпне, које еу такође по поверењу народа п но овлашћењу његовом радпле оно, што ми данае радимо. Мене је уираво изненадио особнто говор мога иоштованог старине Туцаковића, којп баца црекор на своје другове н нријатеље, па каже: пре 10 година буџет је био 1У и но мнлпона и вашн првацп иротнву тога су вииалн, а сад тн нрваци, којн ееде у фннаненском одбору, хоће да ирпме за земљу буџет од 57.000.000. Онда дакле нпсмо одобравали буџег од 1У и ио милиона, а сад хоћемо да дамо 57.000.000, то ирема говору г. Туцаковнћа пзилазп, да иротиву речимо самн себн илн да нисмо радилн нскрено за земљу. х! ја тврднм да смо оида радили искрено за земљу, а н данас. Јест, госнодо, 19 н но мнлиона био је буџет иосле ратова, алп ће мп донустнти иоштовани нредговорипцп, да су за 15 годнна била 3 рата; бар Је он требао да размисли, кад је заујала струја да се хватамо у коштац еа турском царевпном, требао Је да води рачуна о томе: можемо ли, јесмо лп у стању да пздржнмо мегдан, н за оне скупе жртве хоћемо ли иматн плодне носљедице. Шта је^било? Сва гековина, коЈа се бјшжљиво дотле нрпбирала кроз -10 — 50 год., под развнм владама н владаоцима, отишла је кад је дошао рат. Ми знамо да ниемо билн спремни за тако великн рат, за ослобођење н ујединење иарода. У нрокламацији, која је иозивала народ на оружје, реченоЈе да ће с нама и Грци н Румуни н Црна Гора; да је еве испптано а да је трошна енага туреке царевпне; да само треба но1,п и дохватиш јабуку уједпњења и ослобођења, која ће да падне у крило Шумадпје. И шта је било?

Није пошла Грчка, нпје ношла Румунија. Гледале су своја носла а мн смо се сами ухватнлн у кошгац у друштву са нашом братском и јуначком Црном Гором, н шта је бнло? Не само да смо потрошплп гоговину, него еу отворили на'ие горове и амбаре н тада се, господо моја, ноказао дефпцнт, алн не 30,000.000, као што госнода пз лнбералне иартнје говоре, не10 п преко 150,000.000, колпко је тај рат коиггао. Ту лежп главии дефпцит. (Одобравање). Господо, ја опет морам да кажем, да је далеко та намера, да бацам на кога кривнцу и да му нриинсујем ненатрнотизам. Не дао Бо г ! Алп хоћу да пребацим оним људима, којн су управљали земљом оида, кад се нојавила једна струја људн, која је гражила унутрашње реформе, да се ноднже земљорадња, занати, сточарство, да ее дају слободе и т. д. Ну, њпма је годио бирократски сисгем и нпеу хтелн да нрпмо омладпну код себе. Опп су впделн да народу треба пустити крв, да га треба повестн преко границе, мссто да су му дали унутрашње елободе. То је оно што ће псторпја оеуднти. (Одобравање). Ово нека буде одговор ноигг. Тодору Туцаковићу, којн данас проповеда. да треба влада да иоложп озбиљну бригу сточарсгву, занатима; а ја му на то одговарам ово: иреко толико годпна тај посланнк заузима овако одлично место, иа зашто није то световао онда, кад је био моћан чинилац у либералној иартијп, док није било дуга н рага, пего данас после трп рата и кад је земља дужиа преко 300,000.000. Он то тражп сигурно за то, шго је данас радикална влада, па може одмах да уради све што год хоће, да може дакле нека чудесд да израђује. Сам иоштовавн иредговорннк прнзнаје радпкалној влади, даје у овасо тешким нрилпкама иривредила земљи 3 милиона н неколико сготпна хнљада динаоа. То је велико признање за садању владајућу странку, кад јој то признаје тако одлнчан човек нз оиозицнје, којн нма гласа не само у Србпји, иего а ваи њенпх гранпца. Ја се обраћам његовим друговима нека онн кажу, шта су онп привредилп земљн на томе иољу. Ово су неме цифре, овде нема милостн, овде нема молбе, па да не говоре у начелу нротиву буџета, који су били на уирави у земљи преко 20 година. Нека иризнаду радикалиој владн, да је уштедпла неколико мплиона, да је уиела којн мшион више у буџет за нросвету, за земљорадњу, што значи да је она иојмила евоју дужиост, да хоће да се нобрине, да и земља корача још више напред. Није имало иотребе бацати се ирекорпма на владу, јер је она изнела само нстнну и правду нред очима земље. Још ме је изненадио говор, кад се каже ми имамо нарочити ирограм за штедњу. Ја вам кажем да нам програм треба да буде, да Србија буде велика, да српство буде уједпњено, да земља буде унаиређена н сложна, да на страни будемо чувенн и виђени. То је нрограм у који треба да верује н мањина. То је програм, који ће да спаее Србију; а друго су ноједине одредбе, у којима разне партпје треба да се групншу на биралишту и којима мисле да ће моћи да користе својој земљп, а ја мислим да иод овим програмом да Србија буде велика снажна, впђена, треба да стојн свакн србин и иатриота. Гоеподо, ја сам н мало ире рекао: лако је рећи буџег се иоиео од 19/ г на 57,000.000. Грдан је то скок од 19у 2 до 57,000.000, али владајућа нартија, која је воднла рат, кад је дошло до мира да ее саберу резултати тнх ратова, тих скуиих жртава не само у материјалу него и у крви, не само у народу у Шумадији, него и у Боени, Ерцеговини, Ст. Србнји, Црној Гори п осталнм крајевима сриским. Српство је се бнло иокренуло п одговориост нред нсторијом за постигнуте мале резултате носе ондашњи управници овом земљом, јер су они билн крагковиди, те су ову велику ндеју неспремнн хтелн да изврше. Онн су хтелн да завитлају то велико источно питање, да га иреломе п да га једном реше у корнсг нашу. Али у томе дакле лежп иогрешка, јер нису умелн да оцене снагу н снрему нашу. Шта је било на берлинском конгресу. Било је, да је Србнја после 2 тешка рата, којн су оставили безброј гробова п фамнлија без раннтеља, закључила уговор да мора да ирави жељезнпцу, а вн свп знате, д а она Србпју кошга 100,000.000 днц. Па сад, нека гоеиода