Narodna skupština

НАРОЛНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

изллап С15АКИ ДАИ ЗА ПРР.МС .ЛСУПШТИНСКОГ - ГАДА ПРВТ11ЛАТУ 11Р11МА КРАЛјКВСКО-СРПСКА ДРЖАВП\ ШТАМ11АРИЈА

з*. С рвију

цена је листу\ 6 дип. меск'шо од ЈВ \нога ВРОЈА 0"40 дин. за отраме иемљи ноштаноког савеза 15 дип. месечпо

УРЕТбУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ ! Ранко Петровић,, Добросдав Ружић, Љуб. П, Ђириђ.

Број 71

УТ0РА.К 19 ФЗБРУАРА 1391

Година I

(0 буџвту)

58 САСТАНА^ (> фебруара 1891 год. у Веограду

ПРЕДОЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНПК Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР Станојло Вукчеви^ (НАСТАВАК)

Известилац Риста Поповић — Ја пмаш само да објасним овај ногрешан навод г. Јоксима Павловића. Он каже: да не треба да се овај издагак остави, шго сад није пун број чланова у Савету, колико је у закону предвнђено. Истнна има неколнко чланова у Савету, којн су сад мннпсгри. Али мп нс знамо докле ће они битп миннстрн може бнтн сутра измене и онп нду у Државни Савег. Док су мниистр;! онн ће приматн минпстарску нлату, неће нрнмати плату у Државном Савету, — кад оду у Државни Савет ирпмају плату тамо. Мп смо дужнп по закопу у буџету ставитн креднт, а кад онп не буду тамо неће ни ирнматн плату, није дакле утврђено, да онп могу ириматн 2 нлате. Међутнм кад не бн ставнли ову позицпју, па бн се рецимо деснла нзмена и онп оду у Државни Савет. онда ие бн имали отуда да ирпмају нлату. За тпм он наводп да сам ја ногрешно казао, да је ово стечепо право, н да није лако дирати у нрнватну својнну. Ово је интан.е начелно, а ннје нптање о томе, да лп треба шгедигп илн не, јер н ја ннсам нротнву штедње, на сам н лане, кад је бнло говора о нлатама, бно за то, да се од 10.000 смањи на 8.000. Дакле, као што рекох, овде је ннггње начелно,дали ви можеге људима, којп су стекли право на једну плагу да смањујеге. Ако бп то учннили, онда бп се огј ешнли о Устав. То је једно, п друго ја бих хтео да г. Јокснма иодсетим на другу једну околност. Он зна како јс бпло са учитељима, кад је изашао нов закон о учнгељскнм платама. Оиим учнтељима, којн су дотле стеклп ираво на извесне класс, ннје смањнвана илата, него је то регулисаио тако, да илата мања важн за оне учитеље, којп долазе првн пут за учптеље. Оно што је већ неко стекао на основу старог закона, она му је очуваиа и одржана. Еад нов закон нзађе вредн за оне, којн носле обнародавања тога закона долазе. Тома Бојичић — 0 овом пнтању требала би Скуиштнна да буде на чисто : и/ш да се држн закона, који је прошлогодпшња Скуиштина донела, илн неког сгарог закона, којн је овпм доцннјнм законом замењен. Што се тпче нозивања на нека стечена нрава, ја мпслнм да је то наш земаљски Усгав у прелазном наређењу јасно одредио и казао, да ће Државни

Савет донде имати своју силу, док та установа не ступн у жнвот. Дакле закон ступио је у жпвот п престао старн Савег, ие може се позивати на сгечена права. Истнна мн дајућп нове законе увек нам остане ио некн окрњак, око кога се носле боримо. Ја мпслпм да Скупшгпна треба да се држн закона постојећих и да се не позпва на некп закон о члановпма Држав. Савета, п да се не држи закона, који је једнно за ту установу донет. Кад је стваран Држ. Савет он је стваран не ио старој установи, него на основа новог закона. Кад го није тамо казано у старом закону, колико ће ком саветннку битн плата, ннје казато да ће тај н тај саветнпк имати плату, него је .јасно казано да савегничка нлага пзноси 8.5'Ј0 дин. Сад и ту је оетао неки окрњак, ушло је неколнко савегника старог кова; онн нису хтелн да се поклоне том новом закону, него граже нека стечена права. Та стечена ирава ие треба тдко иотрзатн код јасног закона, којп је заменио старп закон. Јампслим да је Ранко доста леио нредставио то, да ли греба да се држимо строго закона или овога закона, којп говори о Држав. Саветницима. Г. Алнмпије је казао да је жртвовао 700 дуката, кад је требало, а неко другн нпје хтео ни 7 ока сена да жртвује. Ја мпслим да је лако г. Алимиију узетп једном руком нз држав. касе, а другом дати, алн онај, који је требао да даје 7 ока сена, он је стекао то сено аоћнвајући под ведрнм небом. То је што сам нмао да кажем на примедбу г. Алпмппја, а у осталом ја ћу се држати закона о устројству Држав. Савета и њихових плата. В. Кундовић — Вама је госиодо иознато, да од кад је ова наша земља ностала као самостална држава, да се она непрестано развија као чиновннчка земља. Узмите сгари Устав, који је донесен за време владе кнеза Милоша, где је чак султан гарантовао пеирнкосновеност н незавпсност Држав. Савега. То стање које је онда започето продужавало се до дапас. Узмите сада нов Усгав видићете и ту, да је начело државне службе нотребно за сва важннја звања у Србији. Може неко пмати факултет, мгже неко бити сиреаан, све то ие вредн нпшта ако не буде у држав. службп. Дакле п сад остало је то да се држав. служба ставља на ирво место, да је то мета ономз, којп мнсли да дође у какав важипји положај у земљн. Према томе нпје ннкако чудо, шго су тн људп узе.ш иогрешно то гледишге на казалп: „стечена праванемогу се нпкако законом иовредиш". Ја сматрам, — отворено да вам кажем да је то гледишге иогрешно. Устав гарантује стечеиа ирнватна права. Алп она ирава где држава пх одређује иа ио својој увпђавности каже: овако да буде, то су јавпа права, ту не може бити говора, да су сгечена права, о којима Устав говорп. Узмимо овај случај. Мн смо н, нр. влада ; дође ко да тражн службу н миннстар му каже, не дам тн службу, може лн се онда тај молилац иозиватн иа каково своје право. Или други случај, мнипстар му да службу и одреди му плагу какову он хоће, зар ту земља прима какову обавезу на себе, кад молилац има само