Narodna skupština

СТРАНА 636

јалцу н умиу оскудицу. То су неки чланови овог поштованог дома узели као да сам ја казао н због тога су осули разне увреде нротив мене. Исто тако п г. иредговорник казао је да сам ја ргкао: да ме је ожалостпо овај буџет, што ми непоказуЈемо нпкакве намере да нобољшамо наше финанспје. Ја, госиодо, о томе нисам ништа говорио. Ја сам само казао то, да смо мн заједнпчки, либерали н радикали, нашли да је буџет од 44 мил. велики и да га треба смањити према снази народа, а сад видимо буџет од 57 мнл., и казао сам да отуда мора бити дефпцита. Ја сам рекао да је то жалосно , а да ли је уиотребљено на корист земље, то ће народ оценити. На остале увреде, које су ми ианешеие ја нећу да одговарам, не за то, што штедпм те личностп, него што штедим достојанство овога дома. Ја мислпм да ми као синови ове земље треба да се договорпмо о добру п невољп народњој а да се лично не вређамо, а ако од тога вп непрестанете, онда знајте: да Васиљевић уме ирекоре одбпјати п делом н словом, п пером и револвером! Мијаило Поповић — Госиодо , ја сам са ским тачно заипсао оно, што је г. Алпмпије казао, и што сам ја за иредмет мога говора узео. Да са.м штедио овом приликом г. Алимипја , види се из тога што сам избегавао да поменем његово име. Ја нисам друкче казао, него што је он рекао, т. ј. да је буџет ироизвео на њега жалостан упечатак, јер се не ради на иоправљању материјалног благостања нашег. Известилац Р. Поповић — Ја сам сувише касно добио реч, и да нисам положајем својил прпнуђен да говорпм, ја би готово одустао од речи, јер сам уверен да Скупштпна не само да је довољно обавештена, него је већ п заморена. Но но дужности као пзвесгилад морам да кажем неколико речп, с тога вас молим да ме чујете. После оволикпх оиширнпх говора г. г. из оиозицнје и после тродневне некорпсне дебате, која се води о б\џету,не знам на чему би се могао човек зауставнтн и шта узети као садржину целокупних говора из опозициЈе. Једино, што ми је иало у очи, и шго се као главно узимало, то је, што се вели, да је буџет велики и да у буџету има дефицита. То је оишга формула, коју су употребљавали сви оиозиционарп, који су у опште говорпли о буџету, и сви су нашли за иогребно, да каж}: да Је буџет велики и да у њему пма дефицпта. Буџет је, господо, одиста на 57,000.000; то тврде цифре, које су у њему изложене н које казују у чему се тих 57,000.000 састоје. Но господа нз опозиције, говорећп о велпчннп буџета хтели би да цредставе, да је буџет велнки само за то, што неко тако хоће да буде, и да би могао бити много мањн само кад бн се то хтело. На пример, даје финансискн одбор хтео да штеди буџет би био миого мањи, иа опет држава би могла да фуикционише н да се у њој врше нослови као што треба. Шгледа просто, нрема њиховнм наводпма, као да одбор није хтео да штеди а могао је да уштеди, но он то није хтео. То је био предмет напада од стране онозицпје. Госиодо, што је б)џет тако велпки наЈмање пма крнвице до фпнанцијског одбора, а још мање до људи, који сада састављаЈу скупштннску већпну. Кад би се имало времена н кад Скуиштина не би била заморена, о томе бн се дало много што шта казати. Али ја ћу ппак молитн да ми дозволите, да као известилац кижем о томе неколико речн. Кад се узме у обзир време, од кад је буџет почео нагло да скаче, онда се долазп до непобитног закључка, да се за то не може да криви скупшт. већина. Г. Туцаковић и многа друга господа нз опозпције, наводе, да је буџет под лнбералнма био 19.000.000 дин. Истина је, госнодо, да је буџет за време либералне владе бно 20,000.00и дин.; али ако се не варам, онн су ималн два буџета и то: један редовни, од 20.000,000 дин., а други за ванредне расходе такође од неколико мнлнона. Но да узмемо да је фактички нод лпбералном владом буџет био 20.000.000, зар нису онн оставнлп узроке, са којим се доцније, иосле пада њпхове владавпне, б)џет морао, да повећа? К&д они тај буџет узимају као матерпЈал, да са што јачнм наиадом удараЈу на садањп буџет, нека се нељуте што морамо да објаснпмо зашто је садањи буџет оволики. Као што рекох, буџет ли-

