Narodna skupština

СТРАНА 638

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

кор, ако се он озбиљно баца иа владу, што одмах иије сиремила иреустројство целе државне уираве. То је лако да се каже, али тај посао тако је озбиљан, да се не може свршптп не само за једну скуиштинску сесију, него ин за некодико година, а док се то не извршн не можемо да ирпђемо сгварној уштедп, као ш го нека госнода желе п као што и ја желим. Да се тај посао сврши треба више студије н дужч времена н нрема томе нрекор је бпо неумесаи, што се тражило да се то нзврши још сад на овој Скуиштнни. Прела томе буџетски је одбор свршио свој посао онако, како је према прнлпкама, ирема законнма и Уставу, могао да сврши. Ои је нред Скунштину изнео уштеде, које је могао да учпнн, имајући нрн томе на уму, дадржавпн пословн морају да се врше и да државне иотребе морају да се иодмирујуИ оиет вам кажем, ако је која иозиција остала довољио неиспнтана, то ће се иред Скуиштином лако учинити. Скупштпна нека цени, па нека штедп ако се може. Свакн би волео да уштеди што више и Скупштина ако може нека уштеди. Г. Алнминје Васиљевић у своме говору такође је замерно садашњем буџету н каже, да нма великог дефицита ч да је буџет велики, на за тако стање вели да је жалосно н јадио. То стање ирема његовом говору могло бн се н ноиравнти, алп финансиски одбор илп влада нпсу хтели да га поираве. Пошто је затнм наиоменуо неке стране државе, у којима је велн бнло овако нсто жалосно фннанснско стање, алп су га вели поправили увиђавип људи и добрп финансијери, он на завршетку говора наиомнње да се не слаже са одборским мпшљењем, већ са мишљењем г. Ранка Тајснћа, јер је он за веће уштеде. Г. Алимиије, који је дуго година у државној служби, он је свакако боље познат са потребама државним н менн јебаш с тога и чудо, кад он за извештај одборски вели: „из њега се видн, да смо иришлн неким уштедама, али ја бнх ншао још и даље." Да је г. Алимннје пажљнво и зрело нрочитао извешгај, ја мислим, да не би то могао казати сем ако хоће, као што неки раде, да тера оиозицију ради онозиције. У одвојеном мншљењу стоји, да се извесна надлештва са свим укндају, да се број чнновннка смањује, на да се уштеда ностпгне. Међутим, така уштеда није стварна ушгеда, јер ако избришете које чпновннчко место, не можете да му избришете иензпју. Када сумнрате све уштеде, којс је г. Ранко учннио, видећете да неће бити уштеде ни 20—30°/ о с тога, што те чиновнпке морате иоставиги на друга места или их пензпонпсати, који ће нматн 50 —80°/о. Дакле ту уштеде нема. Но једна знатна цифра, која се у одвојеноме мишљењу помиње, то је уштеда на војном буџету. Г. Виснљевић није се нзјаснио, да ли је и он на ту уштеду ирисгао од 2,000.000 дин., али ја мислнм, кад се он у опште слаже са одвојеним мишљењем г. Ранка Тајсића, онда ваљда хоће и те уштеде да усвоји. Наравно, он може да тражи да се чинн уштеда на буџегу војном, алн ја мислим ни један из скунштинске већнпе неће иристати, да буџет министарства војног, који је нре Слнвнице нзносио 14 мил, а носле сведен на 10, да се сад своди на 8 милиона. Но ако г. Алимније налазн да се може и ту уштедитн, онда он нека брани то своје гледиште како зна, а ми ћемо тражитн да остане овако, као што мн држимо да је боље, ма да бн требало, да су боље прилике, да тражпмо, да се војни буџет иовећа. Он помену неке терете нове, неке законе, који ће донетн нове терете. Он није именовао те законе, а ја их не знам, али може бити да их има код државнога савета н ако нред нас дођу а носе нов терет, а те терете није могуће ноднети, ми их нећемо примити и с тога то није требаао иомињати. Г. Авакумовпћ, иолемишући са г. министром финансија, иоменуо је такође речи: в ако се буџет новншава, тнм се не ноднже креднт у земљн." Истина, буквално узевши, иовећање буџета не доносн у нсто време н иовећање кредита земаљског. Но кад један бу-

џет од 50,000.000 прихода садржи у себн половнну расхода на анунгете, опда такав буџет донста не доноси земљи кредита. Алн ако једаи буџег расхода са 20,000.000 ануитега, у целокупности пзносп ие 50, него 80,000.000 динара, онда свакојако сгојн другче. Јер кад човек дугује на имање, рецнмо 20, а вуче прихода само 30, онда такав човек не стојн добро; но ако он дугује 20, а вуче ирпхода 80, онда он стоји добро. Ето, с те стране узнма се да новећање буџета подиже п креднг земаљскн. Он даље вели, дато је минпстарству иародие нрпвреде још неколнко стетииа хиљада динара. да уиотреби на руднпке и иа иољопривредие цељн, иа каже: „не зиам који су то другн мајданн сем сењског." У буџегу стоји све тачно побележено, којн су го осталп мајданн, којп треба да се експлоатпшу, пма пх 4—5; но то је ваљда г. Авакумовнћ прешао брзо и нпје хтео да псннта и обрати иажњу, па бн вндео, који су ти мајданн. На те кредите, истнна, могу се иравптн нрпмедбе, н мн смо их са сумњом примили, а Скуншгина ће такође иматн да пх цеии. Алп ми смо нмалн ово на уму. Пореска снага народна довољио је оитерећена н ви, а п ми признајемо да у буџету нма дефицита, за то треба тражити прпхода да се онп нопуне. Остаје нам да на овај начнн створимо нове изворе за иокрнће дефнЈ ,ита, н с тога смо жргвовалп нзвесну суму поваца да јчпнпмо иокушај, јер се зна да је СрбнЈа са рудннцнма богата. Скуиштпна ће н то нспнтати, п ако нађе да инје нужно, она ће нзбрнсатн. Г. Авакумовић је још поменуо о оној позицији од 300.000 динара, што је нодигнута на 500.000 дннара, а то је иартија „на достојно застуиање Србије на страни", на се чпсто исчуђава, како је радпкалнп одбор бпо тако галантан, да одобрп тако велнку суму у данашњем дешнератном сгању. Изгледа као да он није разумео иа шта се има да уиотреби та сума, а даље вели: «Србнја је нмала некада на ту партију 200.000 гроша п бнла је боље заступљена него данас." Да ли је г. Авакумовић о тој познцији ово озбнљно казао, илн је хтео само да осумњичн ту нозицнју, иошто се о њој не може отворепо да говорп, нли је хтео да изађе с тпм на јавност, као што се са свпма другим стварпма нзлази на иолитички вашар; ја о томе нећу да говорим, али мнслим да је врло ружну ирплику изабрао и о којој боље да ннје казао нп то, шго смо ми одобрили оволику цпфру, није требало да буде разлог ирекорима, већ хвали а камо среће да су се на то одобравале и веће суме, те ми не би имали потребе да ово сад чпнимо у овако рђавом сгању. Г. Авакумовић иоменуо је и још нешто о цивнлним жандармима. У позицијн једној у буџету стоји н извесна цифра иа цивилне жандарме. ОбЈашњено нам Ј'е да је нотребно да има и таквих жандарма. Та иознцпја истнна у буџету стоји, отворено, и ако Скуиштина сматра, да они нису иотребнн нек је избрише. Међутим те иознцпје вазда су стојале у буџету, само су увек бпле нрикривеие. Сад је нак отворено стављена у буџет, и ако Скунштнна сматра, да је непотребна она ће је нзбрисати: нека се само докаже да је неумесна. Ми смо убеђени да је иотребна, а нека се докаже протнвно она ће се избрисати. Међутнм као што рекох, она је стојала под другим нменом у буџету прошлих влада, а не овако отворено као што је сад. Речено је још да смо ми штеднли на иросвети, на благодејању. Ако узмете буџет од 1890 и 1891 године и сравните их у томе, ви ћете видети, да мн нисмо окрњнли буџет у томе ни за једну пару, видећете да су благодејања остала пста као што су н нре била. Г. мннистар нросвете хтео је да иредложи више, али, имајућн на уму ово данашње стање, мн нисмо пристали на повншења, него смо оставнлп онолику псту цпфру колика је и лане била. Дакле у томе није учињена никаква уштеда, и господа из опозиције ннсу требала да нам за то чпне никакав прекор, нарочито што смо на буџет мпнистарства иросвете, у оиште мвого више дали, него што ! се давало под другим владама.