бералне владе бно је мањп од садањега, но од њихове владавине остале су последице за новећање буџета. После њиховог патд осгале су обвезе на земљи, које су се морале да нзврше. После рата ирнмили смо обавезу да граднмо железнпцу, а то је доиело задужење 100.000 000 днн. а у исти мах и дефицпт у буџету од 8—9 мнлиона дпиара. Сем тога оставили су за собом иривремене дугове, оставилп су реквпзицију, оставпли тако замршеио стање у фпнанцијама, да су другп, кој'п су иосле њих дошлн, морали да се задужују да би одговорп.ш обавезама државнпм. И кад се све то сумпра онда, баш да су либерали осталп ц даље на влади, да су осталп да извршују обавезе државне ја држпм, да б)џет њихмв не бн био 20.000.000 дии. него много већп. Али бпло је друкчнје. Опн су бпли заморени н дошлн су други на вЛаду, којн су моралн да одговоре обвезама, на и буџет да повећају. Ја не бих говорпо о њима, алп кад они хоће да чпне нрекор данашњој владн и налазе за пужно, да иређу на то поље, онда п ја сматрам за дужност да кажем, да повећање буџета ие долазн за то, шго тако влада н иеко другп хоће, ио за то, што су остале обавезе пз прошлпх владавпна, које се морају да пзврше. И ако су господа нападали на велпчину буџета, оиет ппсу хгели изиегп ираву цпфру буџета. Онн ову формалну цифру буџета од 57,000.000, назпвају стварним новећањем буџета. Господо, буџет нпје стварио повећан па 57,000.000. Еад ви, господо из оиозиције, кажете да је буџет стварно новећан, онда немојте ми замеритп што ћу рећи, да не говориге истину. Капптал којнм се манппулира са жељезницом, у моноиолу дувапа и соли п ако улазн у буџет као издатак, опет враћа се у државну касу. И камо лепе среће да имамо впше таквих нозицпЈа у буџету, камо лепе среће да имамо више издатака оваке природе, ми бп дефицпт веома брзо и лако нз буџета уклонили. Ти су издаци егзнстирали и пре, но нису улазилн у буџет, но сада пак сматра се за правилнпје и корекшпје да се унесу у буџет, ц за то је буџет формално поиет на 57,000.000. Но да се не би узело, да су ово само голе речп, нека иослужи за доказ ово : кад би стајало у нсгини, да је буџет стварно ионет на 57 мнлнјуна, онда би евакојако могло доћи н то, да се троше нови пзвори за покриће толпкога дефпцига Али то ие стоји. Јер, према тврдњи онозиције, нрошле године, требало је да буде дефицнта на 8 мнлијуна, иа ако би сада и ово ф »рмално новећање буџета узели но њпховом тврђењу, да је стварно, онда би садањп, овогодпшњи дефпцит у буџету требао да буде на 16 милијуна дпнара. Тако би ио њпховом рачуну требало да буде. Но ја мнслпм да то ниједан озбпљан човек не може да верује. Овако шго год не бп могао ниједан озбиљан човек да каже. Према гоме, у пстинн стојн да је буџет формално повећан, алн у стварп иовећање је тако незнатно, и природно, да о некој великој н излншној повишпци не може бити ни говора. Господа пз опозиције, да би своје нападе о повећању буџета иоткренпли, наводплн су неке разлоге, нарочито су помншљали на пензије. Кажу, да је влада младе н снособне људе триала у пензију, н тпме је теретила буџет. Па онда додају, да је радикална владавина скроз нартијска и тесногруда, јер не трнп противнике у служби. Ово, госиодо, не стојц ни у колико у истини ; јер ако би се хтела да ирпзна истина н дцнас у државној служби има већина иротивника дааашњега стања. Но то баш, што њих има н у службн II у иензији више, доказује: да је за времена лнбералне владавнне, могао оистати у служби само онај, који је лнберал; и кад се нама данас иребацуЈе да не трнимо своје полнтичке иротивннке у државној служби, ондаскојом се јачнном и с нравом може то тек њпма иребацпватп ? Рећп ћете ми : па у либералној етранцн има више интелигенцпје, много впше сиособнпх људи за чнновнике, за државну службу, иа то их, казаће се, има више и за иензију ц за службу. Кад бн се тражила и узцмала стручна спрема и снособност а да се искључп квалификација, „године указне службе", ј а држпм са свим насигурно, да сте либерали осталц у незнатној мањини. Јер коме још нису познате легенде о способностима њихових полицајаца.